Dvanaesto poglavlje

Da li žalostimo Svetog Duha ili mu pomažemo?

"Anđela i ja smo drugarice već tri godine, ali danas u školi nije htela da razgovara sa mnom." Dijana je očigledno bila uznemirena zbog ovog čudnog ponašanja. "Pitala sam je da li želi da zajedno radimo domaći zadatak, ali ona je samo rekla, 'Ostavi me na miru'".

Petar, jedan novokršteni hrišćanin, je bio veoma oduševljen svojom novopronađenom verom u Isusa. "Nemoj se toliko uzbuđivati," rekao mu je jedan stariji vernik crkve uz smešak koji je pokazivao kako on sve zna,"Uskoro ćeš biti duhovno mrtav kao i svi mi ostali." Rendi je većinu vremena provodio pred televizorom dok su svi njegovi prijatelji sa fakulteta vredno učili. Rendi je objasnio svojim zbunjenim prijateljima, "Fakulteti su ionako bezvredni. Mogu da dobijem koji god hoću posao uz pomoć veza koje imam sa nekim porodičnim prijateljima."

Xesika je upitala dve gospođe sa kojima je proučavala Bibliju da li žele da se moli sa njima. "Molimo vas, nemojte!" brzo su odgovorile. "Nećete se moliti istom Bogu u koga mi verujemo."

Šta je zajedničko u ovih nekoliko iskustava? Možda samo jedna stvar. Ona ilustruju nekoliko čudnih načina na koje se hrišćani i nehrišćani ponašaju prema vašem i mom prijatelju, Svetom Duhu. "I ne ožalošćavajte Svetoga Duha Božijega, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja" (Efescima 4:30). "Duha ne gasite" (1.Solunjanima 5:19). "Vi se jednako protivite Duhu Svetome" (Dela 7:51). "Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha svetoga hula neće se oprostiti ljudima. I ako ko reče reč na sina čovečijega, oprostiće mu se; a koji reče na Duha svetoga, neće mu se oprostiti ni na ovome svetu ni na onome" (Matej 12:31,32).

Nakon proučavanja ove knjige u kojoj se govori kako biti ispunjen Svetim Duhom i kako primati Njegove svakodnevne blagoslove, oklevajući moramo razmotriti i mogućnost gubitka ili odbacivanja Svetog Duha. Nažalost, ovo se može dogoditi i događa se.

Želim da vam uputim neke rane upozoravajuće signale, jer ljudi koji su progresivno zatvoreni prema Svetom Duhu postaju sve manje i manje zainteresovani za Njega. Oni misle da mogu imati uspešan život u ovom svetu bez neke stvarne pomoći od Boga: njihove prirodne sposobnosti i poslovni kontakti će im pomoći da to postignu. Neki čuvaju jedan deo kulturne religije samo da bi olakšali svoju savest. Potrebno je razotkriti sotoninu veštinu kojom nas postepeno odvaja od utehe i snage koju nam daje Sveti Duh. To će nam omogućiti da upoznamo njegova sredstva (2.Korinćanima 2:11).

Kada sam upitao jednu grupu zašto je potrebno da stalno budemo ispunjeni Svetim Duhom, jedan čovek je odgovorio, "Zato što propuštamo!" Iako je ovo objašnjenje po malo grubo, ono pokazuje jednu važnu tačku istine. Kada je pukotina u brani mala, ona se može popraviti i curenje vode se može zaustaviti. Kada brana pukne, poplava odnese sve nade, i pobesnele vode odnose živote i imanja u propast. Želim da prepoznamo rane znake "curenja" tako da odmah možemo da popravimo štetu uz pomoć Isusove isceljujuće sile.

Da li je stvarno moguće izgubiti Svetog Duha? David je bio duboko zabrinut zbog ovoga kada se molio, "Svetoga Duha svojega nemoj uzeti od mene" (Psalam 51:11). Očigledno je David sam duhovno odlutao daleko od Boga i to ga je dovelo do strašnog greha. Sada je shvatio koliko je daleko od ispunjavanja Svetim Duhom. Izgubio je sigurnost spasenja i ponovo je čeznuo za službom Svetog Duha. "Vrati mi radost spasenja svojega, i duh vladalački neka me potkrepi" (stih 12).

Sveti Duh je promenio Saula u drugog čoveka (1.Samuilova 10:6), ali postepeno, Saulov ponos i neposlušnost ga je dovela do trenutka kada ga je Gospodnji Duh napustio (1.Samuilova 16:14).

Ožalošćavanje milostivog Prijatelja

U svetlosti Davidovog i Saulogov iskustva, zapažamo Pavlovo hitno upozorenje, "I ne ožalošćavajte Svetoga Duha Božijega, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja" (Efescima 4:30). Pavle je očigledno govorio obraćenim ljudima, jer on kaže da su oni zapečaćeni Svetim Duhom. Zainteresovala me je reč "ožalošćavanje" jer ona predstavlja težinu u srcu. Kada je Isus bio u Gecimaniji, rekao je, "Žalosna je duša moja do smrti" (Matej 26:38). Reč "žalostan" se izvodi iz istih reči kao što su "ožalošćavanje" i "težina". Koja dela u životu jedne obraćene osobe mogu izazvati ovaj bol kod Svetog Duha?

Sam Sveti Duh nam daje upozorenje, "Nego se utešavajte svaki dan, dokle se danas govori, da koji od vas ne odrveni od prevare grehovne" (Jevrejima 3:13). Kako ovo odrvenjavanje i neverovanje počinje da se događa jednom hrišćaninu? Moram ovde biti veoma praktičan i podeliti sa vama ono što sam posmatrao u svom sopstvenom životu i u životima mnogih drugih. Mnogo puta u Hong Kongu su ulični krojači predlagali da mi uzmu meru i da mi sašiju odelo za koje su garantovali da će biti gotovo do ujutro. Sotona je "iskrojio" duhovne smetnje po meri svake osobe, od detinjstva do starih godina, ali većina od njih upada u jedan broj opštih područja.

Na primer, duhovnost mnogih ljudi je napadnuta mnogim časovima koje oni provode pred televizorom. Toni Švarc, profesor telekomunikacija na univerzitetu u Njujorku kaže da ni jedan proizvod nije tako brzo prihvaćen kao televizor. Nastalo je mnogo kontroverzornosti oko uticaja televizora na moral i na društvo. S druge strane, citirani su dokazi o vaspitnoj, informativnoj i relaksirajućoj vrednosti televizije. Ipak, nema sumnje da je televizija odvela mnoge hrišćane u materijalizam i traženje zabave, dok je u isto vreme umanjila važnost greha i sebičnosti plasirajući kao zabavu stvari kao što su besmrtnost i nasilje. Ispred televizora, ne samo da nestaje vreme za proučavanje Biblije i molitvu, već isto tako nestaje i želja da se provede vreme u druženju sa Bogom.

Ne govorim vam da je potrebno da se oslobodite svojih televizora (iako su neki to učinili i dobili brojne blagoslove), već vam predlažem da bar isto toliko vremena koliko provodite pred televizorom, provedete u proučavanju Božje Reči i u molitvi. Naravno, ne mislim da ako uopšte ne gledate televizor da to znači da nije potrebno da uopšte proučavate i da se molite. Možda postoje neka druga iskušenja koja treba da savladate u svom duhovnom životu.

Postoji veoma malo sličnosti među stvarima ovog sveta i stvarima Svetog Duha. Ne govorim o svetu kao o ljudima ("Jer Bogu tako omilje svet" - Jovan 3:16), ili kao o mestu ("Gospodnja je zemlja i što je god u njoj, vasiljena i sve što živi na njoj" - Psalam 24:1), već kao o principu. Govoreći o svetu na ovaj način, Jovan kaže, "Ne ljubite sveta ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet nema ljubavi očine u njemu. Jer sve što je na svetu, telesna je želja, i želja očiju, i ponos života, nije od oca, nego je od ovog sveta. I svet prolazi i želja njegova, a koji tvori volju Božiju ostaje doveka" (1.Jovanova 2:15-17).

Postoji mnogo toga u svetu zabave pa čak i u štampanom materijalu, što nas može dovesti da ožalostimo Duha a da se zbog toga uopšte ni ne zabrinemo. Prezbiterijanski pastor Albert Barns navodi iz Svetog Pisma 6 načina na koje se Sveti Duh može ožalostiti: 1) otvorenim i odvratnim gresima, 2) ljutnjom, 3) nedozvoljenim željama i mislima, 4) nezahvalnošću, 5) zanemarivanjem, i 6) odbijanjem ili otporom.[1]

Duh se žalosti ne samo kada vidi kako naša srca otvrdnjavaju grehom, već isto tako i kada smanjimo naš otpor prema grehu i bolesti tako što zloupotrebljavamo svoje telo. Xejms Stjuart, veliki propovednik u Škotskoj crkvi i profesor Novog Zaveta na univerzitetu u Edinburgu, naglašava ovo kada piše o razlozima za "curenje" Svetog Duha u današnjim hrišćanima. Govoreći o jednom iskustvu u životu dr. Timotija Ričarda, jednog misionara pionira u Kini, on kaže, "Dr. Ričard je dao jednom obrazovanom, kulturnom Kineskom gospodinu jedan primerak Novog Zaveta. Ovaj gospodin je obećao da će ga pročitati. Kada su se ponovo sreli, gospodin je rekao, 'Pa, pročitao sam Novi zavet kao što sam i obećao.' 'Dobro,' rekao je doktor, 'Šta je na tebe ostavilo najdublji utisak?' Na misionarevo iznenađenje, on je odgovorio, 'Prekrasna istina da telo može da bude hram Svetoga Duha.' Sigurno je ovaj paganski gospodin zapazio slavu i misteriju hrišćanskog života.  Da li ste vi odbijali da priznate da vaše telo pripada Hristu? Da li ste ožalošćavali Svetog Duha zbog telesnog greha? Mnogi vernici odbacuju duhovnu silu jer nisu predali svoja tela Svetom Duhu. Često se iznenadimo kada vidimo kako neki takozvani hrišćani preteranim jedenjem i pijenjem uništavaju zdravlje tela koje je Božji instrument."[2]

Jedan drugi pisac to ovako kaže, "Bog ne može dozvoliti da se Njegov Sveti Duh spusti na one koji, iako znaju da treba da jedu radi zdravlja, nastavljaju putem koji će oslabiti um i telo."[3] Kada sam shvatio da je jedini način na koji Sveti Duh može dobiti pristup u moje telo je kroz moje moždane ćelije, odlučio sam da proučim osam zakona dobrog zdravlja koji su doneli vitalnosti telu i bistrinu umu kod miliona ljudi. Svaki od ovih prirodnih lekova i zdravstvenih principa, kada se pravilno koristi u pravilnoj ravnoteži, može ojačati vašu otvorenost, korisnost, hrabrost i veru u silu Svetog Duha. "Čist vazduh, sunčeva svetlost, umerenost, odmor, kretanje, pravilna ishrana, upotreba vode i pouzdanje u Božju pomoć."[4]

Shvatio sam da je Sveti Duh žalostan i kada sam pokušavao da svojom silom uradim ono što je moglo biti urađeno samo Isusovom silom. Sedeo sam podrumu muškog internata na Endrus univerzitetu čekajući da se moj veš osuši, kada je pored mene prošao najmišićaviji čovek kojeg sam ikada video. Ostao sam bez reči posmatrajući ogromne mišiće koji su se sijali jer su bili premazani uljem. Kasnije sam saznao da je taj čovek prvak u dizanju tegova. Zamislio sam, i nasmešio se na pomisao, da mi je ovaj čovek prišao u vešernici i da me je zamolio da mu pomognem da podigne korpu sa vešom. Ogromna snaga mu je na dohvat ruke, ali on se muči da uradi najmanji zadatak! Možete li to zamisliti?

Za novorođene hrišćane sila Svetog Duha je neizmerno velika. Slušajte ovo: "A onome koji može još izobilnije sve činiti što ištemo ili mislimo, po sili koja čini u nama" (Efescima 3:20). Kada Sveti Duh vidi da se mučimo sa grehom, pokušavajući da podignemo teške terete, ili kada se svojom sopstvenom snagom borimo protiv greha, On je veoma ožalošćen, jer zna da nikada ne možemo uspeti. On zna da samo kroz Njegovu silu možemo biti pobednici.

Moguće je da se tako zabrinemo oko gubljenja Svetog Duha da se toliko uplašimo i da uopšte ni ne primimo. "Kada Hristos dođe da Duhom živi u mom srcu, On će mi dati sve blagoslove i On će nagraditi moj unutrašnji život svojom posebnom brigom. Onaj koji veruje u ovu istinu vidi da život koji je blagosloven Duhom je život koji je slobodan od brige i treba da bude okarakterisan neprekidnom srećom. Gospod je došao u svoj sveti hram. On će tu i ostati i sve voditi na dobro. On želi samo jednu stvar - da ga naša duša poznaje i da Ga proslavlja kao vernog Pastira, Isusa, koji nam daje blagoslov Svetog Duha i koji će sigurno ostati u nama."[5]

Voda preko vatre

Sveti Duh se ne može samo ožalostiti već i ugasiti (1.Solunjanima 5:19). Mi obično povezujemo "gašenje" sa vodom. Na dan Pedestnice Sveti Duh se spustio sa vatrom (Dela 2.4). Kada je Duh proroštva sišao na Jeremiju, Bog je stavio svoje reči u usta mladog proroka (Jeremija 1:4-10). Ovaj Božji sveti čovek je govorio pokrenut Svetim Duhom (2.Petrova 1:21). Kada mu se kasnije činilo da ne može da nastavi svoju proročki službu, rekao je: "Ali bi u srcu mom kao oganj razgoreo, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadržavajući ga, i ne mogoh više" (Jeremija 20:9). Odmah posle upozorenja o gašenju Duha Pavle kaže, "Proroštva ne prezirite" (1.Solunjanima 5:19). Očigledno je postojalo odbacivanje Duhovnih darova, zbog čega je Pavle bio zabrinut. Izgleda da su postojale neke prevare, pa su zato ljudi sipali vodu na vatru Svetog Duha. Umesto da to rade, Pavle ih savetuje, "A sve kušajući dobro držite" (stih 20).

Iako je moja veroispovest u svojoj ranoj istoriji a i kasnije bila obeležena velikim pokretima Svetog Duha, postoje najmanje dve prilike kada se Sveti Duh gasio. Jedno takvo iskustvo se dogodilo u kolexu u Batl Kriku. "Oni žele druge blagoslove, ali ne i onaj koji Bog najviše želi da da kao otac koji daje dobre darove svojoj deci, koji se nesebično nudi prema beskrajnoj Božjoj punini, i koji, ako se primi, može da poveže sve ostale blagoslove. Nebeski glasnik je bio odbijen čvrstom odlukom, ' Dovde možeš doći, ali ne i dalje. Nije nam potreban entuzijazam u našim školama, niti uzbuđenje. Zadovoljniji smo kada sami radimo sa svojim učenicima.' Tako je učinjena velika nepravda Božjem glasniku milosti, Svetom Duhu."[6] Slična tragedija se dogodila jednom drugom prilikom na jednom velikom sastanku crkve. "Neki su se ponašali prema Svetom Duhu kao prema nezvanom gostu, odbijajući da prime bogati dar, odbijajući da ga prepoznaju, okrećući se od njega i osuđujući ga kao fanatizam."[7]

Umesto da gasimo vatru Svetog Duha, mi treba da se zauzmemo da je hranimo i razgorevamo.

Neoprostiva hula

Iako Biblija govori o odbijanju Svetoga Duha (Dela 7:51) i o vređanju Duha milosti (Jevrejima 10:29), možda je najstrašnije situacija hula na Svetog Duha. Ovo se često smatra neoprostivim grehom. Zapazimo šta Isus govori o tome u Mateju 12:31,32.

Razgovarao sam sa mnogim ljudima koji su u velikom strahu da njihovi gresi ne mogu biti oprošteni. Jedna mlada žena je skoro nekontrolisano plakala, "Znam da sam učinila neoprostivi greh. Znam da sam izgubljena. Nikada ne mogu biti spašena." Njeno preljubočinstvo je uništilo jednu prekrasnu porodicu i šteta se više nije mogla popraviti. Čovek koji je prilikom pljačke ubio jednog prodavca se pitao da li je učinio neoprostivi greh. Kao David, on je rekao, "Greh je moj jednako preda mnom" (Psalam 51:3). Da li je preljuba, ubistvo ili kršenje neke od Deset zapovesti greh koji se nikada ne može oprostiti?

Jovan kaže da postoji greh koji vodi u smrt i greh koji ne vodi u smrt (1.Jovanova 5.16,17). On je jasno prepoznao greh koji ne vodi u smrt kao greh koji je priznat i očišćen iz našeg života (1.Jovanova 1:9). Delo Svetog Duha je da nam ukaže na greh i da nam da silu za pobedu. Tako možemo zaključiti da jedini greh koji vodi u smrt, jedini greh koji se ne može oprostiti, je onaj koji nismo priznali i odbacili. D. L. Mudi je jednom rekao, "Ako je čovek zabrinut zbog svojih greha, to je delo Svetog Duha, jer sotona mu nikada neće reći da je grešnik. Sotona čini da verujemo da smo ustvari prilično dobri; da smo dovoljno dobri i bez Boga, sigurni bez Hrista i da nam nije potrebno spasenje. Ali kada čovek shvati činjenicu da je izgubljen i da je grešnik, to je delo Svetog Duha, i ako ga Sveti Duh vodi, on neće ostati u tom stanju."[8]

U kontekstu Matej 12, hula na Svetog Duha se odnosi na pripisivanje rada Svetog Duha sotoni. Kada je Isus činio čuda kroz Svetog Duha, Njegovi neprijatelji su rekli da to čini sotonskom silom. Čudno, religiozne vođe tog vremena su bili oni koji su učinili ovaj greh. U naše vreme se dešava ista situacija. Nikada nisam čuo da neki ateista ili kritičar hrišćanstva kaže da su Isus ili Sveti Duh oružja sotonine sile, ali sam čuo ljude koji za sebe kažu da su hrišćani kako na ovaj način osuđuju druge.

Na dan Pedesetnice kada se Sveti Duh izlio, oni koji nisu bili pokrenuti Svetim Duhom su rekli da su apostoli pijani. Xon Vesli je pisao svom bratu Semjuelu o delovanju Svetog Duha na jednom sastanku. "Jedan posmatrač, neki Xon Hajdon, je bio veoma uznemiren zbog ovoga, i pošto nije mogao da porekne da se dogodilo nešto natprirodno, zaključio je da je to đavolsko delo."[9] Jedan drugi adventistički pisac potvrđuje ozbiljnost ovih optužbi. "Šta čini greh protiv Svetog Duha? Ako se namerno pripisuje sotoni delovanje Svetog Duha!"[10]

Da li ovo znači da treba da prihvatamo svako učenje ili svaki natprirodni događaj kao da je od Boga? Ne. U jednom ranijem poglavlju smo izneli načine za razlikovanje istine od greške, ali ponekada sam morao da težim putem naučim da ne sudim na osnovu brzih mišljenja ili religioznih predrasuda.

Neki, kao Dijanina prijateljica Anđela, su odbacili Svetog Duha, unoseći žalost u Njegovo srce ljubavi. Drugi, kao Piterov brat u crkvi su ugasili vatru Svetog Duha u svojim životima i odlučili su da izliju vodu na plamen u bilo čijem srcu. Kao Rendi, neki su odbacili Svetog Duha, odgurujući Ga i oslanjajući se na svoje sopstvene sposobnosti da opstanu u svetu. Xesika je bila zaprepašćena izjavom svojih posetilaca da se moli neistinitom Bogu.