5. Arheologija: lopatica otkopava istinu

Do sada smo razmatrali poreklo vrsta. Videli smo da postoji prilična sličnost između onoga što knjiga 1. Mojsijeve ili Postanje iz Biblije kaže i onog što naučne činjenice podupiru kao verovatno.

Danas se Biblija smatra knjigom zanimljivih priča i mitologije. Zanimljivo je da je Biblija preživela više kritika od bilo koje druge knjige na svetu. Bilo je mnogo više pokušaja da se ona ukloni sa lica zemlje nego što je to bilo sa ijednom drugom knjigom na svetu. Ali, izgleda da je ona vrlo stabilna i uvek se iznova pojavljuje. Iako je bilo mnogo pokušaja da se ona diskredituje na naučnoj i istorijskoj osnovi, zanimljivo je da je mnogo godina, tačnije i hiljadama godina Biblija bila jedini dokument koji je spominjao izvesne narode i istorijske događaje. Ovi narodi i događaji nestali su pod prašinom vremena, a to je ovoj školi tzv. visoke kritike dalo priliku da diskredituje ono što je Biblija tvrdila. Posebno je nemačka kritika poslednjih vekova bila zaista bespoštedna u svojim kritikovanjima Biblije. Čak i časopis «Time» obrađuje ovu temu pitajući se da li je Biblija činjenica ili fiksija. Naučna arheologija je stara nešto preko sto godina, tako da se ceo tok ljudske istorije tek sada iskopava.

Biblija stoji na policima mnogih domova. Ima je u mnogim knjižarama i policama sa knjigama. Izgleda da je svako poseduje, a vrlo mali broj čita šta je napisano u njoj. Neki su je mrzeli, a posebno omražena bila je hrišćanska religija. Volter je tvrdio da je umoran slušajući kako su Dvanaestorica uspostavili hrišćansku religiju i rekao je da će dokazati da je jedan čovek dovoljan da zbaci tu religiju. Zanimljivo je da je baš u toj sobi gde su ove reči izgovorene, danas jedno od najvećih skladišta Biblije.

Biblija tvrdi neke stvari koje ni jedna druga knjiga ne tvrdi. Biblija postavlja neke izazove koje ni jedna druga knjiga ne postavlja pred nas. U 2. Poslanici apostola Petra 1:15 kaže se da je Biblija knjiga proročanstva i da bi bilo dobro za nas da proučavamo proročanstva. Dakle, ona za sebe tvrdi da je istorijska, proročka i da je knjiga koja govori o spasenju. To su tri velike tvrdnje. U Knjizi proroka Isaije 42:9 imamo jednu zapanjujuću izjavu kad su u pitanju proročanstva. Bog kaže da nam on govori unapred, pa kad vidimo da se to uistinu zbiva, prepoznaćemo da je to to. Pre nego što se dogodi, obavestiće nas o tome. I po tome, videćemo da li nam govori istinu ili laže. Biblija nam tvrdi da je ona knjiga proročanstva i da je dobro da je proučavamo i daje nam izazov: «Ja vam kažem unapred, a vi vidite šta će se desiti i da li je tako». U Knjizi proroka Isaije 46:9.10 ide čak i dalje i kaže: «Iz početka javljam kraj i ono što još nije bilo». Drugim rečima, Bog kaže da nam ne govori samo ono što je bilo u početku, već kaže šta će se dogoditi sve do samog kraja.

Da li znate koliko ljudi čezne da sazna šta će se desiti u budućnosti? Koliko ljudi gleda u šoljicu da bi saznali budućnost? Koliko njih je spremno da da čitavo bogatstvo da čuju proročanstva o svojoj budućnosti? A evo knjige koja tvrdi da će nam reći, a mi ćemo onda moći da proverimo da li će se to ispuniti. Ovo je najjeftiniji izvor informacija o onome šta će se desiti u budućnosti.

U Jevanđelju po Jovanu kaže da se sve o istoriji i o budućnosti, zapravo, okreće oko jedne osobe. Na neki način, svi su povezani sa tom osobom. A u Jevanđelju po Luci Isus kaže da se sve što je napisano u Mojsijevim knjigama, Prorocima i Psalmima odnosi na njega. Evo ovih zapanjujućih izjava. Istorijske informacije, informacije o postanju, proročke informacije i informacije o Mesiji. Svakako bi bilo lako proveriti da li je to činjenica ili fikcija. Pa, zašto je onda to tako teško? Svakako je moguće pogledati neka proročanstva i videti da li su bila istinita ili pogrešna. Svakako da možemo da razmotrimo istoriju i vidmo da li je to zaista bilo tako ili su u pitanju bile laži, posebno zato što je Biblija jedini dokument koji je o nekim događajima nešto zapisao.

Večeras želim da vas povedem na malo putovanje između dva parametra. Posmatrali smo poreklo, postanje. Hajde da razmotrimo neke zapanjujuće istorijske činjenice, činjenice koje su dugo smatrane mitom ili su bile poricane, a onda ćemo razmotriti proročanstva i videćemo neka ranija proročanstva i da li su se ona ispunila ili ne. To može da nam stvori osnovu da razmotrimo neka proročanstva o budućnosti koja još uvek stoje pred nas.

Neki od najvažnijih istorijskih zapisa potiču iz Egipta. Vidimo čuvenu stepenastu piramidu u Sahari. To je piramida fazarona Sosera iz treće dinastije. U pitanju je 2750 god. pre n. ere. Jedna od priča za koju se smatra da je mitska je priča o Josifu. Biblija kaže da je sve u njegovim rukama napredovalo. A evo priče kako je on prošao sa faraonom. On je faraonu obrazložio san koji je sam faraon sanjao. 1 Knjiga Mojsijeva 41. poglavlje zapisuje ovaj događaj. Ako ste čitali ili se sećate, faraon je sanjao sedam debelih i sedam mršavih krava, a zatim sedam debelih i sedam šturih klipova kukuruza. Biblija nas izveštava da je tada Josif protumačio faraonu da će tada nastupiti sedam plodnih, a zatim sedam gladnih godina. To je stvorilo temelje da se deca Izrailja mogu doseliti u Egipat. «To je simpatičan mit!», rekli bi ljudi. A zatim su pronašli istorijski dokaz u jednoj od utoka Nila koja izgleda da podržava ovu priču. Govori se o gladi koja je trajala mnogo godina, a da je kukuruz pre toga već bio sabran, a zatim deljen ljudima. Tu se tvrdi da Nil nije plavio čak sedam godina, ali da su pre toga izgrađene žitnice i ambari i da su napravljene zalihe. U nekim grobovima nalazite crteže debelih i mršavih krava. Nije li to zanimljiva priča?

Najveća priča tiče se izlaska Izrailja iz Egipta. Pogotovu što o tom izlasku nedostaje toliko mnogo informacija. Holivud bi voleo da da svoj doprinos ovom događaju, pa kad gledate film o Mojsiju imate takvu mešavinu biblijskog izveštaja sa mitologijom, da je to neverovatno. Imate islamske elemente u toj priči, naravno, oni su imali savetodavce iz islamskog sveta za ovaj film. Uglavnom, hronologija ovog događaja je totalno promašena i film o ovom izlasku opisuje faraona Ramzesa koji se uopšte ne uklapa u biblijsku hronologiju.

U egiptološkim izvorima nema nikakvih zapisa o istorijskom izlasku Izraelaca iz Egipta a u Bibliji je opisan kao jedan grandiozan i važan događaj. Ne samo da je opisano 10 zala nego je i celokupna egipatska vojska bila zbrisana u Crvenom moru, uključujući i samog faraona. Tu je došlo do sučeljavanja religijskih izvora i po Bibliji, izraelska verzija je isplivala na površinu, a toga nema ni spomena u hijeroglifskim zapisima.

U Knjizi proroka Jezekilje piše da će egipatska zemlja biti opustošena i ubrzo arheološka lopatica počinje da otkopava zanimljive stvari: pronašli su zlatno tele koje je bilo obožavano u biblijskom izveštaju, koje je danas već dobro zasnovano kao kult bika Apisa, i religiju koja je bila dominanta u Egiptu. Vidimo zanimljive slike sa zmijama i crvenim sunčanim diskom. Čak se spominje i trojstvo Izides Horus i Set. Vidimo Izidu koja postaje vrlo popularna u pokretu New Age. Imamo i boga Ozirisa sa njegovom Mitrom, zatim Anubis, bog mrtvih, tu su i vage koje odlučuju, zatim Izides sa zmijama sa obe svoje strane, zatim Haptor, pa bog Horus sa glavom orla, a Hator je bio obožavan u obliku krave. Budući da je to bila panteistička religija, bog je bio u svakom živom stvoru – u životinji, u biljci, u žbunu. Bio je i u balegaru. Skarabej je postao važno božanstvo, ali Izida, Horus i Oziris su i dalje ostali na vrhu. Oni su bili vrhovna božanstva. Oni su poprimali različite oblike u različitim vremenima, utelovljenja bogova Ra, Amon i druge varijante.

Hajdemo do piramida da vidimo da li one pružaju neke zanimljive informacije. Prve podatke dobijamo kada je otkriven kamen iz Rozete. Šampoleonu je trebalo 20 god. da dešifruje ovaj kamen. Zanimljivo je da je ovaj kamen pronašla Napoleonova ekspedicija. Danas se nalazi u Britanskom muzeju. On je pisan na tri jezika što je omogućilo da se po prvi put dešifruju hieroglifi. Zatim je pronađeno mnoštvo grobova i mumija i oni dodaju još informacija. Pronađeni su i obelisci koji još pridodaju informacija. Da vidimo kakav je bio način razmišljanja faraona. Oni su bili reinkarnacija boga sunca. A kao takvi, oni su bili bogovi u telu. To ih je činilo nepogrešivima i neosvojima. Dakle, u hijeroglifskim zapisima faraoni beleže samo svoje uspehe. Na egipatskim zidovima naći ćete mnoštvo laži: faraon koji slavi svoju pobedu nad Hetitima, a oni su zapravo morali da se sakriju da bi sačuvali svoj sopstveni život; Ep o Karkamešu je još jedan takav primer. Ali, faraoni uvek pobeđuju i oni su uvek veliki ratnici i imaju najbrže dvokolice. A božanstva su, naravno, uvek na njihovoj strani. Oni se čak i nazivaju po božanstvima. Imamo boga Amona koji je bio predstavljen kao ovan. Hijeroglifi pričaju priču o njihovim velikim pobedama. Kao i u arapskom, hijeroglifi se čitaju unazad. Postoji hieroglif koji može da se čita u oba smera a u sredini imamo ank koji je simbol života. Možete obožavati i balegara ako želite a ptice su imale značajno mesto u predstavljanju bogova. Malteški krstovi predstavljali su boga sunca. Faraoni su obavezno bili ogromni i impresiorni. U ovom istorijskom razdoblju još ne čujemo o emancipaciji žena, zato vidimo da su žene crtane kao vrlo male, faraonu su samo do kolena.

Da se vratimo na priču izlaska Izraelaca iz Egipta. Ništa o tome nema zapisano u egipatskim izvorima. A to je, po Bibliji, još uvek najdramatičniji istorijski događaj. Da vidimo da li nešto o tome, ipak, možemo da pronađemo. Ne zaboravite da je cela nacija bila izložena moćnom objavljivanju Božjem. Ceo egipatski narod mogao je da vidi sukob dva božanstva. Oni su jasno mogli videti, po Bibliji, da je Bog Izrailja sve nadmašio. Da li mislite da je to moglo da promeni njihovo način razmišljanja? Videćemo!

Pogledajmo cara Ramzesa. Po hronologiji u bibljiskoj Knjizi o Carevima, on je prilično zakaznio za ovu priču. Tu je dobra stara egiptologija i nema ničeg neobičnog u toj priči. Tu je žena još niža od nivoa kolena. Dakle, ništa se nije promenilo. Znate da priča počinje sa Mojsijem puštenim u kovčežić niz Nil. Evo kratke hronologije: po Bibliji, rođen je 1530. pre n. ere, a pobegao je 1490. kada je imao 40 god. (Sećate se da, budući da smo u dobu pre nove ere, godine brojite unazad) A Biblija kaže da je imao 80 godina kada je Izrailj počeo da izlazi iz Egipta. A po 2 Knjizi o Carevima to se desilo 17. marta 1450 god. Da li je tog dana neki faraon poginuo (kako to inače Biblija tvrdi)? Da! Čak i u egipatskom kalendaru to vidimo. To je bio Tutmos III. Tutmos III je bio poznat kao egipatski Napoleon. On je bio najmoćniji faraon svih vremena. On je čak i napisao «Knjigu mrtvih». On je formalizovao celu egipatsku religiju. I sad možete videti taj sukob interesa. Šta ćete boljeg faraona za ovakav grandiozan okršaj od ovog koji je zasnovao celu egipatsku religiju. On pripada osamnaestoj dinastiji.

Prvi faraon je bio Ahmes, to je bilo pre izlaska Izraelaca iz Egipta; drugi je bio Amenotep – što znači «zadovoljava Amuna», a to je bilo samo dve godine pre Mojsija. Dakle, taj faraon morao je da budei na vlasti kada je Aron, Mojsijev brat, bio rođen. Zatim dolazi Tutmos I, upravo u vreme Mojsija. Mora da je on bio taj koji je izdao dekret da svi izrailski dečaci moraju biti pobijeni. Pitanje: da li je on imao kćer? Sećate se, princeza je pronašla malog Mojsija u Nilu. Da, imao je ćerku! Njeno ime je bilo Hačepsut. Bila je udata za lošeg momka. Kad je njen otac umro, njen muž je postao sledeći faraon i on je vladao svega četiri godine. Ona nije imala dece sa ovim mužem. Ali, on je imao nezakonitog sina. Taj sin postaje veoma zanimljiv. Kad je ovaj faraon, njen muž, umro, po drugi put nije bilo faraona. Nije bilo pravog naslednika prestola. Sad priča postaje zanimljiva jer Biblija kaže da je Mojsiju bilo ponuđeno da postane faraon, ali on je to odbio. To se dešavalo kad je otac Hapšetsut umro, a drugi put kad je njen muž umro. Ali, ako je Mojsije odbio, ko je preuzeo presto? Sama Hatšepsut. Sveštenici su insistirali da i ovaj nezakoniti sin sa njom deli vlast, tako da su Hačepsut i Tutmos III, nezakoniti sin Tutmosa II, zajedno vladali. Zanimljivo je da je Hačepsut na početku bila uticajnija, a na kraju se sve o njoj briše. Sada idemo kroz ceo niz faraona: Amenotep, Amenotep II, Tutmos IV. Da se vratimo na priču: Pretpostavimo da je Hačepsut pronašla Mojsija. Biblija nam kaže da ga je podigla njegova majka Izraelka, i kao posledica tog vaspitanja držao se nekih religijskih principa. I to se moglo odraziti i na Hačepsut. Primećujemo da je imala bradu, jer kao faraon morate biti muškarac jer ste vi ponovo rođeni Oziris. Budući da je morala biti muškarac imala je počasnu bradu. Zanimljivo je da imamo vrlo mali broj njenih statua. Ovu koju sada imamo nađena je u rupi sa mnoštvo nebitnih stvari. Časopis «Time» podržava ovu priču i Tutmosa III naziva Napoleonom Egipta.

Čudan obrt događaja se dešava posle ovog perioda. Egipatska religija se menja! Dolazimo do tzv. Amarna perioda. Vidimo čuveni posmrtni hram Hatšepsut, zatim vidimo univerzitet gde su se obrazovali faraoni. Kad dođete u ovaj posmrtni hram, ima nečeg zaista zanimljivog: svi reljefi koji su prikazivani Hačepsut bili su otkinuti sa zidova! Tamo su samo podsećanja na paganske religije. Vidimo boginju Hator. Imamo zanimljivu prostoriju u Luksoru i tamo vidmo još jedan interesantan reljef. Na njemu božanstva blagosiljaju faraon. Faraon je, takođe, obijen, kao da sećanje na ovog faraona treba da se izbije. Zanimljivo je da su Egipćani to radili faraonima koji su promenili svoju religiju! Istorija o Hačepsut je otklonjena jer je ona promenila svoju religiju. Nestaju svi zapisi i svi podaci o njoj šest godina pre nego što su nju i sav njen kabinet pobili. Jedan faraon ostaje da vlada, to je Tutmos III. On je vladao zajedno sa svojim sinom koji je Amenotep II. Tokom ovog vremena, Biblija nam kaže da se desio izlazak Izraelaca iz Egipta. Tutmos III je poslao svog sina da uguši ustanke u Siropalestini. Možemo videti dva obeliska, jedan pripada Hačepsut, a drugi njenom ocu. Imamo čuveni grob Tutmosa III. Ovo bi mogao da bude onaj faraon za koga Biblija tvrdi da je poginuo u Crvenom moru. On je onaj ko je izazivao Arona zajedno sa svojim sveštenicima i bacio svoj štap da postane zmija - isto što je i Mojsija činio. Njegov grob je visoko u planini, a vidimo i njegovu mumiju. To je zanimljivo jer je velika verovatnoća da je on morao nestati u Crvenom moru.

Dva naučnika, Heriks i Viks, proučavali su ovu mumiju i došli do začuđujućeg zaključka. Ovo je mumija mladića!! Tutmos je morao imati preko 80 god. kada je, po Bibliji, nastradao u Crvenom moru. Dakle, imamo lažnu mumiju!! To je mumija mladog čoveka, tako da je nemoguće da je to mumija Tutmosa. Da li je moguće da su izgubili mumiju? Zanimljivo je da nam natpis kaže tačnu godinu 1504. kad je on umro.

A ako uđete, nalazite tipično egipatsko obožavanje Skarabusa, ali, dok sam bio tamo otkrio sam zapanjujući reljef. Imate sveštenika boga Horusa sa štapom u svojoj ruci i kao da se sprema da se baci i onda je pred njim zmija. A onda su tu pojedinci koji obožavaju zmije. Gde čitamo o štapu koji biva bačen i pretvara se u zmiju. To čitamo u Bibliji. Ovde su delovi «Knjige mrtvih». Imamo faraona, takođe, sa zmijom.

Zanimljivo je da imamo lažnu mumiju, a da se na reljefu pojavljuje slika koja opisuje priču sličnu onu o Izlasku. Zanimljivo je da je Hačepsut bila zbrisana. A njen sin Amenotop, koji se nekad naziva i Amenofis, on nije bio mrtav u vreme izlaska, bio je u Siropalestini. On se, zapravo, vratio dva meseca posle izlaska. I šta bi pronašao? Pronašao bi zbrisanu egipatsku armiju, pronašao bi mrtvog oca i pronašao bi mrtvog i svog sina prvenca. Istorija beleži da, kada se on vratio, prošao je kroz različite egipatske gradove, sravnio ih sa zemljom i pobio mnoštvo ljudi. Kako biste se vi osećali kada biste se vi vratili sa drugog ratišta i videli da je vaša vojska pobijena? To je, zaista, bio ljutiti čovek. Vidimo njegov grob i u njemu se nalazi Knjiga mrtvih. Vidimo i njegovu statuu. Na hijeroglifskom zapisu piše: «Sve je dobro u mom carstvu, sve je u miru!» - dok je on skidao galve i naticao ih na kolce! Ovde imamo tipičan primer dezinformacije. Izgleda kao da se na svetu ništa nije promenilo. Naravno da je on imao sinove, ali šta se desilo njegovom prvorođenom sinu, ako je Biblija u pravu? Umro je tokom desetog zla. Sledeći faraon, koji je prozvan Tutmos IV, morao je da objasni zašto je on, drugorođeni, postao faraon, a ne prvenac. Njegovo objašnjenje nalazim na steli koja se nalazi među svinginim nogama. Priča kaže da se on odmarao među njegovim nogama. Svinga ga je zviznula i rekla: «Ti ćeš biti faraon! Ti, zapravo, ne možeš da budeš faraon jer si drugorođeni sin. Ali, reći ću ti nešto. Malo počisti pesak između mojih nogu i učiniću da ti budeš faraon, a ne prvenac!» Sad znate zašto je on postao faraon, a ne njegov brat. To je, naravno, ukoliko želite da poverujete priči napisanoj na steli. Onda morate da poverujete da je, u slučaju njegovog dede, tridesetogodišnjak ili četrdesetogodišnjak bio osamdesetogodišnjak. Vidimo njegov grob. Ovde je došlo do velikih potresa. Egipćani su počeli da razmišljaju.

Sledeći faraon je Amenotep III. On je moćan faraon, ali čini veliku grešku - počinje da menja religiju. A šta su oni radili sa onima koji su menjali religiju? Isto kao u slučaju sa Hačepsut, obili su njegov lik sa zida. Njegov sin je bio Amenotep, kako se pretpostavlja, koji će biti IV. Ali, njemu se ne sviđa ovo ime. Šta znači Amenotep? To znači «Amon je zadovoljan». On menja ime u Akanatan. On je rekao: «Neću da imam ništa sa gradom bogova koji je okrenut prema istoku. Premestiću svoju prestonicu na drugu stranu reke. Sagradiću novi grad Hakatatan». On počinje da služi novom bogu Aten. Amon je zbrisan, dolazi Aten. To je, dakle, promena religije. On kaže: «Znam da se faraoni predstavljaju kao veliki, a žene kao male. Ali, to neće biti slučaj i sa mnom. Prikažite me onakvim kakav sam. Nisam baš mnogo lep, imam trbušćić. A ni lice mi nije baš lepuškasto. Ali, ono što vidite, takvim me napravite!» I vidimo ga sa ružnim usnama i sa trbušćićem. A zatim kaže: «Moja žena je prelepa i dragocena mi je. Nije ona samo crvić među mojim nogama». Par scena o preostaloj porodici i tamo možemo videti njega kako ljubi svoju prelepu nevestu. Oboje su skoro iste veličine. Sede na stolicima jedan naspram drugog i igraju se s decom na svojim krilima. Imao je šest ćerki i svaka od njih u svom imenu je sadrala –aten. Ime njegove šeste ćerke bilo je Ankensentpaten. A njegova žena je bila čuvena Nefretiti. Oni su promenili egipatsku religiju u monoteističku. A kom su bogu služili? Jedini način da to pronađete jeste da čitate zapise. Zamislite, on citira Mojsijeve psalme. On piše psalme citirajući psalme iz Mojsijevih. Kojem je on bogu, onda, služio? Egipatski carevi promenili su se u monoteiste, ali ova priča ima tužan kraj.

Amenotep III je imao visokog sveštenika koji je bio špijun. On je, zapravo, bio obožavalac Amona. Ali, dok je faraon bio u dobrim godinama, sveštenik je obožavao Atana. Taj sveštanik je bio sveštenik prljavih prstiju jer jedne mračne noći uveo je sveštenike Amona i pobili su celu porodicu osim ćerki. A onda, najmlađa ćerka koja je Ankensenpaten, imala je jednog dečka u koga je bila zaljubljena, a ime mu je bilo Tutankaten («Ank» – život, a «aten» – onaj koji ga daje). Bilo joj je dopušteno da se uda za njega. Njegov originalni presto je bio presto Atena. On vlada vrlo kratko i umire. Ali, pre nego što je umro, on menja svoje ime. On menja ime u Tut-ank-amon. Bio je Tutankaten, a sada postaje Tutankamon! A najgova prelepa mlada nevesta, bila je Ankensenpaten, ali je postala Ankensentamon. On leži pod svojom maskom, najveća blaga Egipta, zlatni presto Atena, koji se premestio u presto Amona. Imamo predstavljene u Luksoru Ankensent i Tutankamoni. Dakle, oni su se suočili sa : «Promeni religiju ili umri!» Oni su promenili religiju. Vladao je za kratko i potom umro. On ima ogromnu rupu na svojoj lobanji. Ko bi to moglo uraditi? Da li je moguće da je u pitanju stari sveštenik koji se predstavljao za sveštenika Atena, a bio je sveštenik Amona? Jadna Ankensentpaten! Prelepa, mlada žena! Piše pismo hetitskom kralju: «Molim te, daj mi jednog od svojih sinova ili ću umreti!» A hetitski kralj kaže: «Ne, ne ulazim u to!» Pogodite šta se desilo? Ovaj osamdesetogodišnji sveštenik proglašava se faraonom i ženi se nesrećnom Ankensentpaten. Tužna priča! Ali, ona ilustruje te velike potrese u egipatskoj religiji.

Da sumiramo: Princeza biva ubijena, jer je, možda, našla Mojsija i, možda, promenila svoju religiju. Faraon u vreme izlaska iz Egipta umire, a lažna mumija se nalazi u njegovom grobu. Njegov unuk je drugorođeni sin umesto prevenca, a skoro dolazi do promene religije u monoteizam i ta religija citira Mojsijeve psalme. Zatim se dešava jedna velika intriga i cela porodica biva pobijena, osim starca koji zadržava prelepu mladu devojku, i religija se ponovo vraća na staro i žena je opet mala, niža od kolena. Recite vi meni, da li ima dovoljno činjenica koje govore u prilog istinitisti biblijske priče?

Visoka kritika tvrdila je da nije bilo takvog naroda zvanog «Hetiti». A, evo hetitskih gradova otkrivenih sa Ebla tablicama koje su pronađene na drugim mestima potvrđujući imena kao što su Avram, Sodoma i Gomora, i drugi bilijski nazivi. A svici sa Mrtvog mora potvrđuju da se Biblija nije promenila. Dakle, vidimo da istorijski postoje činjenice koje mogu tvrditi da je Biblija ispravna.

Da prođemo kroz jedno proročanstvo koje je bilo ispunjeno. Pogledajmo grad Tir. To je bio feničanski trgovački grad. To je ostrvski grad Tir. Prorok Jezekilj je rekao da će Tir biti uništen. Vi ćete reći: «Velika stvar, pa, svaki grad će pre ili kasnije biti uništen!» Njihova religija je bila takva da su zaista bili iskvareni. A onda dolazi Jezekilj i kaže još nešto: «Počistiću ovaj grad kao prah a tamo gde je on stajao biće ribarske mreže!» Danas tamo imamo ostatke grada, ali to nije originalni grad Tir, to je njegov naslednik koji je izgrađen na ostrvu. Jezekilj je išao dalje i rekao je: «Ceo grad i njegova prašina biće bačeni u more!» E, sad je prorok otišao malo predaleko! On prorokuje da će ceo grad biti bačen u more! Bog kaže da će to biti mesto gde će se širiti ribarske mreže i da će tu biti go uglačan kamen. I upravo to nalazite danas na mestu grada tira: mreže! Prvi deo proročanstva ispunio je Navuhodonosor. On ga je sravnio sa zemljom, ali ga nije bacio u more. Feničani su došli i izgradili novi Tir na ostrvu. Tamo je grad ležao četvrtinu milenijuma dajući izazov Jezekiljinim rečima da će grad biti počišćen u moru. Danas stari grad možete videti u moru i tamo možete videti neke mreže.

Onaj koji je ispunio ovo proročansvo do kraja bio je Alaksandar Veliki. Došao je da napadne novi grad Tir, ali oni su bili mudri i stavili su barijere oko ostrva, tako da su se brodovi obijali o te prepreke. A onda je Aleksandru stvarno bilo dosta! Gledao je i rekao svojim vojnicima: «Vidite li ruševine onog starog grada? Pobacajte to u more i napravite mi put kojim ću umarširati u onaj grad!» Tako su ceo grad «prebacili» u more. A prašinu, sitan materijal su upotrebili da utabaju put. Ispunjenje proročanstva bilo je 100%! Danas možemo videti to ostrvo koje je zasuto i koje je postalo poluostrvo. Stara Majerova istorija citira Bibliju i kaže: «Dobar deo grada je go kamen gde ribari suše svoje mreže.» Dakle, ovde imamo jedno staro proročanstvo koje zvuči nemoguće, koje se ispunjava do poslednjeg slovca. A kako onda da posmatramo proročanstva koja nam predskazuju budućnost i koliko su ona verodostojna? Bog je rekao u Knjizi proroka Isaije: «Reći ću vam stvari koje još nisu bile pre nego se zbudu».

Hoću nešto da vam kažem o krajnjem proročanstvu koje ima neko iskrivljenje u sebi. Možda je to jedna vrsta suočavanja religijskih sistema kao što je bio onaj sukob u Egiptu. Pogledajmo čuveni grad Petru. Bog je rekao da će Petru srušiti. Rekao je da će njegov dom načiniti visok kao orlovo gnezdo. To vidimo u Prodoku Avdiji. A Jeremija kaže da je to grad od čvrste stene. Nemačka kritika je rekla: «Grad od čvrste stene, kakva glupost! Nema takvog grada, nikad takav grad od cele stene nije postojao!» do pre smo 100 godina kada je taj grad pronađen. Morate da prođete kroz jedan uzani procep i onda vidite dok prolazite kako se zgrade pomaljaju. Svuda duž puta su statue i rezbarije. Formacija ovih stena je zapanjujuća. Vidimo veličanstveni hram Alkazna. Oni su verovali, budući da je ovo bila i zidina riznica, da je u ovoj kupoli egipatsko zlato. Niko ne zna da li je, zaista, bilo tamo jer nikad nije pronađeno. Zapanjujuće je da ovaj grad nije izgrađen, on je isklesan u steni. Vidimo i grobove bogataša, a ako ste još bogatiji, za vas ima još bogatijih grobova. Neke od kuća su, takođe, isklesane u steni. Čuveni amfiteatar u Petri sa grobovima tačno iznad njega. Ako si bogat, imaćeš grobnicu iznad amfiteatra, tako da ti neće biti dosadno kad umreš. Bar ćeš gledati predstave tamo. Vidimo Petru sa grobovima svuda naokolo. Formacija ovih stena su zapanjujuće. Jeremija kaže: «Živiš na visokim stenama, na vrhu planine». Ali, Bog kaže: «Zbaciću te na zemlju i niko više neće živeti u tebi!»

Isto je rečeno i za Vavilon. Znate li koliko je onih koji su osvajali ovaj grad želelo da ga obnove i ponovo nasele? Ali, danas tamo niko ne živi. A Beduini kažu: «Ne, ne, nećemo ni mi tamo da živimo!» Zašto je ovaj grad trebalo da bude uništen? Ponovo je u pitanju religijski sukob. Vidimo stelu na vrhu planine. To je najbolje očuvana visina na svetu. Vidimo i stepeništa koje vode do ovog hrama na vrhu planine. Ova visina ima dve stele. Ako je bilo dve stele, to znači da su tamo prinošene ljudske žrtve. Na drugim mestima gde se pronalaze dve stele, obično se nalaze masovne grobnice sa ostacima dece i ljudskih žrtava. Božanstva su morala biti milostivljana ljudskim žrtvama, po mogućstvu mladim devojkama devicama. Dok se penjete na stepenište koje vodi do visine, stela postaje vidljiva. Na ploči piše: «Visina za žrtvovanje». Naravno, tu su žrtvovane i životinje, ali na mestima gde se nalaze dve stele bile su prinošene ljudske žrtve jednom godišnje. Kada bi sunce doseglo do sunčanog stuba, tada je žrtva prinošena. Vidimo i mesto za ritualna pranja svetom vodom. Ako je to bila ljudska žrtva, stavili bi tamo devicu, bilo bi četiri sveštenika koji bi hvatali devojku za ruke i za noge i gledali bi kad sunčani disk dođe do stuba. Onda bi izvadili srce iz žrtve dok je još živa i stavljali bi ga na mesto koje je predstavljalo sunčani disk, a krv bi iz srca potekla niz usek i očistila vode. I onda je bog sunca bio umilostivljen. Ako gledate preko brda sa ove visine, videćete beli kamen. Tradicija uči da je to Aronov grob. Ta religija koju su propovedali Aron i Mojsije bila je suprotna ovoj religiji.

Pogledajmo sad grob Teosa, zbog formacije stene. Tu vidimo čuvenu fontanu lava i zidin hram, a vidimo i simbol Vavilona, lava sa orlovim krilima. Možete da se popnete i na neke druge visine s druge strane, i opet nalazite prelepi hram koji je isklesan u steni. Ogroman je! Zanimljivo je da tradicija uči da je još jedna biblijska ličnost tu sahranjena. Oni to tvrde za Mirijam, za Mojsijevu sestru. Po tradiciji, Aron je bio sahranjen tamo gde je onaj beli kamen, a ovde je sahranjena Aronova sestra, Mirijam. Znate šta mi je zanimljivo: dok su proroci živi, niko ne želi da ih sluša. A kad umru, podugnu im velike grobove i obožavaju ih u njihovim hramovima. To je dupla uvreda za Boga. Prvo ne veruju prorocima ono što govore u Božje ime, a onda obožavaju objekat, klanjaju se proroku.

Ako uporedite ovakve religije sa biblijskom religijom nalazite da oni imaju ljutitog boga koji stalno treba da bude umilostivljavan ljudskim žrtvama. Isus kaže: «Neka se ne plaši srce vaše! Verujte Bogu i meni verujte! Mnogi su stanovi u kući moga oca, a da nije tako kazao bih vam». A onda sledi veličanstveno obećanje: «Dočiću ponovo i uzeću vas da i vi budete tamo gde sam i ja!». Jevrejska religija imala je jagnje koje je predstavljalo Mesiju koje će doći i koji će platiti cenu za nas, zauvek, koji će onda otići i, pripremivši nam mesto, vratiti se ponovo po nas. To je religija koja je zasnovana na steni sopstvenog porekla. Prva religja je zasnovana na sopstvenoj steni, a ova druga na steni koja je Mesija. Oni su isklesali grad od stene, a za drugi, Isus kaže: «Na meni, na ovoj steni izgradite svoj dom jer se ta stena nikada neće pomestiti!» Imamo sad neke izbore pred sobom:

Mislim da Biblija ima dovoljno istorijskih dokaza da je tačna. Mislim da imamo dokaza da verujemo i proročanstvima koja su ispunjena i u ono što je Bog rekao: «Evo vam kažem unapred da verujete kada se zbude!». Verujem da Bog ima moć da učini ono što je rekao. Biblijska religija je religija nade.

Pozivam vas da dođete i slušate sledeća predavanja kada ćemo razmotriti neka druga pitanja. Gledaćemo u budućnost jer postoje proročanstva koja se bave budućnošću koja je pred nama i ona se protežu do naših dana. Dođite i vidite da li je zaista tako!

Pitanja i odgovori (petak II)

1. Šta je kolagen i koja hrana ili postupak povećava njegov postotak u organizmu?

Odgovor: Kolagen je vezivno tkivo i on održava zglobove. Hrana koja proizvodi kolagen je: voće, povrće, žitarice, orašasti plodovi i semenje. Druge ideje dolaze od homeopatije da kolagen proizvodi kolagen. U tom slučaju je najbolje da ga dobijate iz svinje jer ona ima dosta kolagena. A time biste dobili i ceo tovar sumpora koji izaziva kalciorezu. Najbolji kolagen nalazi se kod najjačih životinja na svetu kao što su slonovi, papkari, konji, i oni to dobijaju iz trave i iz lišća. Moramo da se sklonimo od homeopetskog načina razmišljanja da se nešto stvara time što jedemo istu supstancu. Kad biste taj model ekstrapolirali, onda bi najbolji način da proizvedete svoja tkiva jeste da jedete ljudsko meso. Vidite, nije baš najbolja logika u pozadini takvog načina razmišljanja.

2. Šta preporučujete atletičarima i ostalim sportistima za ishranu i piće?

Odgovor: Ishrana bogata ugljenim hidratima sa niskom količinom proteina i masnoća.

3. Da li je moguće izlečiti stalnu zapušenost nosa hranom i kako? Imam vrlo retko lako disanje kroz nos.

Odgovor: Mleko je hrana koja stvara najviše začepljenja na svetu. Začepljenja se neverovatno dobro uklanjaju potpunim izbegavanjem mleka.

4. Nešto o mesu od ajkule. Da li je tačno da je ono dobro kao terapija protiv raka? Da li zmijski otrov pomaže kod nekih specifičniih oboljenja i ureja od konja?

Odgovor: Ajkula je vrlo specifična riba. Ona preživljava u morskoj vodi tako što uvećava svoj unutrašnji osmotski pritisak. Ali, budući da nema dovoljno slanih žlezda da to isto uradi i sa solju, kao što ribe sa koštanim skeletom imaju mogućnost da apsorbuju ili eliminišu so kroz škrge, ajkula ima žlezdu koja reguliše koncentraciju soli koja se izliva u rektalni deo. Ajkula rešava osmotski pritisak u ćelijama retencijom ureje. Ureju možete naći u koncentraciji 800 miliosmotskih jedinica. Da se takva osmotska koncentracija formirana putem ureje pojavi kod vas, bili biste mrtvi. Ali, enzimi ajkule su prilagođeni toj koncentraciji ureje. Ona može da absorbuje vodu nasuprot koncentraciji soli zbog visoke koncentracije stvorene urejom. Kao što znate, ureja je toksin i stoga se naši bubrezi oslobađaju iste. Ukoliko bubrezi otkažu, umrećete od trovanja urejom. Zato ljudi idu na dijalizu da se oslobode ureje. Ali, ljudska priroda je zaista čudna. Japanci su počeli tako što su prvo koristili peraja ajkule. To je bilo pre nego što je otkriveno zamrzavanje. Ta peraja su sušili na brodovima i onda bi ih kod kuće skuvali u vrućoj vodi. Tako nastaje ta čuvena supa od ajkule za koju biste dali malo bogatstvo da je pojedete u restoranu. A od čega se ona sastoji? Ureja se kristalizuje dok se peraja suše, tako da u toj supi dobijate visoku koncentraciju ureje. Kada ta peraja potopite u supu to je kao da ste potopili vrećicu čaja od ureje. Ako hoćete zaista jeftinu supu od ajkulinih perja, predlažem vam da jedete veliku količinu proteina i da ništa ne pijete, i da urinirate u tanjir i onda imate najbolju ajkulinu supu i to vrlo jeftino. Čudno je da ljudi misle da je ureja lek budući da je ona toksična. Može da ubija bakterije tako da su ljudi koristi urin i ureju da tretiraju površinske rane. U tom slučaju ureja može da pomogne. Ali, opasno je to iz toga što u ureji, možda, imate neke druge bakterije koje ne biste želeli na svojoj rani. Ja bih ovo zaista izbegao. Bog me je stvorio tako divno da imam bubrege da se oslobodim ureje, a ja sad to treba da jedem. Isto važi i za meso konja. Ovde opet srećemo homeopatski način razmišljanja da se borimo vatrom protiv vatre.

5. Šta od hrane može isprovocirati epileptični napad?

Odgovor: Prava epilepsija nastaje kao posledica lezije u mozgu. U tom slučaju mnoge okolnosti mogu da izazovu epileptični napad. Ali, napadi dolaze i od hrane. Kao što sam rekao ranije, mononatrijum glutamat je problem br. 1. Sve što sadrži aspartinsku kiselinu je štetno. To je nešto čega, zaista, trebate da se pridržavate. Pazite šta stavljate kao začine i pročitajte njene sadržaje.

6. Glina je poznata i cela Evropa je pije. Puna je silicijuma, magnezijuma, aluminujuma, gvožđa i ostalog. Pije se i leči sve bolesti. Izbacuje sve toksine. Da li vam je to poznato?

Odgovor: Zašto nisam više pažnje obratio na glinu? Zato što sam rekao da je ona kurativ za neke poremećaje. Ono što pokušavam generalno da vam kažem jeste da ako živite dobar, uravnotežen život, onda ćete sve manje i manje misliti na ova nova lekovita sredstva. Mi smo postali društvo toliko orijentisano prema lečenju da ćemo jesti i najčudnije stvari pod suncem da bismo nastavili da živimo ne tako dobrim stilom života. Meni lično to nije logično. Ako jedem dobru, zdravu hranu, onda ne moram da unostim stvari koje su čunog ukusa i koje su strane mom sistemu. To ne znači da takva sredstva nisu dobra, ukoliko se razbolite, kao lek.

7. Molim vaš komentar o legendarnom kontinentu Mu u knjigama engleskog pukovnika Džemsa Čiršvalda. Prema autoru, kontinent Mu je paradigma biblijskog raja na zemlji.

Odgovor: Nisam čuo ništa o ovom kontinentu, ali da vam ipak kažem nešto: Ništa od raja na zemlji danas ne postoji. Niti kontinent Mu, niti bilo šta slično, danas raja na zemlji, nema. Sve što imamo je geološki stub svuda, što znači da živimo u postpotopnoj zemjlji.

8. Ako smo nastali od jednog čoveka i jedne žene, kako to da postoji više ljudskih rasa? Zašto su Indijanci podložniji alkoholu? Ili, rekli ste da mleko izaziva različite posledice kod belih i kod crnih korisnika. Kako, ako imamo iste pretke? U početku je morao postojati incest. Kako to da se nisu rađala poremećena deca?

Odgovor: Adam i Eva su već u sebi imali gene za sve rase. Divlji psi i vukovi, takođe, imaju sve gene da se proizvedu svi varijateti kao što su čivava, avganistanski hrt i drugi. To je neverovatna varijabilnost koja je već morala biti ugrađena u takozvani divlji tip. Varijetet koji je postojao je mnogo veći nego što mi možemo da dobijemo, recimo kod pasa, time što ih selekcioniramo. Nema različitih genetičkih karakterijstika kada je u pitanju podnošenje mleka kod belih i crnih ljudi, samo ima razlike u tome koliko gen ostaje aktivan ili se deaktivira kada se organizam odbije od majčinog mleka. Crnci koji istorijski nisu koristili mnogo mleka imaju potpunu deaktivaciju ovih gena, tako da su oni najbliži onom originalu kako je trebalo da bude. A bela rasa koja je zloupotreblila taj genetički prekidač tako da se gen ne isključuje u potpunosti kao što bi trebalo, mleko se, površno gledano, bolje toleriše što je čak i opasnije. Neke bolesti se prosto ušunjaju i ne znate odakle potiču, a one su tu zato što koristite proizvode od mleka. Nije u pitanju genetička razlika. Adam i Eva morali su da se ukrštaju u srodstvu jer nije bilo nikog drugog. Zanimljivo je u biologiji da, ukoliko posmatrate divlji tip, tačnije ono što nije bilo selekcionisano do neke tačke, postoji na stotine takvih primera. Recimo jedan par himalajskih organizama, lame. Samo jedan par, iste boje, pobegao je iz zoološkog vrta u Africi i od njih su nastale sve planinske koze koje i danas žive tamo. I pojavljuju se u svim obllicima, bojama, i to samo od jednog para, a ima stotine primera kao što je ovaj svuda po svetu. Jedan par zečeva proizveo je veliki haos u Australiji. Vidite, nema problema ukoliko počinjete od divljeg tipa koji nije selekcionisan. Kada ste od divljeg tipa selekcionirali, i počnete međusobno da ih ukrštate od tog ograničenog genetskog pula, nauka kaže da će se u izvesnom broju generacija pojaviti potomci koji imaju manju mogućnost da preživljavaju ili će čak biti abnormalni. Kad dospete u taj stupanj, morate ponovo da ih ukrstite sa divljim tipom i možete da nastavite dalje. Dakle, Adam i Eva su mogli da nasele celu planetu raličitim ljudima. Ali, kad su počele te diverzifikovane grupe da se međusobno ukrštaju u srodstvu, onda se javljaju negativne posledice.

9. Recite mi, otkud velika sličnost između majmuna, recimo šimpanze, i čoveka crnaca? Ili je to dovoljna razlika da oni imaju različitog pretka?

Odgovor: Ovo je zanimljiva tvrdnja! Postoji podjednaka sličnosti između belaca i šimpanze, kao i između crnaca i šimpanze. Tvrdi se da mi sa majmunima imamo 99% zajedničkih gena. I onda nauka udara na sva zvona i govori: «Vidite, postali smo od majmuna!» Koliko gluposti! Znate li da delimo sličan broj gena sa miševima, a imamo 95% sličnih gena sa bananom! Da li to znači da smo postali od banane? Trebamo da prestanemo da ratujemo ovim argumentima. To nisu smisleni argumenti. Imamo isti enzimski sistem za varenje za ceo metabolizam, stoga imamo zajedničke gene sa svim ovim životinjama. Ali, način na koji organizam njima manipuliše čini veliku razliku. Gen koji trigeruje razvijanje i rast mozga, ako je duže aktivan, mozak će postati veći. Dakle, isti geni ne znače i isto poreklo. To samo znači da imamo isti dizajn. Na isti način će i sva kola imati točkove, i po istom principu mi i druge životinje imamo iste gene za iste funkcije.

10. Ako bi se nekoliko generacija čovečijih ribica držalo na svetlu, da li bi im se povratile oči?

Odgovor: Ovo je dobro pitanje. Nisam našao u naučnoj literaturi da je neko to tako uradio, ali pretpostavljam da bi se to dogodilo, jer bubašvabe u svega nekoliko generacija, kao što smo spomenulu, gube oči, tako da je sasvim logično da bi i obratna mogućnost postojala.

< 4. Poglavlje Sadržaj