< 12 Poglavlje
Sadržaj
14. Poglavlje >
Trinaesto poglavlje
DECA I
PRIMARNI JEZICI LJUBAVI
Da li se
koncepcija primarnih jezika ljubavi može primeniti i na odnose sa decom?
Učesnici na bračnim seminarima često postaljaju upravo to pitanje. Odgovor je
odlučno i bezuslovno pozitivan. Dok su deca još mala teško je otkriti njihov
primarni jezik ljubavi. Zato ih moramo obasipati pažnjom na svih pet jezika
ljubavi i tako čćemo sigurno doživeti uspeh. Međutim, ako budemo pažljivo
posmatrali njihovo ponašanje, uskoro ćemo otkriti njihov primarni jezik
ljubavi.
Bobi ima
tek šest godina. Čim otac dođe s posla, Bobi mu seda u krilo, podiže ručice i
mrsi mu kosu. Šta to Bobi želi da saopšti ocu? «Želim da me malo pomaziš!» On
dodiruje ocva, želeći da otac njega dodiruje. Bobijev primarni jezik ljubavi je
verovatno jezik dodira tela.
Patrik
stanuje u Bobijevom susedstvu. Ima pet i po godina i stalno se igra s Bobijem.
Patrikovog oca na povratku s posla čeka sasvim drugačiji doček. Patrik mu
uzbuđeno govori:
- Dođi, tata! Ima nešto važno da ti
pokažem! Dođi u moju sobu!
Otac
odgovara:
- Strpi se jedan prenutak, sine! Hoću samo
da pregledam novine!
Patrik
ga zaista jedan trenutak ostavloja na miru, ali se vraća za petnaest sekundi i
govori:
- Dođi u moju sobu, tatice! Hoću nešto da
ti pokažem, odmah! Hoću da to odmah vidiš!
Otac se
opet brani:
- Samo još koji trenutak, sine. Pričekaj
da ovo pročitam!
Patrika
zove majka i on odlazi. Majka mu objašnjava da je otac umoran i traži da ga
pusti na miru još petnaestak minuta da pročita novine. Ali, Patrik ostaje
uporan:
- Ali, mamice, hoću da mu pokažem šta sam
napravio!
- Znam, sine, ali svejedno ostavi tatu da
pročita novine!
Šezdeset
sekundi posle toga, Patrik je opet kod oca, ništa ne govori, ali mu skače u
krilo i gužva novine.
- Patriče, šta to
radiš?
Patrik
odgovara:
- Hoću da dođeš u moju sobu, tata! Želim
da ti pokažem šta sam napravio.
Šta to
Patrik tražiu od oca? Kvalitetno, zajednički provedeno vreme! On želi očevu
nepodeljenu pažnju i neće prestati da ga poziva sve dok je ne dobije, pa makar
morao napraviti i scenu.
Ako vam
dete često nešto poklanja, zamotava darove i predaje ih s posebnim sjajem u
očima, primarni jezik ljubavi vašeg deteta je verovatno primanje darova. Daje,
jer želi da dobija. Ako zapažate da vaš sin i kćerka stalno pomažu mlađem bratu
ili sestri, to znači da je njegov ili njen primarni jezik ljubavi dela ljubavi,
male usluge iz ljubavi. Ako vam često govori da dobro izgledate ili kako ste
dobra majka ili otac, kako ste sjajno nešto obavili, to pokazuje da je njegov
ili njen primarni jezik ljubavi izražavanje priznanja.
Kod
deteta se sve ovo događa na nivou podsvesti. Ono ne razmišlja svesno da će biti
maženo, ako pomazi oca ili majku, da će dobiti poklon kada ga daje, već je
njegovo ponašanje pokrenuto njegovim emocionalnim težnjama. Možda je i putem
iskustva već naučilo da na određena dela dobija određene nagrade, pa zato čini
ono što će kao posledicu imati zadovoljenje njegovih emocionalnih potreba. Ako
sve ide dobro i ako su njegove emocionalne potrebe zadovoljene, ona se razvijaju
i postaju odgovorne zrele osobe. Ali, ako njegove emocionalne potrebe nisu
zadovoljene, ona narušavaju, krše nametnute norme ponašanja, izražavaju ljutinu
prema roditeljima koji nisu zadovoljili njihove emocionalne potrebe i traže
ljubav na drugoj strani.
Dr. Ros
Kempbel, psihijatar od kojega sam prvi put čuo za emocionalni rezervoar ljubavi,
tvrdi na temelju dugogodišnje prakse lečenja adolescenata koji su posrnuli na
seksualnom području, da nikada nije sreo adolescenta, koji jre kršio norme
seksualnog ponašanja, čiji su roditelji zadovoljili njegovu emocionalnu potrebu
za ljubavlju. Prema njegovom dubokom uverenju, svako seksualno pogrešno
ponašanje adolescenata ima svoj koren u praznom emocionalnom rezervoaru
ljubavi.
Zašto
se vremenom naša priznanja, upućena detetu, pretvaraju u
negodovanje?
Da li
ste imali prilike da vidite ovakav ili sličan slučaj? Tinejdžer pobegne od kuće,
a roditelji krše ruke i govore: «Kako nam je to mogao učiniti posle svega što
smo žrtvovali za njega?» Istovremeno isti tinejdžer sedi u ordinaciji savetnika
stotinjak kilometara daleko od kuće i kaže: «Roditelji mene vole! Nikada me nisu
ni voleli. Vole moga brata, ali mene ne vole!» Vole li roditelji toga svoga tinejdžera?
U većini slučajeva ga vole. U čemu je onda problem? Vrlo je verovatno da
roditelji nikada nisu naučili da svome detetu izraze ljubav na jeziku koji ono
razume.
Možda su
mu kupovali lopte ili bicikle u nastojanju da mu pokažu ljubav, a ono je
govorilo: «Hoće li se neko loptati sa mnom? Hoće li neko da vozi bicikl sa mnom? Hoće li
mi neko posvetiti svoje vreme?» Razlika između kupovanja lopte detetu i igranja
s njime može da bude razlika između punog i praznog rezervoara ljubavi.
Roditelji mogu iskreno da vole svoje dete, i većina to i čini, ali sama
iskrenost nije dovoljna! Moramo naučiti da govorimo jezikom ljubavi svoga deteta
ako želimo da zadovoljimo njegovu emocionalnu potrebu za ljubavlju. Razmotrimo zato pet primarnih jezika
ljubavi u odnosu na iskazivanje ljubavi prema deci!
IZRAŽAVANJE PRIZNANJA
Tipično
je da roditelji malom detetu vrlo često upućuju reći priznanja. Čak i pre nego
što dete nauči da govori, oni uzvikuju: «Pogledajte kako ima slatki nosić, kakve
krasne oči, kako lepu, talasastu kosicu!» Kada dete počne da puzi, svaki čas
izričemo pohvale. Kada počne da hoda i kada se jednom rukom uhvati za kauč, mi
govorimo: «Dođi, dođi mami, Bravo! Samo tako nastavi!» Dete napravi pola koraka
i padne, a mi uzvikujemo: «Bravo, dobro si to izveo!» Ni ne pada nam na pamet da
kažemo: «Glupane, zar ne možeš učiniti nešto tako
jednostavno!»
Zašto se
naše izražavanje pohvala detetu vremenom pretvara u prigovaranje? Kada je detetu
sedam godina, ulazimo u njegovu sobu i naređujemo da smesta pokupi igračke.
Dvanaest igračaka je rasuto po podu. Vraćamo se posle dva minuta i dete je
spremilo sedam. Šta kažemo? «Zar ti nisam kazala da spremiš igračke? Kada se
ponovo budem vratila, teško tebi ako igračke ne budu u kutiji!»! Zašto ne
pohvalimo dete: «Bravo, sine! Sedam igračaka su već stavio u kutiju! Još samo
pet! Napred tako!» Ostalih pet bi se verovatno odmah našlo u kutiji, zar ne?
Detetu,
čiji je primarni jezik ljubavi izražavanje priznanja, naše negativne, osorne
reči teško ugrožavaju psihu. Stotinama odraslih tridesetgodišnjaka i dan danas u
ušima odzvanjaju reči, izrečene pre dvadeset godina: «Predebela si, nikome se
nećeš svideti!» «Slabo učiš, samo je pitanje trenutka kada će te izbaciti iz
škole!» «Ne mogu da verujem da si toliko glupa!» «Neodgovoran si i od tebe
nikada neće ništa biti!» Odrasli se bore da steknu osećanje samopoštovanja i da
budu voljeni svojim jezikom ljubavi, a kako se to onda ne bi odnosilo i na decu,
čiji je primarni jezik ljubavi zloupotrebljen na ovako težak
način?
KVALITETNO, ZAJEDNIČKI PROVEDENO VREME
Kvalitetno je vreme kada detetu
posvećujemo svoju nepodeljenu pažnju. Za malo dete to znači da sednete na pod
pored njega i da zajedno s njime kotrljate loptu. To se odnosi i na igranje
autićima i lutkama, igranje u pesku, građenje kula u pesku, ulaženju u svet
dečje mašte! Vas će kao odraslu osobu zanimati računar, ali vaše dete živi u
svom dečjem svetu. Morate se spustiti na nivo deteta, ako ga na kraju želite
uvesti u svet odraslih.
Kako
dete odrasta i pokazuje nova interesovanja, morate se udubiti u njegov svet da biste zadovoljili
njegove potrebe. Ako ga zanima košarka, interesujte se za košarku, provodite
vreme s njime igrajući košarku, posmatrajte košarkašku utakmicu, posebno ako ono
učestvuje. Ako ga zanima klavir, možete sedeti s njime i pažljivo slušati kako
vežba. Poklanjajući detetu nepodeljenu pažnju, pokazujete mu da vam je stalo do
njega, da vam je ono važno, da uživate u njegovom društvu.
Mnogi
ljudi, kada se osvrću na detinjstvo, ne mogu da sete šta su im roditelji
govorili, ali mogu da se sete šta su činili. Jedan stariji čovek mi je ispričao:
«Sećam se da moj otac nije propuštao nijednu moju košarkašku utakmicu u srednjoj
školi. Znao sam da ga veoma zanima moje napredovanje.» Za tog čoveka je
kvalitetno vreme bilo izuzetno značajan izraz ljubavi. Ako je kvaliteno,
zajednički provedeno vreme primarni jezik ljubavi vašeg deteta, a vi govorite
tim jezikom, vrlo je verovatno da će s vama provoditi kvalitetno vreme kada
budete ostareli. Ako mu ne pružite kvalitetno vreme dok je dete, u pubertetu će
tražiti pažnju svojih vršnjaka i udaljiti se od roditelja, koji, možda, upravo u
to vreme očajnički žele da provode vreme za svojom decom.
PRIMANJE POKLONA
Mnogi
roditelji, a posebno dede i bake, neumereno govore jezikom poklona. I zaista,
kada čovek svrati u prodavnicu igračaka, pita se da li roditelji veruju da je to
jedini jezik ljubavi. Samo ako imaju novca, roditelji zasipaju decu igračkama.
Mnogi veruju da je to najbolji način pokazivanja ljubavi. Neki roditelji
pokušavaju da deci pruže ono što su njima njihovi roditelji uskratili ili nisu
mogli dati. Kupuju im stvari koje su želeli da imaju kada su bili mali. Međutim,
ako primanje poklona nije primarni jezik ljubavi njihovog deteta, onda mu
pokloni u emocionalnom smislu ne znače mnogo. Roditelji imaju dobre namere, ali
davanjem poklona ne zadovoljavaju emocionalne potrebe
deteta.
Ako se
pokloni koje dajete brzo ostavljaju po strani, ako dete retko zahvaljuje, ako ne
vodi brigu o poklonima koje je dobilo, ako ih ne ceni, vrlo je verovatno da
primanje poklona nije njegov primarni jezik ljubavi. Ali, ako vaše dete reaguje
izuzetno zahvalno, ako svoje poklone pokazuje drugima i hvali se kako ste mu
kupili tako lepu igračku, ako se stara oko poklona, ako ga stavlja na vidljivo
mesto u sobi, ako se njime igra dugo vremena, onda je, možda, primanje poklona
njegov primarni jezik ljubavi.
Šta da
činite u slučaju kada je primarni jezik ljubavi vašeg deteta primanje poklona, a
vi nemate sredstava da mu kupujete poklone? Zapamtite, nisu važni cena i
kvalitet poklona, nego namera! Mnogi pokloni se mogu napraviti i kod kuće, i
ponekad dete više ceni takav poklon nego neku skupu fabričku igračku. Ustvari,
mala deca se češće igraju kutijom, nego samom igračkom. Možete pronaći neku
pokidanu igračku i popraviti je. Popravljanje može da bude zajedničko delo
roditelja i deteta. Ne mora čovrek da ima mnogo novca da bi svojoj deci davao
poklone.
DELA LJUBAVI, MALE USLUGE IZ
LJUBAVI
Dok su
deca mala roditelji im stalno čine dela ljubavi, usluge iz ljubavi. Kada to ne
bi činili, dete bi umrlo. Kupanje, hranjenje i oblačenje zahtevaju mnogo vremena
i truda u toku prvih godina života deteta. Tu bi trebalo ubrojati i kuhanje,
pranje, glačanje, zatim pripremanje užine za školu, odvođenje i dovođenje
deteta, pomaganje oko izrade domaćih zadataka. Mnoga deca to primaju kao potpuno
normalne postupke, ali za neku decu to su neoborivi dokazi
ljubavi.
Posmatrajte svoju decu. Gledajte kako
izražavaju ljubav prema drugima. To je ključ za otkrivanje njihovog primarnog
jezika ljubavi!
Ako vaše
dete često rečima izražava priznanje za dela ljubavi, to je ključ za otkrivanje
da su mu ona emocionalno neobično važna. Tada vaša dela ljubavi njima služe kao
čvrst dokaz vaše ljubavi, ona znaju da su voljena. Kada detetu pomažete pri
učenju, detetiu je to mnogo važnije od dobre ocene, to znači da ga volite. Kada
mu popravite bicikl, niste mu samo vratili mogućnost da se vozi, nego ste mu
napunili rezervoar ljubavi. Ako vam dete stalno nudi svoju pomoć, to verovatno
znači da po njegovom mišljenju na taj način izražava svoju ljubav. Dela ljubavi,
usluge iz ljubavi su njegov primarni jezik ljubavi.
DODIR TELA
Odavno
se već zna da je dodir tela za dete emocionalna komunikacija. Istraživanja su
pokazala da deca koja se nose i maze emocionalno mnogo bolje napreduju od dece
koja se ne nose i ne maze. Normalno je da roditelji uzimaju malu decu na ruke i
da ih maze, ljube, da im govore nežne reči. Dete oseća da je voljeno mnogo pre
nego što nauči značenje pojma ljubavi. Grljenje, ljubljenje, maženje, sve su to
načini izražavanja ljubavi prema detetu. Naravno, način na koji ćemo zagrliti i
poljubiti tinejdžera razlikuje se od načina na koji smo to činili dok je bio
dete. On će se možda čak i zastideti ako to budete činili pred njegovim
prijateljima, ali to uopšte ne znači da ne želi da ga dodirnete, posebno ako je
to njegov primarni jezik ljubavi.
Ako vam
vaš tinejdžer redovno prilazi, pruža vam ruku, ako vas gurka, ako vas hvata za
zglavak dok prolazite pored njega, ako vam čak nestašno podmeće nogu, sve to
govori da je dodir tela njegov primarni jezik ljubavi.
Posmatrajte svoju decu. Pratite na koji
način izražavaju ljubav prema drugima. To je ključ za otkrivanje njihovog jezika
ljubavi. Obratite pažnju šta traže od vas. Mogo puta će ta njihova želja biti u
skladu s njihovim primarnim jezikom ljubavi. Osvrnite se na postupke i reči koje
najviše cene. To će svakako biti pokazatelj kojim jezikom ljubavi
govore.
Primarni
jezik ljubavi moje kćerke je kvalitetno, zajednički provedeno vreme, pa smo
zato, dok je odrastala, često zajedno šetali. U toku njenih srednjoškolskih
godina, dok je išla u Salem Akademi, u jednu od najstarijih devojačkih srednjih
škola u zemlji, znali smo dugo šetati neobično zanimljivim, starim ulicama toga
grada. Moravska brača su obnovila ovo mesto, staro preko dve stotine godina.
Šetnja starom kaldrmom vraća čoveka u nekadašnja vremena. Lutanje po starom
groblju pruža čoveku dokaz prolaznosti života. Tih godina šetali smo sedmično
tri puta i vodili duge razgovore u tom jednostavnom, prekrasnom okruženju. Danas
ona radi kao lekar i kada nas poseti, nikada ne propusti da upita: «Tata, da li
si za šetnju?» Nikada nisam odbio njen poziv.
Moj sin
nikada nije prošetao sa mnom. Govorio je: «Hodanje je glupo. Ako negde moramo da
odemo, onda se odvezimo!»
Kvalitetno, zajednički provedeno vreme
nije njegov primarni jezik ljubavi. Kao roditelji često smo skloni da svu svoju
decu stavljamo u isti kalup. Odlazimo na predavanja, čitamo knjige o vaspitanju
dece i onda naučene lekcije pokušavamo primeniti kod kuće. Problem je u tome što
je svako dete drugačije i ono što jednom detetu predstavlja dokaz ljubavi,
drugome ne znači mnogo. Primoravanje deteta da ide s vama u šetnju da biste mu
time pokazali ljubav, njemu neće značiti ništa drugo nego gubljenje vremena koje
bi se na drugi način moglo provesti mnogo ugodnije. Moramo naučiti da govorimo
primarnim jezikom ljubavi našeg deteta da bismo mu pokazali da ga volimo.
Duboko
sam uveren da većina roditelja iskreno voli svoju decu. Ali znam da hiljade
roditelja promašuju da svojoj deci pokažu ljubav jezikom koji ona razumeju i da
zato u ovoj zemlji na hiljade dece žive s praznim rezervoarom ljubavi. Znam da
većina maloletnih prestupnika pati zbog praznog rezervoara ljubavi i da ga
pokušava napuniti na pogrešnom mestu.
Nikada
nije kasno da naučite izražavati svoju ljubav na pravi način. Ako su vam deca
već starija i vidite da ste s njima razgovarali na pogrešnom jeziku ljubavi,
zašto im to ne biste priznali: «Znaš, shvatio sam da sam ti godinama izražavao
svoju ljubav na pogrešan način. Uviđam da si, možda, stekao pogrešan utisak da
te ne volim onoliko koliko bi trebalo. Zaista te volim i nadam se da ću ti to
ubuduće izražavati na bolji ik prihvatljiviji način!» Možda bi bilo dobro i da
im objasnite da postoji pet primarnih jezika ljubavi i mnoštvo dijalekata i da
razmenite utiske o tome na koji način biste jedni drugima pokazali koliko se
volite i cenite.
Možda vam nedostaju dokazi da vas vaša odrasla deca vole. Ako su dovoljno zrela da shvate ideju o primarnim jezicima ljubavi, možda će ih razgovor s vama otvoriti oči. Možda ćete se iznenaditi njihovoj spremnosti da progovore vašinm jezikom ljubavi. Kada pripadnici porodice počnu govoriti primarnih jezikom ljubavi jedni drugima, emocionalna klima u porodici se potpuno menja.
< 12 Poglavlje | Sadržaj | 14. Poglavlje > |