| < 18 Poglavlje | Sadržaj | 20. Poglavlje > |
Svakako,
pomalo je teško oduševiti se dugim spiskom imena. Na prvi pogled, šesnaesta
glava poslanice Rimljanima kao da podseća na čitanje telefonskog imenika. Iako
niko neće pokušati da ospori da je 16. glava teološki vrh ove poslanice, ona je
zanimljiva i iz najmanje dva razloga. Prvi, govori nam poprilično o ranoj crkvi.
Drugo, pomaže nam da shvatimo realnost poslanice podsećanjem da je ona stvarno
pismo upućeno stvarnim ljudima. Neki od tih stvarnih ljudi za nas su zagonetni.
Zato pogledajmo i taj spisak stvarnih ljudi.
Rimljanima
16,1-23
Pročitaj
stihove od 1 do 23 u najmanje dva prevoda Novog zaveta i odgovore na sledeća
pitanja upiši u svoju beležnicu za poslanicu Rimljanima.
1. Šta
Pavle kaže o Fivi? Šta je po tvom mišljenju bila njena uloga? Zašto se Pavle
zauzeo za nju?
2. Navedi
imena ljudi u Rimu koje Pavle pozdravlja u delu teksta od 3. do 16. stiha.
Koliko možeš reći o svakome od njih? Načini spisak ličnosti koje poznaješ iz
drugih delova Biblije.
3. Zašto
je Pavle uputio upozorenje u delu teksta od 17. so 20. stiha? Na šta je
upozoravao?
4. Navedi
imena ljudi koji su boravili s Pavlom u Korintu u vreme dok je pisao i čije
pozdrave Pavle šalje u Rim. Upotrebi biblijsku konkordanciju da o njima otkriješ
sve što možeš.
5. Načini
spisak svih informacija koje iz ove glave možeš dobiti o crkvi u Rimu? Gde su se
hrišćani okupljali? Kakvi su ljudi bili predvodnici?
6. Zapiši
broj žena koji je uvršten u ovaj spisak i ono što je rečeno o svakoj od njih.
Šta nam to govori o ulozi žena u službi rane crkve?
Kao
što smo videli u Uvodu, mnogi biblisti dovode u sumnju podatak da je 16. glava
deo poslanice koju je Pavle napisao Rimljanima, iako niko ne spori da je Pavle
njen autor. U opticaju su različite teorije, ali najpopularnija od njih je da je
prepis svoje poslanice Rimljanima poslao i Efeskoj crkvi i da je spisak bio
pridodat tom prepisu. Oni koji zastupaju ovaj stav upućuju na broj imena, ukupno
dvadeset i šest i pitaju se da li je Pavle mogao poznavati tako mnogo ljudi iz
crkve koju nikada do tada nije
posetio. Ističu, takođe, da su mnoga od imena bila obično korišćena za robove
ili bivše robove i nisu spremni da veruju da su ti ljudi mogli biti dovoljno
“mobilni”, da bi ih Pavle mogao upoznati na istoku, a da se potom presele u Rim.
Obradili su posebno imena kao Priskila i Akila koje je, prema 18. glavi Dela
apostolskih, Pavle poslednji put video u Korintu, i Epenet koji je bio prvi
obraćenik u [Maloj] Aziji (možda u Efesu), i zaključuju da ti ljudi verovatno
nisu bili u Rimu.
Drugi
deo dokaza odnosi se na različite rane rukopise Novog zaveta. Iako većina ranih
rukopisa izgleda kao veći broj poznatih verzija, u kojima su stihovi 25-27 u 16.
glavi zaključak poslanice, postoje neki rukopisi koji taj završni blagoslov
stavljaju i na kraj 14. glave, a onaj najstariji kojim raspolažemo stavlja ga na
kraj 15. glave, navodeći na zaključak da se poslanica možda baš tu završila,
iako je u nastavku uvrštena i 16. glava.
Međutim,
nijedan od tih dokaza nije uverljiv, pa je ipak najverovatnije da je 16. glava
prvobitno bila upućena Rimljanima kao završetak te poslanice. Dokaz s rukopisom
ne dokazuje ništa, a i uopšte nije teško pretpostaviti da su Priskila i Akila
boravili u Rimu u vreme pisanja poslanice, pošto nam tekst u Delima 18,2 kaže da
su oni bili u broju onih koji su po Klaudijevoj naredbi bili prinuđeni da odu iz
Rima. Svakako, verovatno je da su se oni i vratili u Rim kad je Neron ukinuo
proglas o izgnanstvu. Za Pavla je, prirodno, moralo biti korisno da pomene svaku
osobu koju je mogao poznavati u Rimu. Osim toga, sâm Pavle je dokaz
pokretljivosti stanovništva u prvom veku. Svi dokazi protiv tvrdnje da je ta
glava deo Pavlove originalne poslanice, spekulativnog su karaktera. Mi ćemo
apstrahovati spekulacije i poći od toga da je ta glava upućena
Rimu.
U
prva dva stiha u toj glavi nalazimo Pavlovu preporuku za Fivu. Pošto je bila iz
korintskog predgrađa Kenhreje, a Pavle poslanicu Rimljanima verovatno pisao
tokom svog tromesečnog boravka u tom gradu (vidi Dela 20,2.3), ona je verovatno
bila osoba koja je poslanicu nosila u Rim. Pavle je želeo da je Rimljani
prihvate i da joj ukažu gostoprimstvo.
O
Fivi nam Pavle iznosi nekoliko zanimljivosti. Prvo, naziva je “sluškinjom” crkve
u Kenhreji. Neki prevodi grčku reč koja je ovde prevedena sa “sluškinja” prevode
rečju “đakonica”. Međutim, prevod je neadekvatan, pošto pomenuta grčka reč nema
sufiks za ženski rod, pa je prema tome prevod “đakonica” pogrešan. Međutim,
postoje dva moguća pravilna prevoda. Tu reč Pavle u nekim slučajevima koristi za
jednu službu u crkvi koja najčešće jednostavno znači “sluga”, kao kada sebe
naziva slugom novoga zaveta (2. Korinćanima 3,6) ili jevanđelja (Kološanima
1,23). Nemoguće je tvrditi koje značenje on ovde stvarno daje, iako reči “kod
crkve u Kenhreji” verovatno navode na zaključak da je ona bila stvarni crkveni
službenik ili đakon.
Pavle
za nju kaže i to da je “mnogima pomogla” [’bila od velike pomoći’ – prema NIV —
mnogim ljudima]. Reč koju je upotrebio mogla bi značiti da je ona bila patron,
osoba koja je davala finansijsku podršku mnogim ljudima. Verovatno je ovde reč o
uglednoj imućnoj ženi koja ne samo što će nositi Pavlovu poslanicu nego će
početi da vrši i pripreme za njegov očekivani dolazak u
Rim.
Pavle
pozdravlja ukupno dvadeset i šest osoba u Rimu. O većini tih ljudi mi ne znamo
ništa, ali od pojedinih između njih saznajemo neke zanimljivosti o crkvi u Rimu.
Komentarisaćemo samo neka od imena.
Kako
smo videli u 18. glavi Dela apostolskih, Pavle se sa Priskilom i Akilom upoznao
u Korintu, nakon što su bili prognani iz Rima. U vreme kad je Pavle pisao
poslanicu Rimljanima, prošlo je otada već nekoliko godina i oni su se vratili u
Rim. Njih Pavle opisuje kao “pomoćnike” ili “saradnike”. On ujedno šalje
pozdrave i crkvi koja se okupljala u njihovoj kući. Hrišćani u prvom veku nisu
imali svoje crkvene zgrade nego su se obično nalazili u privatnim kućama.
Očigledno je da se samo deo rimskih vernika sastajao u njihovoj kući. Mora biti
da su to bili dobro stojeći ljudi, kad su imali kuću dovoljno veliku za
održavanje bogosluženja. Lepa porodična kuća mogla je primati između pedeset i
sedamdeset i pet osoba. Mi nemamo nijedan podatak o broju hrišćana u Rimu, ali
ih je verovatno bilo dovoljno čim je postojala potreba za okupljanjem u više
domova.
O
Priskili i Akili Pavle kaže nešto što bi moglo da navede na zaključak da su, kao
i on sâm, oni bili rimski građani. U 4. stihu on kaže da su oni za njega
rizikovali svoje “vratove”. Budući da su jedino rimski građani za smrtnu kaznu
bili kažnjavani odsecanjem glave, Pavle je govorio o načinu na koji bi oni bili
kažnjeni kao građani. On je to, razume se, mogao upotrebiti i kao figurativan
izraz.
Ovo
su imena osoba muškog i ženskog pola, možda bračnog para. O njima Pavle iznosi
tri zanimljivosti. Oni su bili njegovi rođaci, iako je taj izraz Pavle mogao
upotrebiti i u figurativnom smislu. U jednom trenutku njegove službe oni su bili
s njim zajedno u zatvoru, ali ne znamo gde. Konačno, oni su bili apostoli pre
nego što je Pavle to postao. Ovo je jedini tekst u Novom zavetu koji govori o
ženi-apostolu, kao što je i prvi stih ove glave [u nekim prevodima] jedini tekst
koji govori o ženi kao đakonu. Ova glava glasno govori o važnoj ulozi žena u
službi rane crkve. Uz Fivu, Priskilu i Juniju, koje smo već pomenuli, Pavle nam
govori i da je Marija bila osoba koja se “mnogo trudila” za Rimljane (6. stih) i
da su se Trifena, Trifosa i Persida “mnogo trudile” u Gospodu (12.
stih).
Ovo
ime ukazuje na jednu vrlo zanimljivu mogućnost, iako to za sobom povlači mnoge
spekulacije i stoga se može posmatrati jedino kao mogućnost. Ime Ruf nalazimo i
na drugom mestu u Novom zavetu. U Marku 15,21, u tekstu gde se govori o Isusovom
raspeću, stoji: “I nateraše nekoga Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova,
koji iđaše iz polja, da mu ponese krst.” Marko piše tako kao da njegovi čitaoci
znaju ko su Ruf i Aleksandar. Po tradiciji, Markovo Jevanđelje pisano je za
hrišćane u Rimu, desetak godina posle pisanja Pavlove poslanice. Da li je moguće
da je taj Ruf, čija je majka bila kao majka Pavlu, bio sin čoveka koji je nosio
Isusov krst? Ta mogućnost je veoma zanimljiva.
U
ova dva stiha Pavle pozdravlja čitav spisak ljudi, a onda pominje i one “koji su
s njima”. Iako to ne možemo sa sigurnošću reći, može biti da u svakom pojedinom
slučaju Pavle pozdravlja vođe kućnih crkava, pa da se reči s
njima odnose na pripadnike svake
grupe. Ako je tako, tada je moguće da Pavle govori o pet različitih kućnih
crkava u Rimu, u kojima se vernici okupljaju na bogosluženja: jedna u kući
Priskile i Akile, po jedna u domovima Narcisa i Aristobula i dve koje se u 14. i
15. stihu pominju u vezi s rečima s njima. Svakako, moglo je biti čak i više odvojenih grupa koje su se
okupljale u različitim domovima u Rimu. Mi ne znamo kako su bile organizovane te
odvojene kućne crkve, ali se stiče utisak da su imale dovoljno međusobnih
kontakata, da bi Pavle tamošnjim hrišćanima mogao da se obrati kao jednoj
celini.
Te
pozdrave vernima u Rimu Pavle je zaključio zapovešću da jedni druge pozdrave
“celivom svetim”. To isto kaže i u 1. Korinćanima 16,20. Zanimljivo je da su obe
poslanice obrađivale probleme koji su ugrožavali hrišćansko
jedinstvo.
Pavle
prekida tok pozdravljanja u delu od 17. so 20. stiha, da bi uputio upozorenje
protiv onih koji izazivaju podelu i uče lažne nauke. Naglašava da mu je poznato
da su rimski vernici poslušni, ali da samo želi da bude uveren da su svesni
prisutnosti lažnih učitelja i da znaju kako oni deluju. Posle zapovesti sledi
obećanje da će Bog mira sotonu uskoro oboriti pod njihove
noge.
U
delu od 21. do 23. stiha Pavle šalje pozdrave od onih koji su s njime u Korintu.
I ovo su neka zanimljiva imena.
Timotije
je bio jedan od Pavlovih najbližih saradnika i najuspešniji u rešavanju
problema. Naveden je kao koautor 2. Korinćanima, Filibljanima, Kološanima, 1. i
2. Solunjanima i Filimonu i, svakako, on je primalac 1. i 2. poslanice Timotiju.
Pavle ga je poslao u Korint kada je u crkvi nastala podela (1. Korinćanima 4,17)
i visoko je hvalio Timotijevu vernost u Filibljanima
2,19-22.
Ovo
je drugi oblik imena Luka. Nemoguće je znati da li je to Luka, autor Jevanđelja
po Luki i Dela apostolskih. Ali deo teksta u Delima s pričom u kojoj Pavle
putuje iz Korinta u Jerusalim (Dela, 20. i 21. glava) jedan je od onih gde je
Luka upotrebio prvo lice množine, mi, pokazujući da je u to vreme mogao biti s Pavlom.
U
Delima 17,5-8 nalazimo izveštaj o Jasonu iz Soluna koji je ugostio Pavla u
svojoj kući i zbog toga bio gonjen, ali ne možemo utvrditi da li je to taj isti
Jason.
Njegovo
ime je značilo “treći”, što je moglo da navede na zaključak da je rođen kao rob.
(Uporedi ime Kvart, ili “četvrti”, iz sledećeg stiha.) Tertije je bio pisar koji
je praktično ispisivao poslanicu, onako kako mu je Pavle diktirao. To nam
pokazuje da Pavle nije lično pisao poslanicu. Ovde Tertije dodaje i svoj
pozdrav.
U
Delima 20,4 stoji da je Gaj pratio Pavla, kada je ovaj pošao na put u Jerusalim,
dok nas 1. Korinćanima 1,14 obaveštava da je Pavle Gaja krstio u
Korintu.
Poslednje
ime koje pominjemo vrlo je zanimljivo. Pavle šalje pozdrave od čoveka određenog
ugleda, upravnika za javne radove u Korintu. Arheolozi su otkrili jednu
inskripciju gde se pominje neki Erast koji je sredinom prvog veka bio direktor
za ulice u Korintu. Tu stoji da je taj položaj stekao tako što je o sopstvenom
trošku sagradio jednu ulicu. Ovo gotovo pouzdano ukazuje na istu osobu čije je
pozdrave Pavle poslao u Rim. (Fotografiju natpisa možeš naći u SDA
Bible Dictionary, str. 338.)
Zar
ne bi bilo zanimljivo znati više o tim ljudima koje je Pavle pozdravio u Rimu,
kao i o onima koji su bili s njim u Korintu? Bez obzira na to što o većini od
njih ne znamo mnogo, oni nas podsećaju na činjenicu da je Pavle pisao stvarnim
ljudima.
Rimljanima
16,1-23
1. Kad
bi Pavle pozdravljao vernike moje mesne crkve, šta bi on o njima mogao reći? Šta
bi mogao reći o meni?
2. Kako
bih doživeo da se za bogosluženje sastanem s vernicima u nečijoj dnevnoj sobi?
Da li bih učestvovanjem u bogosluženju u nekoj kućnoj crkvi video neke prednosti
za sebe lično? Da li bi bilo negativnih strana? Koje?
3. Imam
li potrebu da čujem upozorenje koje Pavle izražava u 16,17-20? Kako to
upozorenje dovodim u vezu s Pavlovim savetom iz 14,5, da bi svako trebalo da
bude u potpunosti uveren u svoju misao? Kako povlačim crtu između onih koje bi
trebalo da prihvatim i onih od kojih bi trebalo da se
čuvam?
Uz pomoć biblijske konkordancije pronađi sve citate koji govore o Timotiju. Kako bi okarakterisao Pavlovog posebnog saradnika?
| < 18 Poglavlje | Sadržaj | 20. Poglavlje > |