| < 9. Poglavlje | Sadržaj |
Biblija je sasvim jasna i nikad niko ne bi trebalo da kaže da je bez
greha. "Ako kažemo da greha nemamo, sebe varamo i istine nema u nama".
(1Jovanova 1.8) Kad govorimo o savađivanju svesnog greha, ne tvrdimo da ćemo
postati bezgrešni. Kad bi nekom danas i uspelo da prestane da greši, on ipak ne
bi bio bezgrešan, jer ima grešnu prirodu.
Međutim, čuo sam već ljude koji kažu da niko nikad nije stvarno nadvladao
greh, jer je apostol Pavle, jedan od najvećih hrišćana koji su ikad živeli,
kazao za sebe da je prvi među grešnicima. (1Timotiju 1,15) Oni zaključuju da ova
Pavlova izjava u stvari znači: "Nastavljam sve vreme da grešim". Pavle daje na
drugim mestima mnoštvo dokaza da je Božjom silom došao do pobede. Ali nije
tvrdio da je bez greha, niti će to činiti iko ko bi danas zaista upoznao silu
Božju u svom životu i pobedio greh. "Niko ko tvrdi da je svet, nije zaista svet.
Oni koji se zapisuju kao sveti u nebeske knjige nisu svesni te činjenice i
poslednji su koji bi se hvalili svojom pobožnošću". (The Faith I Live By, p.
140)
Mada nikad nećemo tvrditi da smo bez greha, mi ipak danas imamo priliku da nadvladamo svesni greh. To je moguće, to je neophodno, to je naša prednost i Božji cilj za nas.
Dozvoliye mi da vam dam primer jednostavnog razmišljanja i zaključivanja,
tekst koji je napisao Mid MekGir, jedan od posvećenih ljudi iz pređašnjih
godina. "Postoje mnogi gresi za koje
svi verujemo da se s njima mora prekinuti. Svi tvrdimo da pijanica,
preljubočinac, ubica ili lopov, moraju odbaciti te grehe ili će biti izgubljeni.
Takvom grešniku ne dozvoljavamo da prestane postepeno, niti kažemo da pred njim
stoje mnoge godine ili meseci u kojima će postići pobedu. Kažemo, moraš prestati
odmah! Pitanje je, da li on može da prestane odjednom. Ako je tako, zašto se ne
bi moglo sa bilo kojim grehom i sa svim gresima prestati odjednom. Ipak,
takozvani mali gresi nastavljaju da postoje, ali, ako sa velikim gresima može da
se prestane odjednom zašto se ne bi moglo i sa malim? Hiljade ljudi su umorni od
uobičajenih greha i žele da prestanu. Ali ne znaju kako".
Mislim da se većina od nas slaže da bi bilo besmisleno reći ubici: "Pa,
ti nikad nećeš moći stvarno da pobediš taj greh, ali dovoljno je već i ako ga
mrziš". A zar se drugo merilo može primeniti za bilo koga drugog
grešnika?
Šta dakle treba da učinimo da bismo postali pobednici nad svesnim grehom?
I koliko vremena nam je potrebno za to? Pretpostavljam da se mi možemo ubrojati
u jake ljude po ovom pitanju, koji će reći: "Dobro, ako za nešto znaš da je
greh, jednostavno prestani da to činiš!" Ali, slaba osoba kaže: "Već sam
pokušavao, ali ne mogu prestati". Jaki odgovara: "Mogao bi, da si zaista bio
iskren u želji da prestaneš". Na taj način, slabi oseća još veći teret, jer ga
smatraju neiskrenim, a ne samo grešnim. Želim da vas podsetim na misao: "Ako
religija Isusa Hrista i Božja sila nisu dovoljni za najslabiju osobu na svetu,
onda uopšte ne zadovoljavaju".
U 1Jovanovoj 5,4 čitamo: "Vera je naša ova pobeda koja pobedi svet". A u
knjizi Patrijarsi i proroci, na strani 657. piše: "Da svaki neuspeh koji ima
Božji narod potiče od nedostatka vere". Dakle, vera je od primarnog značaja u
razumevanju kako da pobedimo greh. Nemojmo zaboraviti da vera nije nešto što mi
stvaramo ili izgrađujemo. Vera ne potiče od nas. To je spontana pojava do
koje dolazi poznavanjem Boga. Dakle, ne trudimo se da zadobijemo veru. Usmerimo
svoju pažnju ka poznavanju Boga, a vera će prirodno doći. Vera uvek izvire iz
zajednice s Bogom. Vera je dar
(Efescima 2) a način da je dobijamo je da se družimo sa onim koji ga daje. Ako
nastavimo logičan tok ovih misli, doći ćemo do zaključka da se ne moramo truditi
ni da prestanemo s grehom. Ne treba pažnju polagati na ponašanje, kao što se ne
treba ni truditi da se stvori vera. Treba samo gledati na Isusa, održavati s
njim zajednicu vere, a ostalo će sve doći kao sasvim prirodna
stvar.
U toj zajednici vere, u životu osobe koju Bog vodi u pobedu nad grehom, dešava se nekoliko stvari. Za one koji žele da znaju koliko je vremena potrebno, želim da vas podsetim da se na ovo ne može dati odgovor kalendarom. Koliko je vremena potrebno da se pobedi greh, ne zavisi od vremena, već od uslova u hrišćanskom životu. Od slučaja do slučaja vreme će biti različito.
1. Prvi uslov za pobedu nad
svesnim grehom je da znaš i da priznaš da je nešto greh. Za mene to niko drugi
ne može da uradi. Da li ste već sreli ljude koji pokušavaju da svoje uverenje
nametnu drugome? A da li ste ikad primetili da svaki pojedinac ima svoj
trenutak, koji, bez sumnje, sam Bog najbolje zna. Dok te Sveti Duh ne osvedoči i
sam ne budeš svestan da je nešto greh, nećeš uspeti da to
ostaviš.
U Psalmu 51. stoji: "Ja znam prestupe svoje i greh je moj jednako preda mnom". (stih 3) Bog ne deluje u vakumu. On ne odstranjuje greh iz našeg života nekakvim bezbolnim hirurškim zahvatom. Bog deluje kroz razum svakog pojedinca. On nam otkriva, malo po malo, jedno po jedno problematično područje u našem životu. Zar ti nije drago što On radi upravo na ovaj način, što ne otvara odjednom roletne jednom slepom telu? Zar to nije dobra vest danas. On opominje slabosti naše ljudske prirode, i otvara roletne dašćicu po dašćicu?
2. Drugi uslov za pobedu nad svesnim grehom je da shvatimo svoju bespomoćnost da bilo šta činimo u vezi s tim - osim jedne stvari, da se predamo. Šta da predamo? Da predamo sebe i svaku pomisao da možemo bilo šta činiti u vezi sa problemom greha, osim da dođemo Isusu ovakvi kakvi smo. "Težnje našeg srca su zle i mi ih ne možemo promeniti Ľ Vaspitanje i obrazovanje razuma i volje i ljudski napori imaju svoje područje uticaja, ali su ovde sasvim nemoćni". (SC, p. 18) Gde se nalazi problem? Spolja ili iznutra? Nalazi se u našim srcima. Problem je u nama. A mi smo nemoćni da učinimo bilo šta sa našim unutrašnim životom. Pavle je toga bio svestan, govoreći u Rimljanima 7,18: "Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim". On je priznao svoju bespomoćnost.
3. Treći uslov da pobedimo svesni greh je da se uključimo u pravu borbu i da se borimo tamo gde se bitka i bije, a ne tamo gde je nema. Rimljanima 8,3.4. govori o duhu i telu i treći stih kaže: "Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog Sina svojega u obličju tela grehovnoga, i za greh osudi greh u telu: da se pravda zakona ispuni u nama, koji ne živimo po telu nego po duhu".
Zamislimo trogodišnjeg dečaka u šumi. On ima sekiru. Svom snagom zamahuje i udara sekirom u drvo. Ali sekira nije ni načela drvo. Oslabljena je telom. Tuda prolazi snažni drvoseča! On zamahuje sekirom i sada je to razlika kao dan i noć. Osim svega ostalog što saznajemo iz Rimljanima 8. ova misao je jasna: "ako pokušavaš da pobediš greh u svom telu, sopstvenom snagom, nećeš uspeti ništa osim što ćeš otkriti svoju nemoć. Ali ako, kao što kaže deveti stih, nisi po telu, nego po duhu, ako je Božji Duh u tebi, razlika je ogromna. Od odlučujučeg je značaja uočiti razliku između borbe vere (hodanje po duhu) i borbe protiv greha (pokušaja da se izboriš od onoga što je u tvom telu, svojom snagom). Niko nikada neće uspeti da pobedi greh dok ne shvati razliku između borbe vere i borbe protiv greha. "Ako svom svojom snagom biješ bitku vere, pobedićeš". (5T, str. 513) To znači - ako uložim svu snagu svoje volje u zajednici vere, tada mi neće ostati volje za borbu protiv greha ili đavola.
Knjižica V.V. Preskota nazvana "Pobeda u Hristu" daje nam sledeći uvid u vođenje prave borbe: "Odavno sam pokušavao da zadobijem pobedu nad grehom, ali mi to nije uspelo. Najzad sam shvatio razlog. Umesto da činim ono što Bod od mene očekuje, ono što mogu, pokušavao sam da učinim ono što je Božji deo, što se ne očekuje od mene, i što ja i ne mogu da učinim. Moj udeo i nije da izvojujem pobedu, već da primim pobedu koju za mene već izvojevao Isus Hristos. Ali, pitaćeš 'zar Biblija ne govori o vojnicima i o borbi'? Da, govori. Zar nam nije rečeno da se moramo truditi'? Da, naravno da jeste. 'Šta nam onda ti to govoriš'? Tvrdim samo jedno - da moramo znati za šta se borimo i u čemu treba da se trudimo.
Hristos je kao čovek bio bitku života, i pobedio. Kao moj lični Predstavnik, On je ovu pobedu zadobio za mene, zato mi i poručuje: "Ne bojte se, jer ja nadvadah svet". Ja samo mogu reći sa iskrenom zahvalnošću: "Neka je hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista". Moja teškoća sastojala se u sledećem: "Nisam opažao činjenicu da je pobeda dar, već izvojevan, speman da bude uručen svima koji žele da ga prime. Ja sam pokušao da na sebe preuzmem odgovornost za pobedu koju je On već meni obezbedio. Zato sam doživljavao neuspeh".
Ova pobeda neodvojiva je od Hrista. Kad sam naučio kako da primim Hrista
kao svoju pobedu, kroz zajednicu s Njim, to je bio za mene početak novog
iskustva. Ne želim da kažem da više
nemam nikakvih problema i da više ne pravim nikakve pogreške. Daleko od toga.
Ali probleme doživljavam samo kad dozvolim da nešto tako utiče na mene da
izgubim poverenje u Hrista kao svog ličnog spasitelja i odvojim se od njega.
Pogreške sam činio kad sam dozvolio da nešto dođe između mene i Njega i spreči
me da pogledom vere posmatram njegovo blagosloveno lice. Kad usmerim pogled ka
neprijatelju ili ka teškoćama, ili ka sebi i svojim prošlim neuspesima,
obeshrabrim se i tada propustim da primim pobedu. Dakle, moj moto je: "gledaj u
Isusa".
Borba koju ja treba da vodim je 'dobra borba vere', ali oružje u ovoj
borbi nije telesno. Ne verujem u sebe, dakle nemam poverenja ni u svoju snagu da
pobedim zlo. Čujem Hrista kako mi kaže 'moja se sila u slabosti pokazuje
sasvim'. I zato predajem celo svoje biće pod njegovu kontrolu, dozvoljavam mu da
izdejstvuje u meni da hoću i da učinim ko što mu je ugodno. Kad u veri
dopuštam da On čini, vodeći me ka pobedi, On me nikad ne izvneveri. Živeći svoj pobedonosni život u meni,
Hristos mi daje pobedu". (strana 25-27)
Isus je to isto rekao u Mateju 23,25: "Teško vama Ľ licemeri što čistite spolja zdelu i čašu
Ľ očistite najpre iznutra čašu i zdelu da
budu i spolja čiste". "Ako je ko u Hristu, nova je tvar". (2. Korinćanima 3,17)
Mi smo se često trudili da budemo nova tvar više nego što smo se trudili da
budemo u Hristu. "Koji god u njemu stoji, ne greši. (1. Jovanova 3,6) Ali mi smo
gubili vreme i snagu, trudeći se da ne grešimo, a trebalo je uložiti sve napore
da budemo u Njemu.
Kakva divna istina! Pa ipak, izgleda da ljudski um ovo teško prihvata i
tako se beznadežno borimo, delimično i zbog oholosti ljudskog srca, jer nam je
draga ideja da to možemo postići sami.
Ali, nije istina da Isus čini baš sve za nas, jer On ne može samog sebe
tražiti za nas. Ovo je taj pravac u kojem naša volja, snaga volje i ljudski
napori trebaju da se svakodnevno razvijaju u zajedništvu sa Isusom. On to zaista
ne radi za nas. n stvarno ne može tražiti sebe za nas. Ono što je Isus obećao je
da će, ako mi budemo tražili zajedništvo sa Njim, On učiniti sve sa svoje strane
da nas sačuva od pada. A ono što je Isus obećao u stanju je i da ostvari. On za
to ne treba moju pomoć, zato je vrlo važno da po ovom pitanju pobeđivanja greha
jasno razumemo razliku između borbe vere i borbe greha.
4. Četvrti uslov za pobeđivanje greha je da shvatimo da vera u Boga
zahteva službu i misionski rad. “Snaga za odupiranju zlu se najbolje stiče
aktivnom službom.” (AA, p. 105) “One koji služe drugima, služiće sam Poglavar
pastirski. Oni će sami piti od žive vode i utoliće svoju žeđ. Oni ne teže za
uzbudljivim zadovoljstvima, ili za kakvom promenom u svom životu. Ono za šta se
najviše interesuju je kako da spasu duše koje su na ivici propasti". (DA, p.
641) "Naše nastojanje da i drugima budemo na blagoslov, doneće i nama lično
bogate blagoslove. To je bila Božja namera kad nam je poverio jedno mesto u
planu spasenja". (SC, p. 79) "Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je, a
ko izgubi dušu svoju mene radi i evanđelja, onaj će je sačuvati." (Marko
8,35)
Ako ne svedočim i ne trudim se da služim drugima, neminovno je da ću pre
ili kasnije morati da priznam da sam poraženi hrišćanin, čak i kad je u pitanju
pobeda nad grehom.
5. Sledeći značajan uslov za pobedu nad svesnim grehom je saznanje da Bog
opravdava. On ne osuđuje. "Ko će optužiti izabrane Božije? Bog koji pravda? Ko
će osuditi?" (Rimljanima 8,33.34) Uzgred, odgovorimo na to pitanje - ko je taj
koji osuđuje? To je sotona, mada mu se i čovek često pridružuje u tom poslu. Da
li si nekad osuđivao drugoga, svesno, ili možda nenamerno? Da li si ti ikad
osetio da te neko drugi osuđuje?
Dokazano je i psihološki da osuda u sebi ima nešto što krivca prikriva za
ono što je učinio i gotovo ga prisiljava da nastavi s tim. Nasuprot osudi -
atmosfera ljubavi i prihvatanja daje čoveku sposobnost da nadraste svoje
probleme. To je ono što roditelji često trebaju da imaju na umu. Ponekad bračni
drugovi imaju problema da to shvate. Ali osuda gotovo prisiljava krivca da
nastavi sa zlom koje čini. Apostol Pavle je, videći razliku između borbe vere i
borbe protiv greha, odmah dobio ideju sa kojom počinje Rimljanima 8. poglavlje:
"Nikakva dakle sad nema osuđenja!" Kako Bog, koji je pravda, koji mrzi greh,
koji je u Hristovoj ličnosti zadrhtao pri samoj pomisli i zgražavao se u
pristupu greha, može još uvek da voli grešnika i ne osuđuje ga, tajna je koju
čovek ne može da shvati. Ali, Bog ne osuđuje. Biblija tako
kaže.
6. Sledeći uslov je da shvatimo kako možemo biti u Hristu - ne samo da
odemo pred Njega i predamo mu svoje probleme, već i da ostanemo u Njemu. "Koji
god u njemu stoji, ne greši." (1Jovanova 3,6) Sasvim je jednostavno. Nemojmo
komplikovati ovaj tekst, pokušavajući da mu damo neka druga značenja. Čitajmo
Bibliju kao što piše.
"Ako ostanemo u Hristu, ako Božja ljubav ostane u nama, tada će i naša
osećanja, naše misli, način delovanja, naše namere biti u skladu sa Božjom
voljom, koja je jasno izražena u Božjem zakonu". (SC, p.
61)
Ovaj uslov ne biva ispunjen u trenutku kad neko postane hrišćanin. To nisu uspeli da postignu preko noći ni Avram, ni Ilija Tesvićanin, ni učenici, niti bilo ko drugi. Biti u Hristu je nešto više od početnog iskustva obraćenja. Treba da naučimo kako da se pouzdamo u Njegovu moć i silu umesto u sopstvenu snagu i sposobnosti. Mi to ne možemo postići. Ovo samo Sveti Duh može da učini za nas. Ne možemo se sami osloboditi sopstvenom snagom. Možemo samo pristati da Hristos to u nama učini. (vidi COL, p. 159) Svoj pristanak dajemo kad se trajno, iz dana u dan, družimo sa Isusom. Nastavljajući ovu zajednicu s Njim, dozvolićemo da nas On vodi u sve čvršću zavisnost od Njega, dok ćemo se sve manje oslanjati na sebe.
7. Da bismo iskusili i razumeli pobedu nad svesnim grehom, moramo biti
stalno svesni Božje prisutnosti - prisutnosti Boga ljubavi. Nema boljeg štita
protiv iskušenja i greha od žive svesnosti o Božjoj prisutnosti. Mi vidimo kako
On deluje u našem svakodnevnom životu. Recimo da ja imam problem sa alkoholom.
Dobijem veliku želju za alkoholom, zato ulazim u kola i idem u najbliži bar.
Slab sam. Ne mogu da prestanem. Ali
dok tražim mesto za parkiranje, vidim u retrovizoru da je u kolima iza mene moj
predsednik oblasti. Mislio sam da sam slab, ali iznenada postajem jak. Napravim
polu kružno okretanje i vozim kući.
Zamislite dvoje mladih u parku. Mesečina ih obasjava. Oni se bore sa iskušenjem. Slabi su. Iznenada, vide svetla koja im se približavaju. To su otac i majka. Mladi su mislili da su slabi, ali sada su jaki! Šta čini razliku? Prisustvo onoga koji brine o njima.
Možda su ovi primeri osnovani na izvesnoj prisutnosti straha.
Ali ljubav je
toliko jača od straha koliko je nebo više od zemlje. Ako sam oženjen i veran sam
svojoj supruzi samo iz straha, kad odem na put i nađem se s druge strane
zemljine kugle, tamo ću imati slobodu, jer ona nije samnom. Ali, ako je brak
osnovan na zajednici ljubavi, ja mogu biti 15 hiljada kilometara daleko, a ipak
ostati veran. Ljubav prevazilazi velika rastojanja.
Božja ljubav takođe deluje na velikom rastojanju. Prisustvo onoga koji
ljubi, a ne onoga koji osuđuje, daje nam snagu da pobedimo greh. U knjizi
Vaspitanje, na strani 255. stoji: "Kao štit protiv iskušenja i kao podsticaj na
neporočnost i istinu, ni jedan drugi uticaj se ne može meriti sa svešću o Božjem
prisustvu". "Kuda bih otišao od duha tvojega, i od lica tvojega kuda bih utekao?
Da izađem na nebo, ti si onde, da siđem u pakao, onde si". (Psalam 139,7.8) Kad
bismo samo to imali na umu, bilo bi drukčije, zar ne?
8. I konačno, poslednji uslov za pobedu nad svesnim grehom je da imamo na umu šta greh čini Isusu. Kad bismo samo neprestano bili svesni šta naš greh njemu čini, kakvu bi razliku to stvaralo! Setite se Petra koji se odriče i zaklinje pored vatre. Pokušava da se sam odbrani. Njegov pogled nije usmeren ka Isusu. Ali, iznenada, Petrove oči se usmeravaju ka Hristovom licu. U trenutku kad je na tom licu video izraz tuge i razočarenja, Petar shvata da Isusa nisu toliko pogađali udarci, trnje i pljuvanje, koliko njegovo odricanje. Upravo on je zadao Isusu najteži udarac. U Isusovom pogledu nije bilo ukora, ni osude, ni ljutine. I Petrovo srce se slomilo.
Petar se setio kako mu je Isus uvek bio divan prijatelj, odan i iskren. Setio se svog obećanja da će ostati uz Njega, bez obzira šta se dogodilo i shvatio kako je bedno pao. Razumeo je šta je njegov greh učinio njegovom najboljem Prijatelju.
Zar ne želiš da mi se pridružiš u molitvi da nam Bog pomogne da shvatimo šta naši gresi čine Isusu. Ako nam to ne pomogne, ništa drugo neće.
Nije čudo što nam se preporučuje da jedan sat svakodnevno provedemo u razmišljanju o Isusovom životu, naročito o njegovim poslednjim časovima. Dok posmatramo šta su naši gresi učinili Isusu, oko nas će se podići moćni bedem protiv zla.
Pozivam te, da u svom srcu doneseš odluku šta ćeš činiti sa Isusom. Hoćeš li odlučiti da tražiš, milošću Božjom, puninu zajedništva s Njim? Hoćeš li odlučiti da upoznaš šta znači ići na kolena pred Božjom rečju svakoga dana, kako bi upoznao Isusa i iskusio Njegovo predivno prisustvo u svom životu?
Zar nećeš u ovo vreme trećeg Ilije odlučiti da budeš među onima koji će dozvoliti Bogu da se pokaže u njihovom životu, da bi mogao doći opet i priznati ih za svoje.