Osmo poglavlje

Hoće li naše komšije znati?

Dok neki hrišćani otvoreno tvrde da su spašeni i drugi, koji su teološki potkovani, tvrde da su opravdani, šta njihove komšije, porodice, školski drugovi i saradnici na poslu traže da vide u njima? Šta vi tražite u onima koji s ubeđenjem tvrde da su nanovo rođeni? Odgovor je jednostavan. Unosi li hrišćanstvo stvarno neku promenu u živote ljudi? Ako moje komšije čuju kako vičem na svoju ženu, psujem svoju mačku, ili lažem decu koja dolaze da sakupljaju dobrovoljne priloge, oni niće biti posebno oduševljeni kada, preko ograde, počnem da im pričam šta je Isus učinio u mom životu.

Ja sam zainteresovan za oproštenje. Moje komšije su zainteresovane da u meni vide dokaz pobede. Ja sam zainteresovan za opravdanje. Oni su zainteresovani za moje posvećenje.

Ovo nas dovodi do još jednog pitanja. Zašto Bog omogućava hrišćanima da se ispunjavaju Svetim Duhom? Razgovarao sam sa ljudima koji su mislili da je osnovni razlog zbog koga se ljudi pune Svetim Duhom taj da bi imali uzbudljivo bogosluženje u crkvi, ili da bi doživeli neke emotivne visine, ili čak da izvedu nekoliko čuda. Ali, to uopšte nisu pravi razlozi.

Zapazite šta je Isus jasno rekao svojim učenicima: "Nego ćete primiti silu kad siđe Duh sveti na vas; i bićete mi svedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje" (Dela 1:8). Iako postoji više važnih razloga zašto je Sveti Duh dat, svedočenje ili služba je osnovni i najviši razlog za izlivanje Svetog Duha. Svi drugi razlozi pronalaze svoj krajnji cilj u ovome.

Luka je to ovako zapisao u svom evanđelju: "I reče im: tako je pisano, a tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan; i da se propoveda pokajanje u ime njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima. A vi ste svedoci ovome. I gle, ja ću poslati obećanje oca svojega na vas; a vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u silu s visine" (Luka 24:46-49). Svedočenje bez sile je uzaludno. Duhovna sila bez svedočenja je nemoguća.

Već smo navodili Isusovo obećanje o Svetom Duhu iz Jovana 7. "A u pošlednji veliki dan praznika stajaše Isus i vikaše govoreći: ko je žedan neka dođe k meni i pije. Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode" (st.37.38). U početku mi pijemo živu vodu Svetog Duha. Rezultat toga nije da postanemo ljudski rezervoari (da upotrebim vodoinstalatersku terminologiju), već, ustvari, cevovodi kroz koje će živa voda teći do drugih žednih osoba.

20. juna 1977 godine, Trans-aljaski naftovod je počeo da nosi naftu 789 milja od naftonosnog polja u Prudho Beju do Valdeza. Kada sam nedavno u blizini Ferbenksa posetio taj naftovod, primetio sam kako se čine pažljiva prilagođavanja tako da bi se mogla nadoknaditi šteta zbog topljenja temelja koji su napravljeni od večitog leda. Taj cevovod ne postoji sam zbog sebe. On nije neka skupa turistička atrakcija. Nafta ne prolazi kor cevi samo da bi se dokazalo da se uz pomoć modernog inžinjeringa to može postići. Naftovod ima svoj cilj - prenošenje nafte. Nafta ima svoj cilj u promeni miliona života, tako što obezbeđuje energiju za transport, grejanje i industriju.

Cevovod kroz koji teče Sveti Duh je jedan otvoren ljudski život. Cevovod mora da bude čist i funkcionalan. Takav je i rad Svetog Duha. Brajan je bio učenik na jednoj našoj akademiji i njegovi fizički i akademski problemi su ga dovodili u stalne konflikte. Prilikom jedne posebne sedmice proučavanja o Svetom Duhu, Brajan je bio pokrenut Svetim Duhom da preda sebe Isusu. Mnogi studenti, koji do tada nisu mnogo marili za religiju i smatrali su je samo jednim obaveznim predmetom,  sada su osetili da ih je Bog pokrenuo. Za vreme jednog letnjeg Biblijskog kampa Brajan je kršten u hladnim vodama jednog prekrasnog planinskog jezera. Vođe kampa su u njemu odmah prepoznale osobine koje nikada ranije nisu izašle na površinu. Ponuđen mu je posao savetnika (učitelja na kampu) i otpočeo je sa radom za svoje vršnjake, što je iznenadilo sve osim Brajanovog Boga.

Prema Novom Zavetu, postoje dva spoljašnja dokaza da Sveti Duh ispunjava ljudski život. Potražimo ih u Delima 4. Petar i Jovan su propovedali u hramu kada su se vlasti uznemirile i oni su bili bačeni u zatvor (stihovi 1-3). Tamo se danas nalaze mnogi hrišćani. Oni su zarobljeni strahom i zabranama i čini se da im je nemoguće da usprešno objavljuju Isusovu ljubav ili da upoznaju Njegovu pobedonosnu silu. Zapazite da se u ovom poglavlju nalazi i nepogrešivi ključ za begstvo. Petar je bio ispunjen Svetim Duhom (st.8). Sada su, kao i uvek, postala očigledna dva znaka. Prvo, Petar je verbalno i glasno svedočio o Isusu, zaključujući da "nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasiti" (stihovi 8-12).

Drugo, Petrovi i Jovanovi neprijatelji, neprijatelji evanđelja, su priznali da su ovi ljudi bili sa Isusom. Neprijatelji su videli odražavanje Isusovog karaktera i bili su zadivljeni. Komentarišući ovo, jedan pisac kaže: "Hristos je ispunjavao svaku njihovu misao. Napredak Njegovog carstva je bio njihov životni cilj. Oni su po duši i karakteru postali slični svom Učitelju i "ljudi znadijahu ih da bijahu sa Isusom" (Dela 4:15)."[1]

"Biti kao Isus, to je moja pesma"

Možda mislite da je govorenje ljudima o Isusu težak zadatak, i u pravu ste, ljudski govoreći. Odražavati Isusov karakter je više nego teško - čini se nemogućim. Kada sam bio mlad, neko mi je rekao moram savršeno da odražavam Božji karakter ako želim da idem na nebo. Znao sam da nikada to neću uspeti i bio sam u pravu, ljudski govoreći. Kasnije sam, na svoje zaprepašćenje, otkrio da biblijsko naglašavanje poslušnosti, pobede, lepote karaktera i sličnosti Hristu nije naglašavanje pretnje, već obećanja. Bog ne govori: "Bolje bi ti bilo da me slušaš i da postaneš kao Ja, inače nećeš stići na nebo." On kaže: "Uz pomoć mog Svetog Duha ti ćeš imati silu za pobedu, i nećeš ni shvatiti šta se dogodilo a već ćeš postati kao Isus, ne zato da bi zaradio spasenje već zato što te je Isus već spasao." To je zaista uzbuđujuće! To nije moje delo, već Božje! Ja sarađujem sa Njim i dajem mu potpunu dozvolu da svakog dana radi na mom životu i da me upotrebi na bilo koji način koji On želi.

Pogledajte kako Sveti Duh omogućava vidljive dokaze svog unutrašnjeg prisustva.

Isusov karakter je sabran u Duhovnim rodovima. "A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje" (Galatima 5:22.23). Zapazite kako Pavle u ovom poglavlju poredi Duhovne rodove sa nekim veoma različitim delima ljudske prirode. "A poznata su dela telesna, koja su preljubočinstvo, bludstvo, nečistota, besramnost, idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi, zavisti, ubistva, pijanstva, žderanja i ostala ovakova, za koja vam napred kazujem kao što i kazah napred, da oni koji takova čine neće naslediti carstva Božjega" (Galatima 5:19-21). Jakov govori o Duhovnim darovima kao o plodu pravde (Jakov 3:8), zato što oni rastu iz ispravnih novorođenih hrišćana koji su sa Bogom, kroz prihvatanje Isusa, primili dar spasenja. Zapazite još jednom poređenje života koji je ispunjen Duhom sa sebičnošću grešne, ljudske prirode. "Ako li imate grku zavist i svađu u srcima svojim, ne hvalite se, ni lažite na istinu. Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, ljudska, đavolska. Jer gde je zavist i svađa onde je nesloga i svaka zla stvar. A koja je premudrost odozgo ona je najpre čista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova, bez hatera i nelicemerna. A plod pravde u miru sije se onima koji mir čine" (Jakov 3:14-18).

Jedino čudotvorna Isusova sila kroz Svetog Duha može učiniti Duhovne rodove mogućim. To je očigledno. Jedna mlada majka, koja se kao srednjoškolka borila sa depresijom, došla je skoro do tačke sloma kada je njeno mentalno i fizički hendikepirano dete vrištalo svake noći nekoliko sedmica posle jedne operacije. U sred svega toga, majka je slušala svoju Biblijsku kasetu sa Delima 4 i, čuvši priču o Petru i Jovanu, konačno i potpuno je otvorila svoje srce Isusu. Svakodnevno ispunjavanje Svetim Duhom je donelo pobedu i radost. Nedavno je Rita rekla: "Duh mi je dao ljubav prema Božjoj Reči i želju da bolje upoznam Isusa. Sigurna sam da će Bog nastaviti da pobeđuje greh u mom životu, zato što vidim koliko me je do sada promenio. Čini se ironičnim što se neki ljudi plaše emotivizma kada razgovaramo o Svetom Duhu, jer jedino posle prihvatanja kontrole Svetog Duha mogu stalno da idem sa Bogom, bez obzira na raznolikost mojih emocija."

Istina je da što bliže prilazimo Isusu mi sve više postajemo slični Njemu. Isto tako je istina da će drugi primetiti promenu u nama koja će ih uveriti u Isusovu spasonosnu milost.

Bez sumnje, najveći dar Svetog Duha je nesebična ljubav. Iz ljubavi rastu radost i mir, zajedno sa ostalim divnim odlikama karaktera koje su navedene u Galatima 5. U sred svog proučavanja o radu Svetog Duha, Pavle je pružio Korinćanima, pa i nama, jednu osnovnu diskusiju o veličini ljubavi. Uzmite malo vremena da pročitate 1 Korićanima 13 glavu i zapazite kako ljubav zamenjuje sve darove ili čak i kvalitete karaktera.

Kako se dobija ovaj dar ljubavi? Da li se on proizvodi odlučnim naporima, kao što majka uči svoje dete da uživa u povrću kao što uživa u sladoledu? Ne, ova ljubav postaje deo našeg života zato što, kada otvorimo sebe Svetom Duhu, Božja ljubav se uliva u nas. "Jer se ljubav Božja izli u srca naša Duhom svetim koji je dat nama" (Rimljanima 5:5).

Božja ljubav u nama je ustvari Bog u nama, jer "Bog je ljubav" (1 Jovanova 4:16). Ovaj rod ljubavi nam donosi potpunu stabilnost u Isusu. R. A . Tori, komentarišući Efescima 3:17, kaže kako smo utemeljeni i ukorenjeni u ljubavi. "Pavle kaže da jačanjem Duha u našem unutrašnjem čoveku mi šaljemo korenje svog života duboko u zemljište ljubavi, kao i da su temelji superstrukture našeg karaktera sagrađeni na steni ljubavi. Ljubav je znak svetosti, ispunjenje zakona (Rimljanima 13:10). Ljubav je ono što nam je najviše potrebno u našim odnosima sa Bogom, sa Isusom Hristom i jedni sa drugima. Delo Svetog Duha je da ukoreni i utemelji naše živote u ljubavi. To je najintimniji odnos između Hristovog bića koje se formira u nama, i našeg bića koje je ukorenjeno i utemeljeno u ljubavi, jer sam Isus Hristos je apsolutno savršeno utelovljenje božanske ljubavi."[2] Da li ste se ikada osećali po malo nesigurno u svojim odnosima ljubavi unutar porodice, crkve ili društva? Ljubav je rod Duha i ljubav je najveći stabilizirajući uticaj od svih.

Ja dolazim iz jedne porodice u kojoj se ljubav nije pokazivala na jedan demonstrativan način. Niko nije nikoga grlio i govorio "Volim te." Moja majka se veoma mnogo brinula za mene i kada je postala hrišćanka njena jaka vera me je upućivala na blisku vezu sa Bogom. Ali  tek kada sam doživeo pravu silu Svetog Duha rod izražajne ljubavi je počeo da se otkriva u mom životu. Morao sam da se pomerim sa samocentričnosti deteta jedinca ka ljubavi prema drugima, koju ima jedno Božje dete. Kada se jedan otac napunio Svetog Duha, majka je rekla svojoj deci. "Zar nije divno videti ovakvu promenu u tati?" Deca su se složila: "Da, tata više ne viče na nas kao što je nekada radio." Deca su odrasla sa strahom od mraka zbog jednog zastrašujućeg iskustva koje je pre više godina doživelo najstarije dete. "Molili smo se sa svojom decom da bi ona mogla biti ispunjena Svetim Duhom." nedavno je objašnjavao otac. "Jedan od dokaza delovanja Svetog Duha u njihovim životima je taj što su izgubili svoj strah od mraka." Setite se da Sveti Duh uliva Božju ljubav u naša srca, i da ljubav izgoni napolje svaki strah. Kakav rod, kakva radost!

Iznenađeni duhovnim darom

Ako je Duhovni dar jedan od dva spoljašnja znaka ispunjavanja Svetim Duhom, koji je drugi? Učenici posle Pedesetnice nisu samo otkrivali Isusov karakter, već su govorili i radili za Njega na mnogo praktičnih načina. Kada se ljudi ispune Duhom, oni neće samo jako želeti da odražavaju Isusov karakter, već će goreti željom za uvećavanje Njegovog carstva. Oni će želeti da rade za Isusa tako da se Njegova ljubav i istina može širiti što je više moguće.

Stiv je bio jedan mladi hrišćanin koji je voleo Gospoda ali osećao je prazninu u svom iskustvu. Kada je počeo da čita jednu staru knjigu o Svetom Duhu, shvatio je da je Sveti Duh odgovor koji popunjava tu prazninu na načine koje nikada nije očekivao. Prilikom jednog sastanka pod šatorom Stiv je pohađao predavanja o Svetom Duhu koja je vodio Duhom ispunjeni pastor Kevin Vilfli. Tu je Stiv zapazio kako ljudi na kraju svakog predavanja počinju da slave Boga dok pričaju o promenama u svojim životima. Molili su se u malim grupama. Problemi su se rešavali, a ljubav, radost i mir postali su stvarni u ljudskim životima. Stiv objašnjava: "Počeli smo da živimo pod silom Božjeg Duha koji je stanovao u nama." Ne samo što je Stiv video promene u svom životu, kao što je, na primer, neosvetoljubivost prema onima koji bi ga povredili, već je otkrio da mu je želja da govori drugima o svojoj veri pomogla da postepeno pobedi svoju prirodnu stidljivost. "U mom životu su nastale uzbudljive promene." rekao je Stiv nedavno dok je sa mnom razgovarao o uticaju Svetog Duha u njemu. "Sada mi je dosada potpuno strana. Moja najveća želja je da služim svom Stvoritelju i svojim bližnjima i da sa svima njima delim večni život."

Nedavno sam razgovarao sa dva Duhom ispunjena advokata u različitim delovima zemlje, koji su ostavili svoje karijere i počeli da propovedaju evanđelje. Jedan proizvođač kamiona je bio pokrenut da da milione dolara za propovedanje evanđelja u Trećem Svetu i u zemljama Istočne Evrope. Jedna mlada majka je otpočela proučavanje Biblije sa pet ili šest osoba iz svog komšiluka. Jedan lekar je otvorio svoju ordinaciju kao centar za obučavanje malih grupa u praktičnom hrišćanstvu. Jedan student je organizovao 24 prijateljske grupe na svom kampusu. Dva srednjoškolska učenika su vodila proučavanje Biblije u predgrađu gde se nalazi njihova škola. Jedna starija žena je otkrila da može da pruži ohrabrenje i duhovnu snagu stanovnicima jednog staračkog doma. Jedna samohrana majka je tako održavala sedmične biblijske časove za osnovce da ni jedno od te dece nije ni pomišljalo da izostane. Jedan bivši alkoholičar je govorio u jednoj grupi za podršku i pomogao da se donesu nove pobede i da se probudi nada u mnogim porodicama.

IZ Pisma vidimo da svaki novorođeni hrišćanin prima od Boga jedan ili više posebnih darova za službu. Ovi darovi za službu su dodatak prirodnim darovima koje svaki hrišćanin može da koristi u Božjoj službi. Petar je rekao: "I služite se među sobom, svaki darom koji je primio, kao dobri pristavi različne blagodati Božje" (1 Petrova 4:10). Možda se ovo može odnositi na prirodne i nadprirodne darove, ali kada savetuje Timotija da ne odbaci već da iskoristi dar koji je primio kada su Pavle i starešine položile ruke na njega, Pavle mnogo određenije govori o nadprirodnom poreklu duhovnih darova (1 Timotiju 4:14; 2 Timotiju 1:6). U Rimljanima 12, 1 Korinćanima 12 i u Efescima 4, naglasak se posebno stavlja na duhovne darove. Očigledno, kao što se od zemaljskih roditelja nasleđuju prirodni talenti, tako se od Svetog Duha nasleđuju duhovni darovi. Kao što posle rođenja prirodni talenti postepeno postaju očigledni, tako posle novorođenja duhovni darovi postaju jasni.

Jasno je da, sam po sebi, ni jedan dar nije znak Svetog Duha. "Darovi su različni, ali je Duh jedan. I različne su službe, ali je jedan Gospod. I različne su sile, ali je jedan Bog koji čini sve u svemu" (1 Korinćanima 12:4-6). Jedan Duhom ispunjeni hrišćanin je otvoren prema vođstvu Svetog Duha jer "ovo sve čini jedan i taj isti Duh, razdeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće" (stih 11).

Sveti Duh daje onako kako on želi, a ne kako mi hoćemo. U Rimljanima 12, Pavle naglašava da se darovi razlikuju prema milosti koja nam je data. Razvijeni su različiti instrumenti koji treba da osposobe hrišćane da otkriju ove duhovne darove. Neki takvi instrumenti su doveli do zloupotrebe biblijskog učenja o duhovnim darovima. Jedan vernik crkve, koji je odbio da finansijski podrži crkvu, je rekao da davanje nije njegov duhovni dar. Ipak, on je prisvojio dar administracije i želeo je da upravlja crkvom. Jedan drugi brat, koji je uputio oštar ukor drugom bratu, tvrdio je da ima dar proroštva a da, u isto vreme, nema dar milosrđa. Neki su odbili praktično da učestvuju u evanđeoskom radu crkve, tvrdeći da oni imaju dar molitve.

Iako su ove zloupotrebe uznemiravajuće, ne treba da se obeshrabrimo. Ništa nije uzbudljivije i više nagrađujuće nego kada otkrijemo i koristimo svoje duhovne darove. Pavle kaže da treba da želimo duhovne darove. Uz molitvu proučite tri spiska duhovnih darova (Rimljanima 12, 1 Korinćanima 12 i Efescima 4), tražeći od Boga da vam pomogne da razumete koje darove vam je On čudesno dao. Tražite savet od duhovnih prijatelja i ov crkvenih vođa. Isprobajte nekoliko različitih vrsta službi sve dok ne pronađete svoj dar. Iako ćete u službi najviše razvijati svoj osnovni duhovni dar, nemojte to koristiti kao izgovor da ne upotrebljavate svoje ostale talente i darove.

Jedan on najboljih načina za otkrivanje duhovnih darova je onaj koji je razvio Dr. Roj Naden, profesor religijskog vaspitanja na Endrjus Univerzitetu. Naden vidi šest grupa darova: grupa za podršku, grupa za savetovanje, grupa za poučavanje, pastirsko-evanđeoska grupa, grupa za vođstvo i grupa za znake. Bez sumnje, otkrićete svoj dar ili svoje duhovne darove unutar jedne ili više od ovih grupa.[3]

Vilijam Mekrej, u svojoj knjizi Dinamika duhovnih darova, pruža korisnu pomoć kada kaže da se u svakom duhovnom daru otelovljuju četiri događaja. [4] Prvo, kaže on, nastaje sposobnost. Jedan uspešni pastor je nedavno izjavio da on nema dar pastoralne službe, već vođstva i propovedanja. Na koji način on, onda, obavlja pastoralnu službu u svojoj crkvi koja brzo raste? Mnogi njegovi vernici imaju dar pastoralne službe i zato ih on obučava i organizuje ih kao vođe malih grupa. Oni napreduju, crkva napreduje, a isto tako i pastor.

Drugi događaj u vezi duhovnih darova, prema Mekreju, je kvalifikacija. Neko je kvalifikovan da vodi hor, i to je njegov duhovni dar službe, a ne samo muzički talenat. Jedna učiteljica u Letnjoj Biblijskoj Školi nije kvalifikovana samo zato što ima vremena za to, već zato što želi da vidi spasenje dece i ima sposobnost da to iznese s ljubavlju.

Treći događaj je snaga. Izgleda da će pojedinac koji ima duhovni dar pokazati snagu u području tog duhovnog dara koja će zadiviti posmatrače. Kao osamnaestogodišnji stolarski šegrt nisam imao nikakvu ideju koji bi mogao da bude moj duhovni dar. Bio sam veoma nervozan kada sam govorio u javnosti i više sam voleo da čitam. Kada me je jedan pastor zamolio da propovedam, bio sam šokiran, ali uz mnogo molitve prihvatio sam njegov poziv. Kada sam počeo da govorim, otkrio se moj dar. Sve to je rezultiralo u službi koja mi je omogućila da propovedam malom i velikom slušalištvu u mnogim zemljama. Ponekada sam propovedao više puta svake sedmice tokom mnogih meseci, pokazujući snagu koja bi čak i meni bila neobjašnjiva da sam je odvojio od Božje sile.

Konačni događaj je odgovornost. Mi smo odgovorni ne samo za svoje duhovne darove već i za sve prirodne talente koje možemo upotrebiti da približimo Božje carstvo i da služimo čovečanstvu. Naša najstarija kćerka, Karolina, je uvek bila svesna svoje prirodne sposobnosti za poučavanje. Čak i pre nego što je pošla u školu, poređala bi kuce, mace i igračke i govorila im o temama koje je poznavala tek nešto malo bolje od svog razreda. Uskoro je sakupljala komšijsku decu da bi im pažljivo prenela ono što je sama naučila u školi. Danas je ona uspešni predavač na jednom kolexu. Ali, da li je ovo prirodni talenat koji je Bog iskoristio i kao duhovni dar? Očigledno da je tako, jer svake subote Karolina i njen suprug vode jedan omladinski subotno-školski razred koji je promenio živote mnogih mladih osoba. To je jedna ilustracija svetovnog talenta koji je Bog upotrebio kao duhovni dar. S druge strane, njen suprug, Struan, ima duhovni dar muzičke kompozicije i nastupanja koji je dopreo do jednog prilično svetovnog dela mladih, dovodeći mnoge mlade do toga da se duboko zainteresuju za ciljeve hrišćanstva i za Isusovu ljubav. Ponekad njegova grupa vežba do kasno u noć, i on tada ima priliku da pokaže tu posebnu snagu koja ga osposobljava da ispuni odgovornost koju nose ovi darovi.