 |
| < 2. Poglavlje | Sadržaj | 4. Poglavlje > |
Jevanđelje po Jovanu
pada u oči čitaocu kao uzor jednostavnosti. Ni ovo poglavlje nije
izuzetak. U njemu imamo jednostavno pripovedanje o jednoj svadbenoj
svečanosti, na kojoj je pre kraja gozbe nestalo vina. Isus se, u
početku s ustezanjem, angažuje da mladence poštedi poniženja. Tako ova
priča može da se čita kao jednostavna i prijatna potvrda značaja
ustanove braka.
Ali kao što obično biva
u ovom Jevanđelju, površni nivo jednostavnosti brzo se povlači pred
izuzetno kompleksnom misaonom strukturom, koja se suprotstavlja svakom pokušaju
njene potpune apsorpcije. Čitaocu postaje jasno da male pojedinosti u
priči upućuju na ogromne, skrivene strukture jednog dubokog teološkog
remek-dela. Uz brižljivo razmšiljanje, priča otkriva dubine koje su prava
konkurencija veličanstvenosti Prologa.
l
Upoznavanje s
Rečju
Jovan 2,1-11
Tekst u Jovanu 2,1-11 pročitaj u celosti nekoliko puta, a onda odgovori na sledeća pitanja:
1. Isus je bio u misiji spasavanja celog sveta. Ako je neko s pravom mogao da kaže da nema vremena za trošenje na prazne razgovore, bio je to Isus. Napiši jedan ili dva pasusa o tome, šta misliš, zašto je Isus otišao na tu svadbu. Kakvu ulogu je Njegovo prisustvo odigralo u Njegovoj misiji kao celini?
2. Na kom delu narative postaje jasno da se ne radi o simpatičnoj maloj priči, nego da pred sobom imamo dublju teološku dinamiku? Prve Marijine reči? Isusov odgovor? Pominjanje veličine i namene sudova za vodu? Sâmo čudo? Napomena u 11. stihu? Objasni zašto si odgovorio onako kako si odgovorio.
3. Navedi elemente koji se mogu naći u priči i koji razrađuju teme načete u prvoj glavi Jevanđelja.
4. Pokušaj da, samo na osnovu ove priče, opišeš odnos između Isusa i Njegove majke. Zatim pročitaj tekst u Jovanu 19,25-27. Da li taj kasniji slučaj menja tvoj utisak o odnosu između Isusa i Njegove majke? Pročitaj tekst u Mateju 13,53-58. Šta se misli s napomenom da su se Isusovi rođaci i prijatelji “sablaznili“ o Njega i da mu nije ukazana čast u Njegovoj kući? Vidi takođe Marko 3,31-35.
5. Da li veličina i namena sudova za vodu imaju bilo kakvu vezu s dubljim značenjem ove priče? Obrazloži svoj odgovor.
6. Na koji način količina i kvalitet vina odaju Isusovu slavu (2,11)?
l
Istraživanje Reči
Struktura teksta
Pominjanje trećeg dana (2,1) povezuje tekst s prethodnim pričama i načinom kako je u njima upotrebljavana reč “sutradan“ (1,29, 35, 43). “Treći dan“ se verovatno računa od dana Filipovog poziva u 1,43, 44. Četiri dana iz 1. glave i tri dana iz 2,1 čine jednu sedmicu. Pozovemo li se na Mišnu (kompilacija rabinskih tradicija iz drugog veka), sreda je bila dan kad se održava svadba devojke (Ketuboth 1,1; vidi takođe Danby, 245). Ako se na svadbi o kojoj čitamo poštovala tradicija, Isus je na svoje putovanje u Galileju (1,43) krenuo u ponedeljak ujutru, dok se prvi susret Jovana Krstitelja s Njime dogodio u subotu (stihovi 35-37; vidi Brown,, 1:97, 98). Ta sedmica je počela na završetku Isusovih četrdeset dana u pustinji.
Priča o svadbi u Kani ujedno je i završni deo pozivanja učenika, imajući na umu da ih je čudo pretvaranje vode u vino dovelo do nivoa pune vere (2,11). Oni su počinjali da gledaju “više“, ono što je Isus ranije obećao Natanailu (1,50.51). Međutim, priča o svadbi u Kani ujedno je i početak novog odseka Jevanđelja, prema donjoj šemi, koji traje do 4. glave.
A. Prvo čudo u Kani (2,1-11)
B. Hram u Jerusalimu (stihovi 12-25
C. Rasprava s Nikodimom (3,1-21)
D. Jovan Krstitelj (stihovi 22-30)
D. Isus (stihovi 31-36)
C. Razgovor sa ženom Samarjankom (4,1-42)
B. Zbivanja u Jerusalimu (stihovi 43-45)
A. Drugo čudo u Kani (stihovi 46-54)
Pominjanje drugog čuda u Kani (4,54 — prvo od njih bilo je čudo s vodom i vinom) zatvara krug serije pripovedanja i odvaja ovaj odsek kao zasebnu celinu. Pošto je priča o svadbi u Kani završetak priče iz 1. glave, a ipak vezana za materijal u tekstu od 2,12 do 4,54, ona deluje kao glavna prekretnica u Jevanđelju.
Tema 2. do 4. glave je zamena. Staro je prošlo, a došlo je novo. Vode judaizma (2,6) Isus zamenjuje vinom svoje krvi (stihovi 7-10. Hram judaizma zamenjuje svojim telom (stihovi 19-22). U priči o Nikodimu Isus čudo fizičkog rođenja zamenjuje duhovnim rođenjem, odozgo (3,3-6). A u priči o ženi kraj studenca, Isus se menja s Jakovom (4,12), fizičku vodu zamenjuje duhovnom (stihovi 7-10), i molitvu u Jerusalimu duhovnom molitvom (stihovi 21-24). Jovan, u ovom odseku Jevanđelja, dokazuje nadmoćnost vere u Isusa nad svim drugim načinima života i vrstama religije. Oni koji su se sreli s Isusom dolaze da vide ono “više…“, što je On obećao svojim učenicima (1,50.51).
Tekstovni materijal u Jovanu 2,1-11 može se, sekundarno, podeliti na sledeći način:
1-3a — osnovna situacija
3b-5 — dijalog između Isusa i Njegove majke
6-8 — čudo
9,10 — degustacija vina
11 — komentar autora
Pozadina teksta
Nekoliko elemenata iz Starog zaveta i pozadina iz vremena priče pomažu nam da osvetlimo aspekte teksta iz Jovana 2,1-11. Obilje vina je, na primer, bilo karakteristično za starozavetne tekstove koji opisuju buduće Božje carstvo, koje će zvanično nastati, otpočeti u poslednjim danima (Isaija 25,6; Jeremija 31,12; Amos 9,13.14). Isusovo obezbeđivanje dodatnih količina vina na svadbenoj gozbi je, prema tome, primer kako Jovanovo Jevanđelje oslikava uverenje da je starozavetno očekivanje za poslednje vreme bilo ispunjeno u Isusu (vidi 6. glavu ove knjige).
Sudovi za vodu (sa zapreminom od 90 do 130 litara) u drevnim vremenima su bili neobične veličine. Moguće je da je veličinu sudova Jovan pomenuo, želeći da ukori Jevreje zbog njihove opsednutosti ritualnim čišćenjem. U većini delova drevnog sveta sveža voda se mogla teško dobiti, pa su detalji priče veoma zanimljivi.
Priča o pretvaranju vode u vino čitaoca podseća i na priče o nekim drugim transformacijama u Starom zavetu. Mojsije je pretvorio vodu u krv, što je bilo jedno od zala koja su snašla drevni Egipat (2. Mojsijeva 7,14-24). Jelisije je gorku vodu u Jerihonu pretvorio u slatku, ukusnu i ponovo upotrebljivu (2. Carevima 2,19-22). Priča iz 2. Carevima 3,12-25 možda je posebno zanimljiva kao paralela čudu u Kani, a tu je ponovo reč o jednom Jelisijevom iskustvu. Jelisiji u posetu dolazi nekoliko careva koji očekuju poruku od Gospoda. Njegov odgovor je bio sličan Isusovom odgovoru majci: “Šta je meni do tebe?“ Međutim, ipak se složio da sarađuje s njima. Po njegovilm uputstvima čudotvorno se pojavila voda, za koju su neprijatelji mislili da je krv (stihovi 3,22.23). Na taj način je Izrailj izvojevao veliku pobedu nad Moavcima.
Predmet o kojem sada govorimo, mi obrađujemo na osnovu poznavanja pozadine priče o svadbi. Mnogi ljudi se pitaju da li se događaj u kojem je Isus vodu pretvorio u vino na neki način može dovesti u vezu s problemom — kako hrišćani treba da se postave prema upotrebi alkohola. Međutim, u tekstu iz Jovana 2,1-11 ili njegovoj pozadini, nema ničega što bi tražilo da vino koje je Isus načinio bude prevrelo. Pre svega, reč za vino u tom tekstu (oinos) je u grčkom srednjeg roda. Ona se može odnositi na neprevreo sok od grožđa, ili može da se odnosi na prevrelo vino. Terminologija teksta ni na koji način ne doprinosi razrešavanju problema.
Ali, ni prisustvo soka od grožđa ne bi bilo u potpunosti suprotno očekivanju. Pre svega, ako je svadba održana ujesen (kad je obavljeno Isusovo krštenje, oko mesec dana pre toga), u Palestini je bilo vreme berbe grožđa, pa se mogao dobiti svež sok. Ali čak i ako se nije mogao dobiti, to vreme je poznavalo izvrsne metode za prezervaciju. Na primer, sok od grožđa bi kuvali dok se ne zgusne. Dobijenu masu bi sipali u keramički sud, dok se ne izbaci sav vazduh. Potom bi nalivanjem tankog sloja maslinovog ulja odozgo sadržaj u sudu mogli da sačuvaju za period od više meseci ili čak godina. U nekom kasnijem terminu bi se sačuvani gusti sok mogao mešati s vodom za upotrebu i posluženje. Krajnji proizvod bio bi takođe neprevreo. Ako je sok načinjen od konzerviranog činio najveći deo onoga što je služeno na svadbi pre toga, okolnost da je Isus stvorio svež sok od grožđa zaista bi s razlogom izazvala onakvu primedbu, spomenutu u tekstu (10. stih; vidi White, The Desire of Ages, 149).
Pitanje kako bi hrišćani trebalo da se postave prema alkoholu, dakle, ne treba, na osnovu ovog teksta, da se rešava u prilog jedne ili druge strane. Međutim, mi imamo obilje naučnih, socijalnih i duhovnih razloga da se u potpunosti klonimo alkohola. Neke od tih razloga izlaže Elen Vajt u Testimonies for the Church, 5:354-361.
Detaljno istraživanje teksta
Podatak da su Isus, Njegova majka i Njegovi učenici bili pozvani na svadbu navodi na zaključak da je to bila svadba nekog od Isusovih rođaka (White, The Desire of Ages, 146). U jednom tradicionalnom spisu iz trećeg veka tvrdi se da je Jovan, ljubljeni učenik, bio sin Solomije, Marijine sestre. To bi značilo da su Jovan i Isus bili braća od tetke. To tradicionalno mišljenje je nekim biblistima dalo povoda da zaključe kako je to bila Jovanova svadba, ili bar svadba nekog od njegovih rođaka (Brown, 1:98). Marijina uloga na svadbi je, u svakom slučaju, morala odgovarati ulozi glavne mladine pratilje na svadbi, udate žene koja je verovatno pomagala u obezbeđivanju namirnica za svadbenu trpezu. Tako je moguće da je nestajanje vina ona smatrala predmetom za koji treba lično da se pobrine.
Ako je količina raspoloživog vina zavisila od darežljivosti gostiju (Brown, 1:102), može biti da je Marijina primedba upućena Isusu (3. stih) bila vrsta ukora Njemu i Njegovim učenicima što nisu doneli onoliko koliko bi bio njihov pošten udeo. Ovakva situacija je i Isusa i Njegovu majku mogla dovesti u neprijatnu, delikatnu situaciju, od koje je ona evidentno pokušavala da oslobodi oboje, nagovarajući Isusa da upotrebi svoje naročite moći. Izraz žena, kojom je Isus oslovio svoju majku, u ono vreme nije nužno bio izraz nepoštovanja. U Josifovim spisima (Antiquities 17:74), muž bi jako voljenu suprugu oslovljavao sa “ženo“. U Jovanovom Jevanđelju se Isus sa svojom majkom sreće samo dva puta, da bi u oba slučaja upotrebio taj izraz (2,4; 19,25-27).
Iako izraz žena možda nije bio izraz nepoštovanja, nedvojbeno je da se po tom pitanju Isus nije složio sa svojom majkom. Ona hoće da ga natera da učini stvari kakve bi činio omiljeni Mesija. Ali Isus je, s druge strane, svestan činjenice da o Njegovim aktivnostima ne odlučuje Njegova majka, niti bilo ko drugi, nego Njegov Otac. Da je izašao u susret njenom zahtevu na način kako se ona nadala, to bi moglo naneti štetu Njegovom delu. Kasnije će doći vreme i okolnosti kada bi takvi postupci mogli biti na mestu, ali Isusov “čas“ još nije bio došao (4. stih). On, izlazi u susret njenom traženju, ali na način koji proslavlja Njegovu misiju i rezultira u ispoljavanju odgovarajuće vere u Njega (11. stih). Ako je zavladao utisak da je Isus u ovom slučaju donekle grubo postupio sa svojom majkom, onda je to zato što On u njenim rečima i ponašanju prepoznaje kušanje sotone, koji pokušava da izmeni “rokovnik“/“terminski kalendar“ Njegovih postupaka (White, The Desire of Ages, 147).
Tekst napominje da je voda pretvorena u vino u sudovima za
vodu predviđenim za judaističke rituale (6. stih). U vreme Izlaska
Mojsije je vodu u sudovima za vodu u Egiptu pretvorio u krv. Paralele
između Mojsijevih i Isusovih postupaka obrađene su u Jovanovom
Jevanđelju veoma detaljno (vidi odsek Glavne
teme).
Zanimljivo je da “ekonom“, kum na svadbi nema pojma o poreklu dobrog vina (9. stih). On deluje kao predstavnik vrste judaizma koji ne prepoznaje moćno i sada prisutno Božje delovanje u Isusu. I sâma misao da je dobro vino ostavljeno “doslije“/ “do sada“ (10. stih) uklapa se u poruku Jovanovog Jevanđelja. Isusovo čudo na svadbi u Kani najavljuje da je u ličnosti Isusa Hrista došlo do velikog i slavnog eshatološkog izlivanja Božjih blagoslova. Zato je to čudo [u nekim prevodima] nazvano “znakom“ (11. stih).
“Znaci“ su u Starom zavetu bili moćna dela koja su proroka potvrđivala kao pravog nosioca Božje reči (2. Mojsijeva 3,12; 4,1-9; 1. Samuilova 10, 1-9). Čuda koja je učinio Isus takođe su služila da daju notu autentičnosti Njegovoj misiji. Međutim, ona u Jovanovom Jevanđelju imaju još jednu svrhu i služe kao priče, parabole o carstvu. Vino koje Isus donosi na svadbenu svečanost u Kani simbol je velikih eshatoloških i duhovnih blagoslova koji ljudima stoje na raspolaganju u ličnosti Isusa Hrista. Zahvaljujući čudu pretvaranja vode u vino, jasniji i blistaviji postaje sjaj Isusovog karaktera i misije; Njegova “slava“ postaje vidljiva i, kao rezultat, učenici veruju u Njega (11. stih). Prema tome, pomogavši ljudima da vide Isusovu “slavu“, čuda su poslužila da proizvedu veru. Onima koji su čuda videli kao nešto što je samo sebi svrha (stihovi 3-5.23-25; 6,26), ona mogu postati kamenje spoticanja na putu ka pravoj veri u Hrista.
Glavne teme teksta
Nemaju vina
Površno posmatrano, ovo je ljupka priča o siromašnom paru, kojima je na svadbenoj gozbi ponestalo vina, što je i njih i druge dovelo u veliku neprijatnost. Plemeniti Posetilac ih spasava od nastale neprijatnosti čudom, koje je zapanjilo čak glavnog “ekonoma“/kuma na svadbi. No, ova priča nije u ovom Jevanđelju ispričana kao nešto prijatno i bezazleno, za predah. Ona sadrži ozbiljne implikacije za teologiju autora Jevanđelja.
Glavna i najočiglednija teološka tačka u ovom tekstu je uloga vina, kao simboličke slike ogoljenosti judaizma bez Mesije. U ogromnim sudovima za čišćenje (6. stih) Jovan vidi veliku opsednutost judaizma relativno nevažnim predmetima. Optužba je konkretna: “Nemaju [više] vina“ (3. stih). Tako, kad se konačno pojavi dobro vino, glavni “ekonom“, kum čak uopšte ne zna odakle je došlo (9. stih). Štaviše, on prigovara da nisu radili u skladu s običajima, u kojima važi da je bolje ono što je starije (10. stih)!
Tako ovaj glavni “ekonom“ predstavlja Isusove “svoje“ (1,11) kojima je došao, a koji ga čak nisu poznavali (10. stih) ni primili (11. stih). Dok se judaizam bavio, “zamajavao“ vodom za čišćenje, Isus im nudi dobro vino; ipak, čak i kad su shvatili prisustvo takvog duhovnog “vina“, oni nisu shvatili, prepoznali da ono dolazi od Njega (5,11-13; 9,13-17.24). Na sličan način je i Nikodim odao svoje neznanje po pitanju delovanja Svetoga duha, koje je Isus stavio u pokret (3,8.9).
Za Jovana je zamena vode vinom značila činjenicu da je Isus ponudio “nešto bolje“ nego judaizam. On je bio zamena za pranja/“čišćenja“, hram, praznike i propise judejskog sistema. U Isusu se u obilju nudilo sve ono što je judejski vernik očekivao da nađe u čišćenju, hramu i praznicima. Vino je, konkretno, bilo slika Isusove krvi koja je nudila jedini zakoniti put ka večnom životu. Starozavetno obećanje o slavnom carstvu poslednjeg vremena [end-time kingdom] je, u vinu, počelo da se ispunjava u Isusovo vreme. Proširimo li to na naše vreme danas, Jovanovo Jevanđelje poziva svakog čoveka da u Isusu nađe konačnu zamenu za sve supstitucije, “surogate“ za pravi život.
Isusov čas
Isus ne želi da udovolji Marijinom zahtevu, pošto Njegov “čas“ još nije došao (4. stih). U Jovanovom Jevanđelju se Isusov čas posebno dovodi u vezu sa časom Njegovog hvatanja, suđenja i smrti. Niko neće biti u stanju da ga liši slobode i uhvati dok ne nastupi taj čas (7,30; 8,20; 13,1; 17,1). U 12,23, s druge strane, Isusov čas je čas Njegovog proslavljanja. Na prvi pogled moglo bi nam se učiniti da je ovo u protivrečnosti s drugim tekstovima; ipak, 24. stih jasno pokazuje da je čas Isusovog proslavljanja ujedno i čas Njegove patnje i smrti. Veza između Isusovog “časa“ i Isusove slave prvi put se može uočiti u priči o svadbi u Kani (stihovi 4 i 11). Ovo nas navodi na zaključak da je prvo čudo u Kani, u razmišljanju jevanđeliste Jovana, na određeni način predslika, senka krsta.
Isusova slava
Na koji način je, prema Jovanovom Jevanđelju, krst proslavio Isusa? Najbolji odgovor na to nalazimo u 12,37-41. U tom tekstu Jovan ističe da je Isaija video Isusovu slavu (41. stih). On, dalje, daje dva citata iz Isaije, jedan iz teksta o sluzi koji strada, u 53. glavi (12,38) i drugi iz prorokovog naloga iz 6. glave (40. stih). Isaija je, u 6. glavi, video Jahve [Gospoda] kako visok i uzdignut sedi na svom prestolu. A u tekstu u 53,8-12 gleda napaćenog slugu koji umire za “mnoge“. Ako je, prema Jovanovim rečima, Isaija video Isusovu slavu u (Isaijinoj) 6. glavi, onda Isus mora da bude Jahve [Gospod] Starog zaveta, koji u svojoj ličnosti nosi božansku slavu i božanska prava, prerogative. A ako je i Isaija, u 53. glavi, video Isusovu slavu, onda se ta slava ne pokazuje samo u božanskom sjaju pokazanom na prestolu, nego i u božanskom karakteru otkrivenom na krstu.
Za Jovana je krst nesumnjivo središnja, centralna tema. Suština ovog Jevanđelja je, kako smo videli iz Prologa, da je Isus najveće i najjasnije otkrivenje Boga koje je ikada došlo na Zemlju (1,1, 14). Iako Prolog ne ističe krst (spoljna mogućnost je “i svoji ga ne primiše“ iz 11. stiha), krst, u glavnom delu Jevanđelja, postaje konačna i najjasnija manifestacija božanskog karaktera. Iako Jovan ne izgovara svaki detalj tog otkrivenja, krst je nesumnjivo najjasnije otkrivenje Božje pravičnosti u svoj Njegovoj mržnji prema grehu i posledicama greha u onima koje On voli. Na krstu i u vaskrsenju takođe imamo veličanstvenu manifestaciju velike Božje milosti u Hristu prema grešnicima.
Ovaj potpuniji smisao Isusove slave najjasnije je pokazan u Jovanovom Jevanđelju. Autor knjige, ljubljeni učenik, bio je jedini učenik koji se našao kraj krsta. Od dvanaestorice je jedino on video konačnu Spasiteljevu slavu, pa je zato njegovo svedočenje o Isusu i praćeno najvećom autentičnošću, najvećim autoritetom.
Kana i krst
Ovde, dakle, zaključujemo da postoji jedna posebna, naročita veza između pripovedanja o svadbi u Kani i priče o krstu. Svadba se odigrava “treći dan“, kao i Isusovo vaskrsenje. U Kani su Isusov “čas“ i Isusova slava uvezani ujedno, nešto što se, izvan Kane događa jedino u kontekstu samog krsta (12,23.24; 17,1.5). Isusova majka se pojavljuje samo u 2,4 i 19,26 (deo priče o krstu) i oba puta joj se Isus obraća sa “ženo“. Vino se dovodi u vezu s Hristovom krvlju i u slučaju Večere Gospodnje.
Tako imamo značajan broj spona koje vezuju svadbu u Kani i krst u Jevanđelju po Jovanu. Čudo, znak, koje je Isus učinio na svadbenoj svečanosti bilo je predukus onog konačnog znaka, ili čuda koje je On učinio, predajući se u patnju i smrt. Odgovor učenika na to čudo u 2,11 ne samo što je nagovestio njihov budući odgovor na krst (20,8.24-29), nego i odgovor svih onih koji će poverovati u Isusa “njihove reči radi“ (17,20; 20,30.31).
Tipologija Izlaska
Kao što je ranije napomenuto, bilo bi teško u Isusovom čudu pretvaranja vode u vino ne videti paralelu s Mojsijevim činom pretvaranja vode u krv u egipatskim sudovima za vodu (2. Mojsijeva 7,19). Potpuno je nesporno da je poređenje između Mojsija i Isusa glavna tema u Jevanđelju kao celini (1,17; 3,14; 5,45-47; 6,30-33; 9, 28.29). Ali poređenje je neuporedivo obuhvatnije nego što se može otkriti prostim čitanjem tekstova u kojima se pominje Mojsije.
Sedam je posebnih čuda koja se pominju u glavnom telu Jevanđelja (2,1-11; 4,46-54; 5,2-9; 6,11-15; 16-21; 9,1-39; 11,38-44; a i Epilog sadrži čudo — 21,1-11). Čudo na svadbi upućuje nas na činjenicu da svako od sedam čuda u Jovanovom Jevanđelju odgovara po jednom od zala u Egiptu. Isus je pretvorio vodu u vino (2,1-11), a Mojsije je vodu pretvorio u krv (2. Mojsijeva 7,14-24). Isus jednom detetu vraća život (4,46-54), a Mojsije donosi smrt domaćim životinjama u Egiptu (2. Mojsijeva 9,1-7). Isus donosi fizičko izlečenje uzetom čoveku (5,2-9), dok Mojsije šalje ljute rane na Egipćane (2. Mojsijeva 9,8-12). Isus utišava buru (6,16-21), dok Mojsije izaziva buru (2. Mojsijeva 9,13-35). Isus stvara hleb u pustinji (6,1-15), kao što je Mojsije Izrailjcima doveo manu s neba (6,30-33; 2. Mojsijeva 16,4.15; Nemija 9,15) i poslao skakavce da pojedu sav hleb Egipćanima (2. Mojsijeva 10,1-20). Isus donosi očni vid slepom čoveku (9,1-41); Mojsije donosi tamu na Egipat (2. Mojsijeva 10,21-29). Isus podiže Lazara iz mrtvih (11,38-44), dok Mojsije [!] ubija muške prvence u Egiptu (2. Mojsijeva 11,1 - 12,30). Još jedna eksplicitna paralela je pominjanje Isusa na krstu, kao Pashalnog Jagnjeta (19,36; 2. Mojsijeva 12,1-11.21-28).
Iako su neke od gornjih paralela suptilnije od ostalih, stičemo utisak da je Jovan imao jasnu nameru da naglasi zajednički “kliše“ između Isusovog rada i Mojsijevih postupaka. Koji je razlog prisustva ovih snažnih paralela u Jovanovom Jevanđelju? Zajedno posmatrani, Isusova čuda i Njegova smrt pričaju nam priču o novom Izlasku iz novog ropstva (vidi grčki tekst Luka 9,31). Priča o Izlasku trebalo je da bude poučna za novi Izrailj, koji je Bog sada gradio u Hristu.
Međutim, u ovom novom iskustvu Izlaska dolazi do upadljivih obrta. Ulogu faraona u Jovanovom Jevanđelju preuzima Mojsije, čije spise i autoritet koriste oni koji odbacuju Isusa. Na taj način Jevreji u Jevanđelju postaju kopija Egipćana! Kao nekada faraon i Egipćani, tako sada Jevreji u Jevanđelju primaju znake Isusovog autoriteta, ali odbacuju Njegove tvrdnje i nastoje da ga unište, na isti način kao što su Egipćani pokušali da unište Izrailjce.
S druge strane, kad se Mojsije upotrebi kako valja, on ljude vodi Isusu (5,45-47), a oni koji su dovedeni Isusu postaju novi Izrailj (1,47-51). Time su događaji iz Isusovog života u Jovanovom Jevanđelju slični događajima novog Izlaska i vode istovremeno i osnivanju novog Izrailja i odbacivanju starog. Znaci koje Isus čini (uključujući i krst) postaju razdelnica [dividing point] između onih koji se stiču ka Isusu, kao novi Izrailj i onih koji se, odbacivanjem Njegovih znakova, drže starih puteva (12,42, 43).
Paralele između Isusa i Mojsija počinju da nas zbunjuju još više, kada uzmemo u obzir celinu svedočanstva četiri Jevanđelja. Slično Mojsiju, i Isus je po rođenju ugrožen pretnjom jednog neprijateljski raspoloženog cara, koji pretnju završava ubijanjem svih novorođenčadi, osim onog koje stvarno hoće da uništi (Matej 2,16-18). Slično Mojsiju, i On je video Božju slavu (Jovan 1,17.18). Slično Mojsiju, On je postio četrdeset dana (Matej 4,2; Luka 4,2; vidi White, Patriarchs and Prophets). On imenuje sedamdesetoricu učenika (Luka 10,1, fusnota) i dvanaest apostola (Matej 10,1-4; Marko 3,13-19; Luka 6,12-16). On je objavio novi zakon s jedne visoke gore (Matej 5-7). Nahranio je ljudsko mnoštvo u pustinji (Matej 14,13-21); Marko 6,30-44); Luka 9,10-17; Jovan 6,1-15). Bio je podignut na krst, kao što je Mojsije u pustinji podigao u bronzi izlivenu zmiju (Jovan 3,14). I On je izašao iz Egipta (Matej 2,13-15.19-23), kao što su izašli i Mojsije i izrailjski narod.
Dodajući na građevinu jezika kojim bi se još potpunije, sadržajnije iznela priča o Isusu, paralele između Isusa i Mojsija poučne su iz još jednog razloga, koji smo već pomenuli u 1. glavi. Isus je najveće otkrivenje Boga koje je ova Zemlja ikada videla. Kao takve, paralele s Mojsijem i drugim aspektima starozavetne vere služe da istaknu, naglase Isusovu superiornost u odnosu na sve druge puteve ka Bogu. Dok je Mojsije vodu pretvorio u krv da bi overio svoj autoritet nad faraonom i Egipćanima, Isus čini slično čudo da overi znatno veći autoritet među Jevrejima. Dok je Mojsije izbavio svoj narod iz ropstva koje je bilo samo zemaljsko, Isus izbavlja svoj narod od smrti i daje mu život u izobilju (3,16; 5,24; 10,10).
l
Primena Reči
Jovan 2,1-11
1. Kad bi ti se pružila prilika da izabereš jedno čudo kojim bi ti se omogućio početak nove službe za Boga, kakva vrsta čuda bi, po tvom mišljenju, izvršila značajan uticaj na svetovne umove današnjeg vremena? Dovođenje istinskog mira na Bliski istok ili u bivšu Jugoslaviju? Otplata nacionalnog duga […SAD]? Podizanje neke osobe iz mrtvih? Predskazivanje budućih događaja? Navedi što ti je moguće više savremenih ekvivalenata Isusovim čudima, a onda izdvoj jedno za koje bi se opredelio, kad bi ti bila pružena odgovarajuća prilika.
2. Zamisli radost koja je sigurno pratila Isusovo darovanje dobrog vina. Raduješ li se i ti današnjem “dobrom vinu“ jevanđelja? Ili, da li se tvoje poštovanje prema Hristu smanjilo tokom poslednjih meseci i/ili godina? Šta ti, u životu, još više otežava osećaj održavanja Hristovih blagoslova svežim u tvojim mislima?
3. Ostati bez vina na drevnim svadbenim svečanostima bilo je pravo poniženje. Bilo je to ogrešenje o osnovni zakon gostoljubivosti. Isus se, prema tome, angažovao da zadovolji potrebu koja snažno pokreće srce. Načini spisak najosetljivijih potreba kojih možeš da se setiš u kontekstu porodice, suseda i prijatelja. Za zadovoljavanje koje potrebe bi Bog mogao da te upotrebi? Koja je od njih najhitnija? Gde bi bilo najbolje početi?
4. Konačno, Marija se pokorila i prepustila Isusu da problem reši na bilo koji način, za koji se On odluči (5. stih). Postoje li područja u tvome životu koja treba da budu pokorena Njegovoj volji i vlasti?
l
Istraživanje Reči
1. U jednoj obimnoj konkordanciji potraži gde se sve pojavaljuje reč voda, i pogledaj koliko je starozavetnih primera u kojima je voda bila transformisana na ovaj ili onaj način. Načini spisak tih primera, priča i označi koji od njih predstavlja najpribližniju paralelu priči u kojoj Isus pretvara vodu u vino.
2. U ovom poglavlju smo zapazili prisustvo snažnih paralela između zala iz vremena Izlaska i sedam Isusovih čuda u Jovanovom Jevanđelju. Imajući na umu tih sedam čuda, pažljivo pročitaj priču o Jelisiju u 2. Carevima 2 do 9 i 13. Ima li sličnih paralela između Jelisijevih i Isusovih čuda u Jovanovom Jevanđelju? Kakve teološke implikacije bi mogle biti sadržane u takvim paralelama?
| < 2. Poglavlje | Sadržaj | 4. Poglavlje > |