< 3. Poglavlje
Sadržaj
5. Poglavlje
>
KLJUČEVI URAVNOTEŽENOG ŽIVOTA
(2)
Vežbanje
Sunčanje
Vazduh
Odmor
Kako smršati?
Žvakanje
hrane
Posle jela
Uz jelo
Raznovrsnost hrane
Jednostavna hrana
So
Pogledajmo još neka pravila kako doći do dobrog
zdravlja.
Kad god mnogo hodate, vi već dobro vežbate. Ali za
srce, pluća i arterije, jako je dobro imati nešto energičniju, a kraću vežbu od
hodanja. Preporučujem aerobik vežbe, vežbe gde koristimo mnogo kiseonika. Treba
početi polako, jer ako niste vežbali 5, 10 ili 20 godina, onda niste u
kondiciji. Potrebne su vam sedmice i meseci vežbanja da se vratite u kondiciju.
Vežbe treba da traju najmanje 30 minuta, a bolje je ako traju 45. Treba duboko
disati, preznojiti se i podići puls iznad 120 u minuti. Gledajte da se zadišete
da ne možete da izgovorite nijednu rečenicu izmedju udisaja. To ćete moći ako su
vežbe naporne i brze, pa možete da izgovorite samo po jednu reč. A kad bude
tako, onda usporite.
Da bi mast iz organizma sagorela, i da bi bili
dobro snabdeveni kiseonikom, najbolje su aerobik vežbe. Dobro je ponekad imati
energične, naporne vežbe. Ali moramo biti sigurni da smo fizički za to sposobni
i da se nećemo povrediti. Možda je potrebno da nas prvo pregleda lekar.
Niz vežbi je jako dobro za naše telo. Izaberite
one koje vam se najviše svidjaju. Plivanje, trčanje, aerobik, vožnja biciklom,
šetanje, preskakanje konopca. Naše telo treba tada da bude neprestano u pokretu.
Pluća i srce moraju da rade i da pumpaju krv. Treba vežbati najmanje 3 puta
sedmično. Pri vežbanju naš metabolizam raste (to se zove BMR), i treba da ostane
takav 48 sati. Ako napravimo veću pauzu, metabolizam opet opada. On mora ostati
na nivou, da bismo uvek imali energije i bili jaki. Vežbanje se zato preporučuje
najmanje svaki drugi dan. Ako je napolju loše vreme, možete vežbati i unutra.
Neki će se izgovarati: "Vreme je danas ružno i ne mogu da vežbam." Zato imajte
plan kako da vežbate i unutra, u zatvorenom. Ali, uvek je bolje i za telo i za
um vežbati napolju, na suncu i vazduhu.
Dobro je da još neko uvek ide sa vama. Kad
posustanete, vaš partner će vam reci: "Hajde, izdrži jos malo, nastavi." Ja
često putujem i nemam partnera, pa nosim kasetofon i muziku uz koju vežbam. Imam
mnogo različite muzike, pa sam uvek raspoložen za vežbanje. Šetnja je
najsigurnija vežba, i za nju je svako od nas sposoban. Želim da vas ohrabrim da
počnete sa nekom vrstom vežbanja, najenergičnije što možete, najmanje 3 puta
sedmično.
Jedan od prirodnih lekara koji nam može pomoći je
sunce. Ali, tu moramo biti oprezni mada nismo blizu ekvatora. Ako imate svetlu
kosu, morate da pazite više. Leti pazite više nego zimi, ali je uvek dobro da se
izlažete suncu. Proslog leta bio sam u Australiji iznad koje je velika ozonska
rupa, kako kažu. Primetio sam da sva deca u školskom dvorištu imaju šešire na
glavama. Rekli su mi da je to zbog ozonske rupe, i da sva deca nose šešire na
putu u školu i u povratku kući, tj. kad god izlaze napolje. U ovom delu sveta to
nije naša glavna briga.
Mnoge koristi možemo imati ako smo napolju na
suncu. Neki misle da je to samo da bismo pocrneli. To jeste prednost, ali nije
pravi razlog zašto nam je neophodno da budemo na suncu. Kada se izlažemo
sunčevoj svetlosti, broj naših belih i crvenih krvnih zrnaca se povećava, i
stvara se dobar izvor D vitamina za naše telo, rane na koži brže zaceljuju,
bakterije se uništavaju, znojimo se i izbacujemo otrove iz našeg tela. To se
jako dobro zapaža kod pušača, kad su naizmenično izloženi toploj i hladnoj vodi.
Kad ih zatim zamotamo u bele čaršave, onda iz njih kroz znoj izlazi i nikotin,
pa beli čaršav postaje žuto-narandžast. Tako naše znojne žlezde izbacuju otrove
iz tela, a boravak na suncu pomaže u tome.
Sunce opušta i pomaže rad naših mišića.
Zagrevanjem i naš krvotok postaje bolji i nivo holesterola se smanjuje. Uvek je
dobro prozore držati otvorene, tako da sunčevi zraci udju u kuću. Ako drveće
zaklanja prozore, zraci sunca ne mogu da udju u kuću. Zato dozvolite suncu što
je god više moguće da udje u vaš dom. Trudite se i vi da se izložite suncu što
je moguće više. Naravno, sve to mora biti umereno.
Boravak na suncu obično se kombinuje sa drugim
prirodnim lekarom, a to je vazduh. Telo privlači negativne jone, a oni su
najčešće u visokim planinama i kraj mora. Danas u gradovima ima puno pozitivnih
jona, a oni ne prijaju našem telu. Postoje posebne mašine koje mogu da u našoj
kući stvaraju negativne jone. Neki misle da je to za njih od velike koristi.
Jedan moj prijatelj može tu mašinu da priključi i u automobilu, na mestu gde se
pali upaljač. On kaže da kad je uključen taj aparat, onda mnogo bolje vozi. Zato
je važno da živimo tamo gde je dobar vazduh i da pravilno dišemo. Mnogi ljudi
dišu pomoću gornjeg dela pluća. Skoro niko ne diše duboko, kako bi stvarno
trebalo disati. Zato problemi s plućima najčešće nastaju u donjem delu pluća,
jer tu ne dolazi dovoljno kiseonika.
Često dok sedimo zauzimamo loš stav, a ne držimo
se pravilno ni kad hodamo. To treba da se vežba i da se na to misli. Evo kako to
možemo da vežbamo: lezite na pod na ledja, i stavite tešku knjigu na stomak.
Pokušajte da je gurate gore-dole. Tako ćete početi da koristite dijafragmu. Kako
da dišemo duboko? Ustanite, stavite ruke na bok ili još bolje na potiljak.
Pokušajte da podižete vaša rebra. Polako brojite u sebi do 10 dok udišete, i kad
dodjete do 10, zadržite dah, izbrojte do 10, pa tek onda izdahnite. Posle 3-4
puta, nekom će se zavrteti u glavi, a to je zato što vazdušne vrećice u vašim
plućima traže još. Pokušajte da ovu vežbu uradite čim se probudite najmanje 5
puta, a isto i pre spavanja, da biste se opustili, i pre obroka. Tako ćete
vežbati kako da unesete više kiseonika u vaša pluća. Zapamtite: uvek treba
udisati duboko preko nosa. Nos je stvoren da bi vazduh dok prolazi kroz njega
bio ovlažen pre no što stigne do bronhija. U nosu vazduh dobije odgovarajuću
temperaturu i vlažnost, što je korisno za dalje disanje. Zato udišite kroz nos.
Kada radite teže vežbe udišite i kroz usta da bi uzeli više kiseonika.
Jos jedan način za poboljšanje života je odmor.
Trećinu života provodimo u snu, pa zato moramo da naučimo kako da to činimo
pravilno. Ako predugo spavamo, skraćujemo ostale 2/3 kada treba biti budan.
Kako pripremiti spavaću sobu da bi se dobro
odmorili?
1) Što je tamnija soba, to bolje. Kada svetlo
ulazi u mrežnjaču vašeg oka, onda mozak ispušta jednu hemikaliju koja nas budi.
Mi smo stvoreni da se probudimo kad sunce izadje, i da spavamo kad sunce zadje.
Mi sebi pravimo dosta problema koristeći veštačko svetlo, jer ostajemo budni do
kasno u noć.
Interesantna je studija o broju samoubistava na
Severnom i Južnom Polu. Tamo je broj samoubistava mnogo veći nego bilo gde na
zemlji. Zaključeno je da za tu pojavu veliku odgovornost snosi neregularno
smenjivanje izlaska i zalaska sunca. Svestan sam toga jer sam odrastao na
Aljasci, blizu Arktičkog pojasa. Već u februaru ljudi postaju jako nervozni.
Zato vam svi preporučuju da odete na Havaje. Mnogi ljudi sa Aljaske upravo to i
čine. Šteta što doktori ne mogu to da vam napišu na receptu. Nas organizam teško
podnosi kada sunce zalazi već u 3 popodne. Zimi, kada sam polazio u školu, bilo
je tamno kao da je mrkli mrak. A i kada sam se vraćao iz skole bio je mrkli
mrak. Drago mi je što danas živim mnogo južnije, u državi Vašington. Zato je
prvo pravilo za dobar san da vaša soba bude što je moguće tamnija noću dok
spavate, a danju da bude što svetlija, da bi sunčevi zraci unistili bakterije u
sobi.
2) Ako je moguće, treba imati i otvorene prozore
da bi vazduh strujao u sobu. Ako zatvorite i vrata i prozore, probudićete se
umorni, jer ćete iskoristiti sav kiseonik u vašoj sobi. Posebno ako više vas
spava u istoj sobi i udiše isti kiseonik. Zato, ako je napolju hladno, bar
otvorite vrata. Nemojte zaključavati sav kiseonik u vašim spavaćim sobama.
3) Neka vaša spavaća soba bude što je moguće
hladnija, jer se naš um bolje odmara u hladnoj, nego u toploj sobi. Neka vaši
pokrivači budu lagani, na primer, pernati. Kad na sebe stavite mnogo teške
ćebadi, onda je teško pokretati se u krevetu. U toku sna vaše telo se pokrene
oko 40 puta. Ako se to ne dogodi, možete dobiti jake bolove, pa čak i modrice.
Zato vaše telo mora lako, automatski da se pokreće u toku noći, pa pokrivači
moraju biti lagani. Morate imati dosta prostora za pokrete u snu.
4) Spavaća soba mora da bude jako tiha. Ako živite
u gradu, u bučnim delovima, to može biti problem. Može se desiti nesto što se
zove "beli zvuk". To je kad radio namestite tamo gde nema prijema, i on samo
zuji. Prošao sam kroz to dok sam boravio u gradovima i pokušavao da zaspim. Onda
ste izloženi neregularnim zvukovima koji ometaju vaš san. Zato kad uključimo
radio da zuji bez prijema, od tog stalnog zujanja ne čujemo onu buku koja dolazi
spolja. Možemo uključiti i fen da zuji. To mi je uspelo više puta u velikim
gradovima. Nosim i čepove za uši zbog pasa koji mnogo laju. Zato spavaća soba
mora da bude što tiša. Postoje i kasete sa prirodnim zvucima, na primer, kiše
ili vetra. I to nas može opustiti, ako nije snimljena i grmljavina.
5) Krevet treba da bude što tvrdji, ali udoban.
Ako spavate na ledjima, jastuk mora biti jako tanak. Ako spavate na boku, jestuk
treba da bude nešto deblji da bi držao našu glavu. Ali, nemojte spavati na
stomaku, to je najgora pozicija za san. Tu poziciju telo ne trpi i automatski se
okreće. Najbolje je na ledjima ili boku. Ova preporuka je za odrasle, ne odnosi
se na bebe. Koliko sna nam je potrebno? Uopšteno gledano, 8 sati. Deci koja
rastu i trudnicama je potrebno više. I kada smo bolesni, potrebno nam je više
odmaranja. Tada se ne probudimo ni na zvuk budilnika. Ako se budimo uz pomoć
budilnika, onda nešto nije u redu. Ako smo imali dovoljno sna, ako smo odmorni,
probudićemo se sami. Ne moraju na silu da nas bude oni grozni zvukovi sata. Nas
ne treba da budi budilnik, nego naše telo kada je potpuno odmoreno.
Ponekad se popodne osećamo jako umorno. Ako možete
samo da prilegnete na 10-15 minuta, onda je to u redu. Nemojte kasno popodne da
podjete na spavanje, jer onda nećete moći noću dobro da spavate. Treba poći na
spavanje izmedju 9 i 11 sati uveče. Ako ostanemo budni do ponoći, stvorićemo
probleme svom telu u vezi odmora. Ja obično idem na spavanje u 10 uveče. Spavam
oko 9 sati. Zato ustanovite šta je najbolje za vas, umesto da se budite
budilnikom.
Evo 10 načela za gubitak viška telesne težine. Ako
znate nekoga kome je potrebno da malo smrša, ovo će biti korisno za njega:
1) Jedite samo u vreme odredjeno za obrok. To
znači da ne jedemo izmedju obroka. Kada jedemo izmedju obroka, onda unosimo
višak kalorija. Zato jedimo samo u vreme obroka.
2) Jedite voće, povrće, žitarice i orašaste
plodove. Meso i mlečni proizvodi su jako koncentrisana hrana, i ako ih jedemo
unosimo višak hrane. Zato treba jesti više hrane bogate biljnim vlaknima.
3) Ne uzimajte hranu koja nije dobra za nas -
koncentrisanu hranu sa višeg stepena lanca ishrane.
4) Koristite više nepreradjenu hranu. To znači da
treba izbegavati belo brašno i beli šećer.
5) Pijte dovoljnu količinu vode (1,5 - 2 litra
dnevno).
6) Najvažnije: jedite obilan doručak i vrlo malo
ili ništa za večeru. Doručak treba da bude najbogatiji obrok u danu, jer je pred
nama ceo dan kada treba preraditi sve te kalorije koje smo pojeli. Drugi obrok
treba da bude nešto lakši od doručka, a treći obrok, ako ga jedemo, treba da
bude najlakši. Na primer, hleb i voće ili nešto žitarica. Ljudi jedu upravo
suprotno. Za doručak malo pahuljica ili šolju kafe, a kad se uveče vrate kući
obilno se najedu. Tako dobijaju kalorije koje ne mogu više da prerade ni ti
potroše, jer za par sati idu na spavanje. A ako ne sagorite te kalorije, onda se
kalorije uskladište u depoe - masne celije. Mast je ustvari uskladištena
energija. Zato ujutro jedimo hranu bogatu energijom, da bi mogli da je sagorimo
u organizmu. Ako visoko kaloričnu hranu jedemo uveče, nećemo se osloboditi tih
kalorija, nego ćemo ih samo uskladistiti.
7) Jedite više niskokaloričnu hranu, izbegavajte
masnoće i ulja.
8) Post - odaberite jedan dan u sedmici da
postite. Tokom vremena posta nemojte ništa jesti, ni piti. Na primer, danas
ručate u 14 sati, pa tek sutra u 14 sati ponovo ručate i uzimate vodu. Ako ne
možete da izdržite, uzimajte vodu tokom posta. Možete, takodje, za početak, da
"preskočite" samo jedan obrok tokom dana posta.
9) Ne budite opterećeni svojom težinom i željom da
smršate, nego vodite više računa o zdravlju. Ne mislite o onom što ne možete da
uradite, nego o onome što možete.
10) Klonite se lekova i ne držite hirovite dijete.
Načela 2 i 6 su najvažnija. Uvek ih naglašavam ljudima. Kada jedemo hranu onakvu
kakva raste, u njoj nema previše kalorija, već ima puno vlakana koja će vas
zasititi i zadovoljiti. Ako je vaša hrana ista kao što je u prirodi, imaćete
manje problema sa telesnom težinom.
Kad sam jednom govorio o ovome, u prednjem redu je
sedeo jako debeo čovek. Imao je oko 160 kg. Rekao je: "Pol, moja žena je na meni
isprobala sve dijete koje su ikad smišljene i nijedna mi nije pomogla." "Da, to
mogu da zaključim čim te pogledam." Onda je rekao: "Pol, uradiću sve što kažeš i
ako to ne uspe, trčaću za tobom dok te ne stignem." Rekao sam: "Nema problema,
znam da sam brži od tebe." Zato naglašavam: jedite hranu onakvu kakva se nalazi
u prirodi - šargarepe, krompir, kupus, banane, narandže, breskve, karfiol,
grašak. Jedimo prirodnu hranu baš onakvu kakva jeste. Nemojte dodavati ni ulje,
ni šećer, ni maslac. Neke namirnice ćemo morati da kuvamo, pa je bolje kuvati ih
na pari. Nemojte ih pržiti, ni prelivati pavlakom. I jedite najveći obrok
ujutro, a uveče samo voće i pahuljice, ili ništa.
Taj čovek je odlučio da pokuša ovo da bi se
oslobodio viška kilograma. Sa 160 kg čovek mora dobro da smrša. Video sam ga
mesec dana kasnije. Prošao sam pored njega jer ga nisam prepoznao. Toliko
kilograma je izgubio da mu se lice sasvim izmenilo. On je rekao: "Pol, to je
neverovatno, fantastično! Nikada nisam bio gladan. Jeo sam dosta hrane za
doručak, i to hranu onakvu kakva je u prirodi. Kuvao sam kupus, grašak i drugo,
ali nisam dodavao sir, maslac, ni druge masne stvari. Nisam jeo nikakvu pakovanu
hranu kao što su čokolade i majonez. Jeo sam samo prirodnu hranu. I jako malo
sam jeo uveče. Nikad nisam bio srećniji nego kad sam gledao sebe kako gubim
kilažu. Osećam se divno i izgledam fantastično. Pole, idi i pričaj svima o
ovome." Rekao sam: "Pa je to već radim. Ti treba da ideš i da o tome posvedočiš
svojim telom. Ti si živi dokaz da je ovo delotvorno i da je istina."
Ovo su ta načela koja sam želeo da naglasim ako vi
ili vaši prijatelji imate problema sa telesnom težinom.
Drugo važno načelo je da polako žvaćemo hranu. To
je dobro za svakoga. Da bismo pojeli obrok, potrebno nam je 30 - 45 minuta.
Možda nekad morate da žurite, ali ako hranu pojedete brzo, samo ćete nadražiti
svoj želudac. Zato vežbajte da jedete polako.
Za vreme studiranja, stekao sam lošu naviku da
jedem brzo. Da bih se uvežbao da jedem polako, morao sam da radim neobične
stvari. Svaki put kad sam stavio zalogaj u usta, odložio sam viljušku i čekao
neko vreme. Vidim da kod mnogih ljudi dok jedu, ruka stalno ide gore dole.
Sigurno tesko dišu kad tako natrpaju usta.
Žvaćimo zalogaj hrane najmanje pola minuta. Zatim
progutajmo hranu i neka naša usta ostanu prazna par sekundi. Meni su trebale
sedmice da u tome uspem. Bilo je jako teško. Ali, ako stalno vežbamo, onda
možemo stvoriti nove navike. Znao sam da sa ovim moram da se borim. Kada
pojedete obrok za 30 - 45 minuta, vaš želudac se oseća mnogo ugodnije.
Kada čovek brže jede, onda pojede više i ne obraća
pažnju na količinu hrane koju pojede. U SAD postoje mnogi restorani brze hrane.
Čak i autom možete proći kroz njih. Mikrofonom naručite hranu, dodjete do
prozora, uzmete hranu i platite. Takva hrana je obično bogata masnoćama, jako je
slana i ima mnogo kalorija. Sastav hranljivih vrednosti je jako siromašan.
Putujući Evropom primetio sam drugu lošu naviku.
Većina muževa odmah posle jela izlazi iz kuhinje.
Jedan od razloga zašto muškarci češće od žena
oboljevaju od srčanog udara je zato što pojedu obilan obrok, odu u sobu i izvale
se na kauč. Bolnička kola često na tom mestu pronadju čoveka sa solidnim srčanim
udarom. Žene bolje vare hranu jer se kreću nakon jela. I mala šetnja posle jela
pomoći će da bolje svarimo hranu.
Spomenuo sam da dok jedemo nije loše slušati lepu,
ugodnu muziku. Imam veoma ugodnu muziku na harfi. Ljudi ne jedu tako brzo i tako
naglo dok slušaju laganu muziku, kao dok slušaju rock and roll. Zato slušajte
laganu muziku i to će vam pomoci da imate bolje varenje u želudcu.
Dobro je da cela porodica zajedno jede, što je
češće moguće. Vreme obroka je možda jedino vreme kada cela porodica može da bude
na okupu. Sećam se da mi je uvek bilo drago kad dodje vreme obroka. Roditelji bi
me uvek pitali kako je tog dana bilo u školi, a brat i ja bi razgovarali s njima
o svemu što se tog dana dogadjalo. Uživali smo da im o tome pričamo, a oni su
voleli da znaju šta se s nama dešava. Zato je veoma potrebno da porodična
komunikacija bude dobra. Reč "drug", "kompanjon", dolazi od grčke reči koja
znači "jesti zajedno". Zato ljudi sa kojima jedete postaju vaši kompanjoni,
drugovi. Jesti u društvu je lep zdravstveni princip. Nije lepo jesti sam, niti
kad svi odu. Mnogo je lepše uzivati u jelu u nečijem društvu.
Kada imamo veći izbor u jednom obroku, našem telu
je teže da se zasiti. Ako jedemo 10-15 različitih stvari za jedan obrok, naše
telo ne registruje da se nečeg najelo. Ako jedemo 3-5 stvari za jedan obrok,
naše telo će se osećati zasićenim. Kada ima puno razne hrane, teže je dobiti
osećaj da je dosta, a telo je stimulisano raznovrsnošću i pojede se više.
Raznovrsnost hrane potrebna je u toku sedmice, ali ne u istom obroku.
Volim da jedem jednostavno. Recepte koje možete
nabaviti ja nikad ne koristim u svojoj ishrani. Koristio sam ih u vreme dok sam
prelazio na bolji način ishrane. Sada jedem tako jednostavna jela, tako da ne
treba ni pisati nikakav recept. Sve što je potrebno je oprati hranu i poslužiti
je. Nešto možete i da skuvate, ali želim da imamo više vremena da se bavimo
drugim stvarima, a ne da se opterećujemo receptima sa 27 raznih postupaka. Neka
naša hrana bude jako jednostavna. Na nesreću, to ne daje veliku slavu onome ko
kuva, jer ta kuvarica zaista ništa posebno nije spremila.
Postoje važnije stvari koje mozete da radite
umesto dugog pripremanja komplikovanih recepata u kuhinji. Ponekad je dobro neko
malo iznenadjenje. Ali, ako to činite 2-3 puta dnevno, postaćete rob vaših
recepata i kuhinje. Morate biti slobodni od toga. Morate dozvoliti vašem čulu
ukusa da isproba te divne ukuse koji postoje u prirodi. Potrebno je vreme da se
naše čulo ukusa probudi.
U zdravstvenom centru u kojem sam nekada radio,
neki pacijenti su ostajali na mesec dana. Svake večeri imali su švedski sto.
Prve večeri se posluživala samo jedna supa. Skoro svi su se žalili na tu supu.
Skoro nikom se nije svidela. Rekli su: "Umrećemo ovde od ove užasne hrane. Ovo
je najgora supa koju smo ikada jeli."
Prijalo im je da jedu hleb, krompir i druge
stvari. Nakon mesec dana imali su svečani obrok. Kada su im poslužili tu istu
supu, oduševili su se sa njom. Svima se svidela i tražili su recept za nju.
"Zašto nam ovo niste češće posluživali, jako je dobra i ukusna!" A mi im kažemo:
"O, pa mi smo vam već ponudili ovu supu." "Ne, mi to nikad nismo jeli." "O, da.
Prvog dana kada ste došli. To je isti recept." "Nemoguće, ta supa je bila
užasna. Sećamo se te supe." "Ne, u pitanju je isti recept, ali se vaše čulo
ukusa promenilo. Vaše čulo ukusa uživa u divnim ukusima koji su bili sakriveni u
zdravoj hrani." Zato ako žvaćemo hranu polako i sažvaćemo je dobro, dobićemo u
ustima sve te divne ukuse koji postoje. Taj ukus nećemo dobiti ako hranu
zagrizemo 3 puta i progutamo. Nikad nećemo dobiti taj ukus ako hranu zamaskiramo
čokoladom, uljem, sirćetom, solju ili nečim drugim. Ti ukusi koje dodajemo veoma
su različiti od ukusa koje sadrži zdrava hrana. Ukusi zdrave hrane predstavljaju
mala blaga koja jedva čekaju da se otkriju u vašim ustima. Pokušajte ponekad
tako i videćete. Verujem da ćete biti oduševljeni.
Pogledajmo neka načela u vezi soli. Mnogi ljudi
čim sednu za sto, odmah uzmu slanik i sole jelo, a da nisu ni probali jelo. Mi
moramo prvo da probamo našu hranu. Setite se: u zdravoj hrani ima tako divnih
ukusa, ali ako dodamo naše ukuse i začine, mi to pokrivamo. Ako dodajemo u hranu
so, biber, šećer, čokoladu i slično, onda više ne osećamo pravi ukus zdrave
hrane. Čulo ukusa ostaje uspavano i ne može više da uživa u svim tim ukusima.
Zato ako volite više soli u hrani, držite se ovih načela sledećih par sedmica.
Kada se oslobodite soli, počećete da uživate u pravim prirodnim ukusima hrane. Nećete više kao mnogi morati da stavite puno soli u hranu. Kada jedem kod nekih ljudi, osetim so u hrani, a oni je ne osećaju. Zato, ovo može pomoći vama ili vašim prijateljima koji vole više soli.