15. HRISTOV DRUGI DOLAZAK

        Mi ćemo u ovom predavanju pokušati da posmatramo ljudsku istoriju s tačke gledišta samog Isusa Hrista. Postoje tri poglavlja u Novom Zavetu gde se uglavnom nalaze Hristovi eshataloški govori. To je Jevanđelje po Mateju 24. i 25. glava, zatim Jevanđelje po Luci 21. glava i Jevanđelje po Marku 13. poglavlje. Dakle, to su takozvani eshatološki tekstovi ili tekstovi u Bibliji gde je Hristos govorio o poslednjim događajima. Postoje i neki drugi delovi u Jevanđeljima, to je na primer Luka 17,22‑37. Ova tri Jevanđelja, Matej, Marko, Luka, kao što sam kazao u prošlim predavanjima, se zovu sinoptička Jevanđelja, zato što imaju paralelne događaje koji se u njima nalaze. Ali uglavnom, kada želite da saznate šta je Isus Hristos želeo da kaže o kraju sveta onda čitate ova poglavlja. Ona su paralelna, sadrže događaje koji se prepliću i mi ćemo večeras čitati Jevanđelje po Mateju, 24. poglavlje.

        Na direktno pitanje kada će biti sudnji dan, kada će doći kraj ove planete, Hristos je odgovorio u 36. stihu istog poglavlja. On je kazao: "A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do otac moj sam." Znači, sledeću stvar koju bih želeo da zapazite jeste: na direktno pitanje "Kad će to biti i kakav je znak tvoga dolaska i posletka veka", Hristos kaže: "Niko to ne zna osim oca mog", dakle Boga; Bog jedini zna dan. Zbog toga svi oni, ja znam da postoje predstavnici različitih verskih zajednica, svi oni koji pokušavaju da kažu: "Tog i tog dana će doći Isus Hristos na ovaj svet", to nije biblijska nauka. Isus kaže: "Niko ne zna dan i čas do otac moj sam."

        Međutim, Isus je takođe kazao, 32. stih: "Od smokve naučite se priči: kad se već njezine grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto. Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata." To je bio govor koji je Hristos često koristio. Vi posmatrate prirodu. Kad vidite smokvu kako jednostavno počne da pupi, vi kažete "Leto će brzo." "Tako i vi", kaže Hristos, "kad vidite sve ovo ..."; to "sve ovo" videćete da su znaci Hristovog drugog dolaska, koji se spominju u ovom poglavlju. "Tako i vi kad vidite sve ovo ..." I onda Hristos kaže na primer u 37. stihu: "Jer kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i dolazak sina čovečijega." Ovo je jedan direktni znak. Isus kaže: "Kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i dolazak sina čovečijega, jer kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onoga dana kada Noje uđe u kovčeg, i ne osetiše dok ne dođe potop i odnese sve, tako će biti i dolazak sina čovečijega." Da li Bog ima nešto protiv jela i pića? Nema. Ali kada jelo i piće postanu jedini smisao ljudskoga života, onda je to znak Hristovog dolaska. Da li Bog ima nešto protiv ženidbe i udaje? Nema. Ali kad telesne želje postanu jedini smisao, onda je to tragedija.

        Hoću da vam dam jednu klasifikaciju ljudi koju je apostol Pavle dao u svojim poslanicama, koja bi se odnosila na ovaj prvi znak koji smo čitali, kada Hristos kaže: "Kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i dolazak sina čovečijega." Naime, apostol Pavle, najveći hrišćanski misionar i mislilac, filozof, je izvršio jednu kategorizaciju ljudi, svih ljudi na ovoj planeti. On to nije učinio na jednom mestu, ali ako pažljivo čitate njegove poslanice naći ćete četiri reči kojima apostol Pavle opisuje ljude. Pokušajte da sebe smestite u neku od ovih kategorija.

        Prva grupa ljudi o kojoj govori apostol Pavle: on ih je nazvao "pneumatikos". "Pneumatikos" dolazi od reči "pneuma", što znači "duh". "Pneumatikos" je jednina i znači "idealni čovek, čovek kakvog ga je Bog stvorio", čovek koji je izašao iz ruku Božjih, čovek koji se ugodno oseća u svojoj koži, čovek koji je jednostavno savršen, on ima dimenziju Duha Božjeg. Vi se sećate da sam izneo Buberovu teoriju o tome da čovek poseduje dve dimenzije. Jedna je horizontalna, koju je on definisao kao "ja ‑ to", i druga dimenzija je vertikalna, koju je on definisao kao "ja ‑ Ti". Ovaj čovek o kome govori apostol Pavle je duhovni čovek, onaj koji ima dimenziju Duha Božjeg. Dakle, čovek koji ima ovu vertikalnu dimenziju "ja ‑ Ti", on je ispunio prazninu u svom biću koju niko i ništa osim Boga ne može ispuniti. To je idealni čovek, čovek koji živi sa Bogom svoj život, i naravno na ovoj Zemlji živi svoj život.

        Druga grupa ljudi o kojima govori apostol Pavle su "psihikos". "Psihikos" je čovek kojim upravlja njegov razum, naš razum, ljudski razum. To je čovek koji je izgubio dimenziju Duha Božjega, to je čovek, ja bih kazao, na raskrsnici. On razmišlja, on koristi svoje racionalne kategorije, on razmišlja o svom postojanju, ali još uvek on nema dimenziju Duha Božjega u sebi. Vi znate onaj grčki mit o Narcisu. Biblija kaže da je Bog dao čoveku razum da ga vodi Bogu. Uloga razuma jeste da čoveka vodi Bogu. Ako ga razum vodi od Boga, na osnovu Biblije ljudski razum postaje lud. Psalmista kaže: "Reče bezumnik u srcu svojemu: 'Nema Boga.'" Dakle, Bog je dao čoveku njegove umne sposobnosti da ga vode Bogu. Psihikos je čovek na raskrsnici, čovek koji se pita, koji luta, koji želi da spozna Boga, ali koji još uvek ne zna.

        Treća kategorija ljudi o kojima govori apostol Pavle jeste "sarkinos". Dolazi od reči "sarks" ili "telo". To je čovek kojim više ni njegov razum ne upravlja, to je čovek kojim upravljaju želje njegovog tela. Telo je često u Bibliji simbol strasti ili želja čoveka. To je čovek koji će reći: "Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti." To je čovek koji se više ne pita ni odakle je, ni ko je, ni zašto je tu na ovoj planeti, ni šta se to zbiva. On se rodio, došao je, i želi da zadovolji svoje strasti i svoje želje. To je onaj o kome Hristos govori "kao što je to bilo u vreme Nojevo ...". Noje je govorio o danu sudnjem, on je govorio: "Doći će potop i uništiće sve." Ljudi su kazali: "Ne, to je samo priča." Međutim, apostol Pavle kaže da ovo nije najteža bolest ljudi.

        Postoji još jedna kategorija. To je "sarkikos", jedno slovo je razlika. "Sarkikos" je "životinjski čovek". To je čovek koji je izgubio u potpunosti obeležja čoveka, koji živi po instinktima kao i životinja. Veoma ozbiljna kategorizacija ljudi. Hristos kaže: "Kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onoga dana kada Noje uđe u kovčeg, i ne osetiše dok ne dođe potop i ne odnese sve, tako će biti i dolazak sina čovečijega." Na osnovu Hristovih reči, sve više će pred Hristov drugi dolazak biti ovakvih ljudi. Ljudi će sve manje hajati za duhovne vrednosti, i degeneracija čovečanstva će biti sve veća. To je, slobodno možemo reći, jedan od znakova Hristovog drugog dolaska.

        Međutim, vratimo se nazad na 4. stih. Posle pitanja koje su učenici postavili: "Kaži nam kad će to biti? I kakav je znak tvoga dolaska i posletka veka?", prve reči koje je Hristos kazao na Maslinskoj gori svojim učenicima Petru, Andriji i tako dalje, koje su bile? "I odgovarajući Isus reče im: 'Čuvajte se da vas ko ne prevari.'" Zato ću ja po stoti put ovde reći: čuvajte se da vas ja ne prevarim. Kako ćete se sačuvati od svih prevara? Molitvom, ali i čitanjem, proveravanjem onoga što čujete. Hrišćanin mora poznavati pismo koje mu je Bog uputio, ako verujete da je ovo reč Božja. Dobro je da poznajete svoju Bibliju. Hristos je znao da će izaći mnogi lažni proroci, oni koji će govoriti u Njegovo ime, ali koji neće govoriti istinu. Evo čitajmo dalje šta je Isus kazao: "Jer će mnogi doći u ime moje govoreći 'Ja sam Hristos.', i mnoge će prevariti." Mi smo nedavno imali priliku da čujemo da se neko pojavio u Americi. To nije ništa novo. U toku celokupne ljudske istorije pojavljivali su se oni koji su govorili "Ja sam spasitelj, sledite me."

        Zatim u 6. stihu Hristos kaže: "Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite, jer treba da sve to bude. Ali nije još tada posledak." Ja sam kao dete slušao o ovom tekstu, i često se govorilo da su ratovi znak Hristovog dolaska. Dozvolite mi da vas podsetim da Hristos kaže da ratovi nisu direktni znak Hristovog drugog dolaska, jer Hristos dva puta kaže "ali to još nije posledak". Na žalost, ratovi su obeležje ove ljudske istorije, ja ću vam malo kasnije dati statistiku. Isus kaže: "Čućete ratove". Ovi ratovi se prvenstveno odnose na događaje od Hristove smrti pa do 70. godine kada je Jerusalim uništen, o tome ću govoriti malo kasnije.

        I onda Hristos kaže: "Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo, i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu." Ovo jeste znak, molim vas. Od Hristove smrti do 70. godine, kada je Jerusalim porušen, u tom periodu je bilo mnogo ratova. Istina je da kada posmatrate progresiju zemljotresa, gladi, da je to neverovatno, da je to išlo uzlaznom linijom. Onda Hristos kaže: "Ali je sve to početak stradanja", dakle zemljotresi, gladi, ratovi i tako dalje. To nije direktni znak, ali je indirektni znak, jer postoji jedna progresija u ljudskoj istoriji. 9. stih kaže: "Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mojega radi. I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga." Ovde možete naći opomene za današnje vreme svakako. I ponovo: "I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogih", i tako dalje. Zatim ćemo preskočiti 14. stih, jer se on odnosi direktno na Hristov drugi dolazak i govorićemo o 15. stihu: "Kad dakle ugledate mrzost opušćenja, o kojoj govori prorok Danilo", vidite, Hristos je citirao proroka Danila, "gde stoji na mestu svetome, koji čita da razume ..." "Čitajte Knjigu proroka Danila", kazao je Hristos. O čemu je reč? Ovde imamo zanimljiv i težak izraz: "Kad dakle ugledate mrzost opušćenja o kojoj govori prorok Danilo ..." Šta se dogodilo sa gradom Jerusalimom? Dakle Hristos je ovo kazao negde tridesetih godina naše ere, recimo. Već 66. godine su postojale različite pobune na tlu Palestine. Jevreji nisu želeli da trpe ili podnose rimski jaram. U Palestini je postojala jedna politička stranka koja se zvala "ziloti". "Ziloti" znači "revnosni", oni koji su revnovali za jevrejsku stvar. Smatra se da je svaki zilot imao nož zašiven u svom kaputu. Ziloti su želeli da oslobode Palestinu od Rimljana. 66. godine izbio je veliki revolt, velika buna u Palestini. Jevreji su odbili da više u svom hramu ili svetinji prinose tamjan za imperatora. Vi znate da su mnogi rimski imperatori sebe smatrali bogovima, proglašavali su sebe bogovima. I svi drugi narodi koji su bili potčinjeni od strane Rimljana su morali da se mole za rimske imperatore. 66. godine jevrejski sveštenici su kazali: "Ne, više se u hramu nećemo moliti za imperatora, niti ćemo prinositi tamjan." To je bila neka vrsta revolta i pobune. Iz Sirije, na severu, je došao rimski guverner koji se zvao Cestijus Galus, i odlučio je da dođe u grad Jerusalim i uguši ovu bunu. Došao je sa odabranim rimskim trupama. Međutim, kada je došao u grad Jerusalim i načinio opsadu, ziloti su grčevito branili grad. Ne samo to. Ziloti su uspeli da pobiju veliki broj elitnih rimskih vojnika do te mere da se ne zna zašto, ali Cestijus Galus se vratio nazad u Antiohiju odakle je i došao, i ziloti su se ponovo osećali sigurnim. U jednoj bici oni su pobili 515 rimskih elitnih vojnika, a njih je poginulo samo 22. Bili su osnaženi ovom pobedom. Međutim, Rimljani su spremali drugu ofanzivu. U Rimu imperator je bio Neron. Neron je znao da u Engleskoj, u nekadašnjoj Britaniji, ima veoma dobrog generala koji se zvao Vespazijan. On je pozvao iz Britanije Vespazijana i poslao ga je morskim putem tu, u opsadu grada Jerusalima. Vespazijan je zajedno sa svojim sinom Titusom, vi znate da su i jedan i drugi kasnije postali imperatori, došao i opseo grad Jerusalim. U međuvremenu, Vespazijan je morao da se vrati nazad u Rim da postane imperator, a njegov sin Titus je ostao da završi ovu kampanju.

        Josif Flavije, jevrejski istoričar, opisuje ovu dramu. Naime, ziloti su se grčevito branili. Međutim, mnogi od Jevreja su pokušavali da izađu iz grada, da pobegnu. Josif Flavije opisuje da su Rimljani svaki dan razapinjali na krstove nekoliko desetina Jevreja. Ubrzo je svo drveće koje se nalazilo oko grada bilo posečeno i od njih su bili načinjeni krstovi. Josif Flavije takođe piše da se ubrzo miris raspadajućih tela širio oko grada. Ziloti su bili u gradu i posle jedne duže opsade, naći ćete opis u knjizi "Velika borba", Titus je uspeo da uđe u grad. Rimski vojnici, koji su bili razjareni, pobili su hiljade i hiljade Jevreja. Hram je bio uništen jednom zauvek. U svom besu, iako je Titus želeo da sačuva hram, oni su bacali baklje koje su nosili i sve je izgorelo. I tada je zauvek stavljena tačka na slavu jevrejskoga hrama. Ono što je zanimljivo, setite se zbog čega vam sve ovo govorim, Hristos je prorekao to. U Hristovim eshatološkim govorima razorenje grada Jerusalima je "tipos" kraja sveta. Šta se dogodilo? Ovo želim da zapazite, molim vas. U vreme kada se Cestijus Galus povukao i vratio u Siriju, ne znamo zašto, da li zbog vojnog poraza, ali istoričari smatraju da je mogao možda i on da zauzme grad Jerusalim, jedna velika grupa hrišćana, oni se spominju pod različitim imenima, koji su poznavali Hristove reči... Naime, šta je Hristos kazao? Samo za trenutak, u Jevanđelju po Luci, 21. glava, pogledajte šta je Hristos kazao svima onima koji su želeli da čuju ono što je Hristos želeo da kaže. 20. i 21. stih, evo šta je Hristos kazao: "A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska, onda znajte da se približilo vreme da opusti. Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i koji budu u gradu neka izlaze napolje, i koji su napolju neka ne ulaze u njega." Hrišćani koji su poznavali ove reči Isusa Hrista, kada su videli nalet vojske Cestijusa Galusa, izašli su iz grada Jerusalima, prešli su reku Jordan i nastanili se u jedno mesto koje se zove Pela. Svi koji su pažljivo pratili Hristove poruke sačuvali su svoj život u ovoj strašnoj katastrofi grada Jerusalima. Tipos, svi oni koji budno prate Hristove poruke, kada je u pitanju ovaj drugi događaj čiji je samo tip razorenje grada Jerusalima, takođe će sačuvati svoj život na osnovu ove analogije. Isus kaže: "Kad vidite da vojska opkoli, bežite iz grada, oni koji su u planinama neka se ne vraćaju, oni koji su u gradu neka izlaze iz grada."

        Još nešto bih hteo da vas podsetim. Možemo za trenutak ići u 5. knjigu Mojsijevu, čitaćemo nekoliko stihova. Mnogi Jevreji, na žalost, nakon razorenja grada Jerusalima, su otišli da kopaju Korintski kanal, neki su otišli da se bore sa divljim zverima u amfiteatrima, neki su prodani u Egipat kao robovi iz koga su nekad izašli Božjom čudnovatom rukom. Šta se to dogodilo sa narodom Božjim? Zašto je taj narod tako prošao? Pogledajte zašto. 15. stih je prvi koji ćemo čitati: "Ako ne uzaslušaš glasa Gospoda Boga svojega da držiš i tvoriš sve zapovesti njegove, koje ti ja danas zapovedam, doći će na tebe sve ove kletve i stignuće te." Teška opomena. 52. stih kaže ovako: "I stignuće te po svim mestima tvojim, dokle ne popadaju zidovi tvoji visoki i tvrdi, u koje se uzdaš po svoj zemlji svojoj, stignuće te po svim mestima tvojim, po svoj zemlji tvojoj, koju ti da Gospod Bog tvoj. Ti ćeš u teskobi i nevolji kojom će ti pritužiti neprijatelji tvoji jesti plod utrobe svoje ...", ovo je strašno. Josif Flavije govori o tome da su neke majke za vreme opsade, ne želim ni da spominjem, ali naći ćete u "Velikoj borbi". Ovo je napisano 1500 godina pre Hrista: "... meso od sinova svojih i od kćeri svojih koje ti da Gospod Bog tvoj." Zatim 68. stih, poslednji u 28. glavi: "I vratiće te Gospod u Misir na lađama, putem za koji ti rekoh 'Nećeš ga više videti.' I onde ćete se prodavati neprijateljima svojim da budete robovi i robinje, a neće biti kupca."

        Strašan opis. Bog je 15 vekova unapred prorekao i kazao: "Ako", to je to Božje "ako". Ako poslušaš biće to, ako ne poslušaš dogodiće ti se ovo. Zanimljivo, i na žalost, dobar deo Jevreja nisu poslušali. Hrišćani koji su poznavali Hristove reči sačuvali su svoj život. U Delima apostolskim, u 2. glavi, se spominje činjenica da su mnogi hrišćani prihvatili vest Isusa Hrista i sačuvali svoj život. 41. stih: "Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se, i pristade u taj dan oko tri hiljade duša." Tri hiljade Jevreja je prihvatilo Hrista posle Hristovog vaskrsenja. Zatim imate recimo u 47. stihu: "Hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu." Veliki broj Jevreja je prihvatio Hrista i poznavali su Hristove reči, i zato je dobro poznavati Bibliju. Dakle, to je ova "mrzost opušćenja". "Mrzost opušćenja" označava idole inače, ali u ovom slučaju to je vojska koja je bila opkolila grad Jerusalim, kao što smo to čitali u Luci.

        Dakle, da rezimiram ovo što sam kazao. Ja sam čitao mnoge tekstove i želim da budem jasan. Jedini direktni znak koji se odnosi na razorenje grada Jerusalima je u 15. stihu. Jedini direktni znak, drugi su indirektni znaci. To je vojska koja će opkoliti grad Jerusalim. Postoje tri direktna znaka, možda i četiri kada je u pitanju kraj sveta. Jedan od njih je zapisan u 14. stihu, direktni znak koji se odnosi na Hristov drugi dolazak: "I propovedaće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak." Šta to znači? Doći će trenutak u ljudskoj istoriji, na osnovu reči Isusa Hrista, kada će Jevanđelje o Hristu biti propovedano po celom svetu, i tada će doći kraj. Ja ću malo kasnije o tome govoriti. To je direktni znak. Ja verujem da mi danas ispunjavamo taj znak.

        27. stih kaže ovako: "Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti dolazak sina čovečijega." To je isto direktni znak. Kakav će biti Hristov dolazak? Negde u tajnosti? U pustinji? U sobi, kada neko kaže: "Ja sam Hristos"? Da li će to tako biti? Hristos kaže: "Kao što munja", slika, svi će videti, cela planeta. A onda oni koji žele da racionalizuju kažu: "Kako će onaj koji je dole u Australiji, a kako ovaj gore, da vide Hrista?" To ćemo prepustiti Bogu, kako će baš to biti. Ali u svakom slučaju, svi će videti Hrista kada bude došao (vidi Otkrivenje 1,7). Hristov dolazak će biti vidljiv i jasan za sve ljude. Isus kaže: "Kao što munja izlazi od istoka do zapada, takav će biti i dolazak sina čovečijega."

        I onda u 29. stihu ponovo direktni znak. Ovde se spominju neke promene na nebeskim telima. Tekst kaže: "I odmah će po nevolji tih dana sunce pomračiti, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se." Teolozi pretpostavljaju da se ovaj tekst odnosi na promene koje će se dogoditi na nebeskim telima prilikom Hristovog dolaska. Dakle, sve će se nekako ustalasati i uzdrmati.

        I 30. stih je takođe direktni znak kada je u pitanju Hristov drugi dolazak, to je sam dolazak. Slušajte pažljivo ovaj tekst: "I tada će se pokazati znak sina čovečijega na nebu, i tada će proplakati sva plemena na zemlji, i ugledaće sina čovečijega gde ide na oblacima nebeskima sa silom i slavom velikom." Evo kako je Hristos opisao svoj dolazak. Ima tu još tekstova. U 25. glavi su opisane priče koje takođe govore o Hristovom drugom dolasku. Dozvolite mi da sada za trenutak ostavimo Bibliju na stranu, posle ćemo čitati još druge tekstove. Ja sam pokušao, još ranije sam tražio podatke, da li je realno da će zaista jednog dana doći kraj.

        Ako biste sad izašli na ulicu i kazali čoveku koji ne poznaje Bibliju: "Znaš, jednog dana će Hristos doći na ovaj svet i biće kraj", on bi vas pogledao i kazao: "Prijatelju, očito se nešto s tobom zbiva." Međutim, tako ne misle ozbiljni naučnici i oni koji se bave tim problemima. Imam ovde navode od Ajnštajna i drugih naučnika, koji su naveli pet problema koji prete čovečanstvu i koji, ako se ne pronađe lek u jednom kratkom periodu, mogu izazvati smrt čovečanstva. Ovo su ljudi koji govore bez obzira na biblijske podatke. Prvi problem o kome su govorili Ajnštajn i masa drugih naučnika jeste demografska eksplozija stanovništva. Smatra se da je na početku naše ere našu planetu nastanjivalo oko 200 do 300 miliona ljudi. 1650. godine je bilo 500 miliona ljudi. Oko 1850., samo dva veka kasnije, jedna milijarda. Oko 1930. granica od dve milijarde je pređena. Samo u toku poslednjih deset godina broj stanovnika je porastao za 500 miliona. Dakle, stanovništvo zemljine kugle raste za preko 60 miliona godišnje. Smatra se da će oko 2000. godine na našoj planeti živeti 7 milijardi ljudi. To je eksplozija stanovništva, kažu ozbiljni naučnici koji se bave globalnim problemima sveta.

        Drugi problem koji navode ozbiljni naučnici, koji je usko povezan sa demografskom eksplozijom, je problem gladi. Danas se smatra da nema dovoljno hrane za 2/3 čovečanstva. Logično je verovati da paralelno sa razvojem naučnih dostignuća, visokom civilizacijom, bude i problem gladi rešen. Međutim, evo jednog citata iz jednog časopisa posvećenog svetskoj organizaciji zdravlja. Citiram: "Čovečanstvo se nalazi u naručju hiper‑gladi koja se ne može porediti ni sa jednim periodom u ljudskoj istoriji. Danas u Africi, Aziji, Latinskoj Americi, milioni ljudskuh bića, 2/3 pate od nedovoljne ishranjenosti. Svake godine broj ljudi kojima preti glad se povećava za nekoliko miliona. Koji su uzroci ovog problema, najtragičnijeg koji se ikada isprečio pred čovečanstvo? Kako se može izbeći ova svetska katastrofa?" Imam podatak da gotovo svakodnevno možemo pronaći masu ljudi danas u svetu koja umire od gladi.

        Zatim, zagađenje, treći problem koji navode naučnici. Voda, vazduh, hrana. Čistog kiseonika, svi znate, je sve manje u vazduhu. Godišnje se na evropskom i svetskom tržištu pojavi oko hiljadu novih hemijskih preparata koji se koriste za konzervaciju hrane. Tako se stalno povećavaju nitrati u hrani. Veoma je teško pratiti ovaj vid trovanja, jer se posledice ne javljaju odmah, kao i u slučajevima trovanja hranom koja je zagađena mikrobima.

        Četvrti problem, novo usavršeno oružje. Da vam ne navodim podatke. Recimo, jedan autor, Žil Moš, u svojoj knjizi "Ljudska ludost" podvlači progresiju. On kaže ovako: "Od 1940. do 1945. na teritoriju Nemačke je bačeno oko milion i trista hiljada klasičnih bombi. Da bi se uništilo stanovništvo Francuske, bilo bi potrebno 200 miliona klasičnih bombi, ili 6000 A‑bombi, ili samo 15 H‑bombi." Šta to znači? Da je ovo naše vreme različito od svih drugih perioda u ljudskoj istoriji, jer nikada u prošlosti, ja ću o tome kasnije govoriti, čovečanstvo nije posedovalo oružje kojim može uništiti ovu planetu za samo nekoliko trenutaka, nikada u prošlosti. Zato oni koji bi hteli da kažu: "Mi danas živimo životom kao i uvek", ne govore istinu. Na primer, Ajnštajn je još 1950. kazao ovako: "Iza zidina tajni užurbano se usavršavaju sredstva kolektivnog uništenja. Ako se ovaj cilj dostigne, trovanje atmosfere radioaktivnim česticama, a zatim i uništenje svakog života na Zemlji ulazi u domen tehničkih mogućnosti. Na kraju tog puta sasvim jasno se nazire spektar generalnog uništenja. Ne možemo prestati da stalno i uvek opominjemo svet. Mi klizimo ka katastrofi bez presedana. Jedan novi način mišljenja je neophodan da bi čovečanstvo preživelo. U ovom odlučnom i teškom trenutku, ja ću svom snagom urlikati, jer se bojim ljudske ludosti", kaže Ajnštajn.

        I konačno, poslednji problem koji navode naučnici jeste umna smrt čoveka. Oni kažu da je ovo najveći i najteži, nerešivi problem čovečanstva. U ljudskom umu današnjeg vremena je došlo do te mere do izopačenja, do poremećaja, da čovek nije više u stanju da donosi razumne odluke, da razlikuje prave vrednosti od lažnih. I onda se ovde spominju mnogobrojni filmovi, knjige koje čoveku donose moral. Zato, najveća potreba, kažu naučnici, dananjeg čoveka, to je promena duha i misli. Potrebni su ljudi koji bi zastupali pravdu, jednakost, nesebičnost i koji bi imali ponovo smisao za solidarnost. Ovo su dakle podaci koje ćete naći, koje vi uglavnom poznajete, ali 5 argumenata koje nauka navodi u prilog činjenice, ako ne budu rešeni, da zaista kolektivna smrt preti čovečanstvu.

        Ja bih želeo da vam čisto svoja razmišljanja dam, nekoliko razmišljanja o trenutku u kome se sada nalazimo. Meni se čini, a vi sami procenite, da je jedan od znakova koje je Hristos dao kada je u pitanju naše vreme, da danas svet sve više nema odgovora na goruća pitanja koja mu se postavljaju. Ja sam pronašao nedavno jedan tekst koji mi je zapao za oči. On je zapisan u Luci, 21. glavi, isto u Hristovom eshataloškom govoru. Godinama sam ja ovo čitao ali ga nisam zapazio. 25. i 26. stih: "I biće znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama, i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i talasa. Ljudi će umirati od straha i od čekanja onoga što ide na zemlju." Meni se ova slika čini neverovatno savremenom. Čini mi se, dragi moji prijatelji, da neka vrsta mučnine dominira savremenim svetom. Nestalo je poverenje u sposobnost nauke, tehnologije, da reši ljudske probleme. Izbledeo je san o neophodnom napretku čovečanstva. Verovalo se da će vaspitanje mladih generacija dovesti čovečanstvo u jedno bolje stanje i meni se čini da naš svet leži utučen, slomljen i istrošen. Mi smo razorili prirodne resurse, zagadili vodu, zadimili vazduh ove planete. Nedavno sam pročitao da je pronađena druga ozonska rupa na vazdušnom omotaču, ovoga puta iznad severne Amerike, koja preti svim formama života. Žak Kusto na primer, vi ga svi, verujem, znate, veteran u okeanskim istraživanjima, piše o neverovatnim problemima na okeanskim dubinama i upućuje svetu apokaliptične opomene.

        Još jedna zanimljiva stvar. Vi znate da su ove godine

bili izbori u Americi. I vi znate da je Džordž Buš u jednom trenutku, posle zalivskog rata, bio najpopularniji predsednik Amerike svih vremena. Takođe znate da je izgubio izbore. Šta to znači? Jedan autor kaže ovako, da istraživanja pokazuju široko nezadovoljstvo glasača i Klintonom i Bušom, ali nekoga su morali da izaberu. Narod kaže, da izgleda da ništa ne funkcioniše, da niko nema pravih odgovora, da više nema niko kome se može verovati. "Tuga od smetnje", kaže Biblija. Isus kaže: "Pred Hristov drugi dolazak biće tuga od smetnje, ljudi će umirati od straha i od čekanja onoga što ide na ovaj svet."

        Jedan drugi znak koji meni danas izgleda zanimljiv, to je ono što mi Srbi preživljavamo na ovim prostorima ovde. Biblija je prorekla, i o tome ćemo govoriti, da će pred Hristov drugi dolazak doći do sjedinjavanja crkvenih vlasti i svetovnih vlasti. Ja se sećam da sam još pre dvadesetak godina slušao predavanja o tome, ja ću vam o tome govoriti detaljnije na sledećim predavanjima. Za sada samo ovo: "Tajm" magazin od 24. februara 1992. je imao naslovni tekst "Sveta alijansa". Članak je napisao Karl Benštajn i on detaljno govori o tajnom planu koji su sklopili predsednik Regan i papa Jovan Pavle II, o pomoći pokretu Solidarnosti u Poljskoj u cilju rušenja komunističke imperije. Ričard Alem, Reganov pravni savetnik za nacionalna pitanja, izjavio je: "Bila je to jedna od najvećih tajnih alijansi svih vremena."

        Čitajte "Veliku borbu", a i Bibliju. Biblija je u prvom veku prorekla da će pred Hristov drugi dolazak doći do sjedinjavanja svetovnih i duhovnih vlasti. I govori se o Americi i o Vatikanu, ali o tom potom. Zanimljivo je i to, na primer, o saradnji u vezi sa kontrolom rađanja. I ono što se dogodilo jeste, da je pod pritiskom Vatikana Reganova administracija izmenila svoj plan o stalnoj pomoći organizacijama koje su se bavile kontrolom rađanja, i evo šta je izjavio Vilijam Vilson, prvi Reganov ambasador u Vatikanu: "Američka politika je bila izmenjena kao rezultat vatikanskog neslaganja sa našom politikom." Za studente biblijskih proročanstava ovo je veliki događaj. Trenutno možda ne možete, ali kada kasnije budemo ulazili u proučavanje Knjige proroka Danila i Otkrivenja, vi ćete videti o čemu ja govorim, da je ovo veliki znak vremena.

        I još jedan znak koji bih ja spomenuo, koji mi izgleda vrlo aktuelan, a to je da je svet danas spreman za Hristov drugi dolazak. Šta to znači? Kada je Hristos prvi put došao na ovaj svet, Biblija kaže, postoji jedan tekst gde apostol Pavle kaže: "A kad se navrši vreme, posla Bog sina svojega." "Kad se navrši vreme." Ja ne verujem da je ovde reč samo o hronologiji, znači, da je došao taj datum i Bog je poslao svoga Sina. Ne samo to. Ja verujem da su bili sazreli uslovi za Hristov prvi dolazak. Šta se dogodilo? Da li znate, kada je Hristos prvi put došao, da je većina sveta u to vreme govorila jednim jezikom? Koji je to bio jezik? To je bio grčki jezik, iako su Rimljani pobedili Grke. Zato je Novi Zavet pisan na grčkom jeziku. Zašto je to bilo potrebno? Da se vest o dolasku spasitelja proširi u sve delove sveta. Da li znate da su Rimljani bili prvi koji su gradili puteve? I ovo je bilo neophodno da hrišćanski misionari krenu u sve delove sveta i da obaveste svet da je Hristos došao, da se rodio. Ako danas posmatrate šta se zbiva sa razvojem medija, vi ćete videti jedno jednoličje u svetu, mi više nismo velika planeta, mi smo jedna mala planeta. Za samo možda nekoliko minuta se zna šta se zbiva na drugom delu sveta. Vest o drugom Hristovom dolasku se može objaviti stanovnicima ove planete za relativno vrlo kratko vreme. Kao što je nekada bio grčki jezik, vi danas na programu možete pratiti vesti na engleskom. Da li je to istina? Većina mladih danas u Beogradu, i u svim delovima sveta, govore engleski, i to je takođe olakšavajuća okolnost da vest o Hristovom drugom dolasku bude proširena svuda.

        Meni se čini da su to sve znaci leta i da je svet, kao što je nekada Pavle kazao: "Kad se navrši vreme", da se vreme polako navršava. Imam prijatelja koji mi je govorio da stalno propoveda na televiziji u bivšem Sovjetskom Savezu. 250 miliona ljudi koji nikada ranije nisu čuli o Isusu Hristu slušaju sada o Hristu svake nedelje na televiziji. Ko je verovao da će se to dogoditi? Ja ne govorim ovde o političkom aspektima, politika me apsolutno ne interesuje. Ali govorim o tome da je došao trenutak da stanovnici ove velike, nama prijateljske zemlje budu obavešteni o Hristovom drugom dolasku. I verujem da je ovo što se ovde zbiva takođe u tom cilju. Svet je zaista spreman za susret.

        Prođimo kroz novozavetne tekstove, da vidimo kako se sve u Novom Zavetu naziva Hristov drugi dolazak, kako su biblijski pisci opisali taj događaj. Mi smo bili u Jevanđelju po Mateju, Marka nismo čitali, ali smo spomenuli 13. poglavlje, Luka 21., čitali smo, idemo u Jevanđelje po Jovanu, 14. glava, ovaj tekst vi poznajete, to su same Hristove reči. On je kazao ovako svojim učenicima, 3. stih: "I kad odem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja." Zatim ima i u knjizi Dela apostolska, gde je recimo apostol Pavle na Areopagu držao govor. Hajmo da čitamo taj tekst. Jednoga dana je Pavle došao na Areopag, tu su bili epikurovci i drugi stojički mudraci "koji se prepirahu", kaže, "s njim. Jedni govorahu: 'Šta hoće ovaj besposlica?'" A onda je Pavle stao i kazao ovako, 17,30: "Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svim ljudima svuda da se pokaju. Jer je postavio dan u koji će suditi vasionome svetu." Kako će suditi ljudima, na osnovu čega će im suditi? "Po pravdi preko čoveka koga odredi i dade svima veru vaskrsnuvši ga iz mrtvih." A tekst kaže: "A kad čuše vaskrsenije iz mrtvih, onda se jedni rugahu, a jedni rekoše: 'Da te čujemo opet o tom'", i tako dalje. Ali 34. stih kaže: "A neki ljudi pristaše uz njega i verovaše, među kojima beše i Dionisije Areopagitski, i žena po imenu Damara, i drugi s njima." Jedni su se rugali. Oni koji su shvatili i prihvatili verom Isusa Hrista, oni su prihvatili Pavlovu vest.

        Prva Korinćanima poslanica, 15. glava, sjajan tekst. Ja sam imao priliku da o ovom tekstu govorim u Književnom klubu Srbije, pre nekoliko godina u Francuskoj 7, i zaista, kada sam čitao ovaj tekst, neki od naših sadašnjih političara su bili odušeljeni ovim tekstom. 51. stih kaže ovako: "Evo vam kazujem tajnu", kaže apostol Pavle, "jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti", znači preobraziti. Znači, neki će živi dočekati Hristov drugi dolazak. "Ujedanput, u trenutku oka, u poslednjoj trubi, jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisana: 'Pobeda proždre smrt.'" Kako su ovo sjajne reči, velike reči, i Vuk je to sjajno preveo. Koja pobeda? Hristov drugi dolazak. I slušajte ove reči, 55. stih: "Gde ti je, smrti, žaoka? Gde ti je, pakle, pobeda?" Misli se na onu škorpijinu žaoku. "Gde ti je, smrti, žaoka?" Nema više, smrt je pobeđeni neprijatelj u trenutku Hristovog drugog dolaska.

        Idemo dalje. Idemo recimo u Prvu Solunjanima poslanicu, 4. glava, 16. stih: "Jer će sam Gospod", misli se na Hrista, "za zapovešću, sa glasom aranđelovim, i s trubom Božjom sići s neba, i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti." Idemo dalje. Titu poslanica, 2. glava, 13. stih: "Čekajući blažena nada", znači nešto što je toplo oko srca, nešto u šta čovek veruje, "i javljanje slave velikoga Boga i spasa našega Isusa Hrista." Živeti kao čekaoci. "Čekajte", kaže Pavle. Idemo u poslednju knjigu Biblije, Otkrivenje svetoga Jovana Bogoslova ili Apokalipsu, 1. glava, 7. stih. Ova knjiga počinje sa vešću o Hristovom drugom dolasku. Tekst kaže: "Eno, ide s oblacima, i ugledaće ga svako oko, i koji ga probodoše, i zaplakaće za njim sva kolena zemaljska. Da, zaista." Da li znate kako se završava Biblija? Hajmo da čitamo poslednje reči Biblije. Naravno, 21. stih je završetak. Teološki, poslednji stih je 20. stih, evo kako on glasi: "Govori onaj koji svedoči ovo ..."; ko je svedočio Jovanu, ko mu je dao otkrivenje? Isus Hristos. Znači: "Govori onaj koji svedoči ovo: 'Da, doći ću skoro!'" I Jovan kaže: "Amin, Da, dođi, Gospode Isuse." To su poslednje reči Biblije.

          Čitao sam pre nekoliko godina o jednom čoveku, hrišćanskom misionaru, koji je radio celi život u Africi, i zajedno sa svojom suprugom doživeo je penziju. Bio je iz Amerike. I kada je došao do penzije, naravno, odlučio je da se vrati u Ameriku, i putovao je iz Afrike brodom za Ameriku. Bio je iznenađen jer je na brodu bio i general Makartur, poznati i slavni američki general iz Drugog svetskog rata. On je išao na safari u Afriku. I u toku tih nekoliko nedelja putovanja iz Afrike, sve je na brodu bilo podređeno generalu Makarturu, svi su želeli da sa njim pričaju, svi su želeli da ga nešto pitaju, svi su mu odavali posebne počasti. A tamo u uglu, sedeo je hrišćanski misionar i razmišljao je. Kazao je: "Gospode, 40 godina sam proveo u srcu Afrike, propovedao Jevanđelje o Tebi svim ljudima kako sam znao i umeo, a evo meni niko i ne prilazi, niko i ne primećuje da sam na ovom brodu, pa zar je to pravda?" Sa puno gorčine, ovaj je čovek nastavio da putuje. Kada su došli u Ameriku, u Njujork, i kada su se iskrcavali iz broda, tu je Makartura čekao ogroman orkestar. Orkestar je svirao, ljudi sa strane su aplaudirali, a misionar je tiho izašao. Niko ga nije ni dočekao, nijedna reč dobrodošlice, i prepuklo je srce ovom čoveku. I došao je u svoju kuću, otišao kod kreveta, klekao na svoja kolena, i kazao: "Gospode, ti si stvarno nepravedan. Ja ovo ne mogu razumeti. 40 godina vredne službe Tebi." I onda, evo zašto je ostala ova priča da se priča u istoriji hrišćanstva. Zato što se tvrdi da je tada čuo glas: "Još nisi stigao kući." Mi smo večeras pričali o Hristovom drugom dolasku, ali dragi moji prijatelji, još nismo stigli kući. Ali živimo kao čekaoci, kao što je Pavle kazao: "Čekajući blažena nada i javljanje slave velikoga Boga i spasa našega, Isusa Hrista."