| < 14. Poglavlje | Sadržaj | 16. Poglavlje > |
S 20. glavom dospeli smo do
ključnog mesta u Jevanđelju. O Isusovom oproštajnom sastanku s
učenicima čitamo u 13. do 17. glave, a onome što je pretrpeo na
suđenju i stradanju i o Njegovoj smrti čitamo u 18. i 19. glavi. U
jednom određenom smislu priča se “završava“ u trenutku Isusove smrti
na krstu (vidi 19,30).
Međutim, ta priča
je, u jednom drugom smislu, ipak nezavršena. Da je Isus ostao u grobu, ne bi
bilo nijedne hrišćanske crkve. Njegovo vaskrsenje je istinski pomoglo
učenicima da shvate da je jevanđelje, zapravo, radosna vest. 20.
glava izveštava o nadasve važnom Isusovom vaskrsenju i Njegovom pojavljivanju
pred učenicima.
l
Ulaženje u Reč
Jovan, 20. glava
Tekst u 20. glavi
pročitaj nekoliko puta, a onda odgovori na sledeća pitanja:
1. U koliko različitih
celina bi ti podelio ovo poglavlje? Navedi različite verbalne signale u
tekstu, koji označavaju da čitalac prelazi u drugačiju celinu.
2. Prema dokazima u ovoj
glavi, da li je uklanjanje kamena bilo neophodno da bi Isus izašao iz grobnice?
Ako nije, zašto je, po tvom mišljenju, kamen bio uklonjen? Ispiši svoj odgovor.
3. Koji izraz koristi Isus, u
razgovoru s Marijom, da opiše svoje učenike? Čitaj ponovo tekst u
Jovanu, 13. do 20. glave. Navedi sve izraze koje Isus koristi u obraćanju
svojim učenicima. Vidiš li neki napredak u stepenu prisnosti? Postoji li
neka odlučujuća prekretnica koja čini da Isus drugačije
gleda na svoje učenike? U jednom ili dva pasusa opiši različite
načine na koje će odnos između Isusa i Njegovih učenika
biti drugačiji od tog trenutka na dalje.
4. Koji izraz Isus koristi u
više navrata u obraćanju svojim učenicima, vraćajući se u
“Gornju sobu“? Opiši, u jednom ili dva pasusa, zašto se Isus, po tvom
mišljenju, opredelio baš za tu vrstu pozdrava.
5. Zapiši sve reči i
misli koje se paralelno pojavljuju u primeru o Tomi (stihovi 24-29) i izjavi o
svrsi Jevanđelja (stihovi 30, 31). Kako se menja naše razumevanje svrhe
Jevanđelja, ako tu završnu izjavu pročitamo u svetlu konteksta 20.
glave?
l
Istraživanje Reči
Struktura teksta
Dvadeseto poglavlje Jevanđelja po Jovanu sadrži četiri događaja koji se tiču Isusovog vaskrsenja, posle kojih dolazi izjava, kakva bi jedno Jevanđelje normalno dovela do zaključka. U prvom događaju vest od Marije Magdalene dovodi Petra i “drugog učenika“ do groba koji je sada prazan (stihovi 1-9). Nakon što učenici napuštaju mesto, ponovo se pojavljuje Marija, sreće dva anđela, a onda se sreće s vaskrslim Isusom (stihovi 10-18). Treća scena se događa te večeri. Isus se pokazuje učenicima, dok su oni boravili u prostoriji iza zaključanih vrata (stihovi 19-23); verovatno na istom mestu na kojem je On održao svoju “oproštajnu propoved“ (glave 13 do 17). Na kraju, Isus se pokazuje Tomi, koji je bio odsutan sa prethodnih susreta i tom prilikom i njega dovodi da veruje u Njegovo vaskrsenje (stihovi 24-29). Ovi događaji donose složenu potvrdu, kako realnosti Isusovog vaskrsenja, tako i teškoće koju mnogi osećaju kada treba verovati, “ne videći“.
Pozadina teksta
Prema spisku koji se nalazi u Life Application Bible (1929), Novi zavet svedoči o ukupnom broju od jedanaest Isusovih pojavljivanja posle vaskrsenja. On se pokazao Mariji Magdaleni nasamo (Marko 16,9-11; Jovan 20,10-18) i, verovatno, jednom drugom prilikom, kada je bila u društvu drugih žena (Matej 28,8-10). Javio se Petru, nasamo, u Jerusalimu (Luka 24,34; 1. Korinćanima 15,5). Pojavio se dvojici putnika na putu za Emaus (Luka 24,13-35; Marko 16,12.13).
Isus se pokazao desetorici apostola u sobi iza zaključanih vrata (Marko 16,14; Luka 24,36-43; Jovan 20,19-25), a potom istoj grupi, kojoj je bio pridružen Toma (Jovan 20,24-29); 1. Korinćanima 15,5). Pokazao se sedmorici učenika dok su lovili ribu u Galileji (Jovna 21,1-23) i jedanaestorici učenika na gori (Matej 28,16-20). Na kraju pojavio se među onima koji su gledali dok se podizao prema nebu (Luka 24,44-49); Dela 1,3-11). Dodajući na ove izveštaje, Pavle tvrdi da se Isus pojavio privatno i svom bratu Jakovu (1. Korinćanima 15,7) i mnoštvu od pet stotina osoba (6. stih).
Mnogi svedoci Isusovog vaskrsenja činili su zaštitu od optužbe po kojoj su izveštaji o vaskrsenju bili izmišljotina šačice razočaranih učenika, koji su pokušali da spasu svoju čast. Dokle god su učenici živeli, njihove priče su se mogle upoređivati i proveravati (Luka 1,1-4). Autor Četvrtog Jevanđelja je bio poslednji živi svedok Isusovog vaskrsenja.
Ipak, možda najveći dokaz o Isusovom vaskrsenju, naročito drugoj generaciji, čiji pripadnici nisu imali nijednog živog svedoka tog događaja, je činjenica o praznom grobu. Ta okolnost [prazan grob] bi bila izuzetno teško razumljiva da Isus nije i zaista ustao iz mrtvih. Sigurno je da Isusovi neprijatelji nisu imali motiva za uklanjanje Njegovog tela iz grobnice; a i da su to učinili, zašto jednostavno nisu pokazali telo, i time dokazali da On nije ustao?
U istoj meri nam je, na osnovu izveštaja iz onog vremena, jasno da učenici nisu imali ni sposobnost niti nameru da ukradu Isusovo telo (tu mogućnost su naveli prvosveštenici, prema tekstu u Mateju 27,62-64). Dok je Isus još bio živ, oni su ispoljili beskrajan stepen kukavičluka (Matej 26,56; Marko 14,50; Jovan 18,17.25-27), pa zašto bi posle Njegove smrti odjednom postali hrabriji? U stvari, učenici nisu verovali da će Isus “dopustiti sebi“ da umre, uprkos Njegovim više puta ponovljenim izjavama o onome što predstoji (Marko 8,31-33; 9,30-32; 10,32-34). U situaciji kad je On dokazao da je ponovo živ, oni su bili vrlo spori da poveruju u Njegovo vaskrsenje (Jovan 20,1-9.24-29). U svakom slučaju su rimski stražari pružili impresivan dokaz da takvog postupka nije bilo (Matej 27,62-64; 28,11-15).
Da su učenici ukrali Isusovo telo, njihovo kasnije ponašanje bi bilo potpuno neobjašnjivo. Ko bi žrtvovao ugled, imovinu i porodicu, da bi jednu lažnu informaciju širio po celome svetu? Ko bi podnosio ruganje, mučenje i smrt u ime događaja koji se nikada nije odigrao?
Ako Isusovo telo nisu ukrali ni učenici, ni Njegovi neprijatelji, prazan grob uverljivo upućuje na realnost Isusovog vaskrsenja. Tako, ako Isus jeste ustao iz groba, implikacije za današnje vreme su ogromne. Pre svega, ako je Isus ustao iz mrtvih, nijedno drugo čudo nije nemoguće ili neverovatno. Sve što bi pripadnici druge generacije mogli da zatraže od Njega, moglo bi biti ostvareno ako je u skladu s Njegovom voljom. Naše lično vaskrsenje se garantuje na osnovu sigurnosti Njegovog vaskrsenja. I ne samo to, nego ona ista božanska sila koja je Isusa podigla iz mrtvih može da donese život i isceljenje i u one najbeznadežnije ljudske situacije.
Detaljno istraživanje teksta
Pre svitanja prvog dana sedmice Marija Magdalena dolazi do groba i primećuje da na ulazu nema velikog kamena (Jovan 20,1). Pošto je vaskrsli Hristos mogao da prođe i kroz čvrste predmete (stihovi 19, 26), kamen s ulaza u grobnicu nije odvaljen zbog toga da bi Isus mogao da izađe iz nje, nego zato da bi učenici mogli da uđu unutra i uvere se da je On odatle izašao (Life Application Bible, 1925)! I ne proveravajući za sebe lično, Marija je odmah otrčala Petru i učeniku “koga ljubljaše Isus“ (13,23), verovatno Jovanu (20,2). Ona nesumnjivo nije razmišljala o vaskrsenju, nego samo o nekom novom sramnom činu nad Isusovim telom od strane prvosveštenika.
Petar i drugi učenik pojurili su prema grobu, pri čemu je Petar bio slabiji trkač (stihovi 3, 4). Ali onaj drugi učenik nije ušao u grob sve dok Petar nije stigao i pre njega ušao u grob (stihovi 5-8). Petar je očigledno bio preduzimljiviji, neustrašiviji u akcijama. Međutim, “ljubljeni učenik“ se pokazao kao osoba nadmoćnijeg uma. Prema izveštaju, “ljubljeni učenik“ je prvi poverovao u vaskrsenje, ne zato što ga je očekivao, nego zato što je sabrao “dva i dva“, a onda se pokazao i dokaz (Jameison, Fausset, and Brown, 1076; White The Desire of Ages, 789). U to vreme se nijedan od njih nije, na osnovu Pisma, osetio prisiljenim da očekuje vaskrsenje (9. stih).
Učenici se kraj groba nisu zadržali dugo, ali je Marija ostala tu i plakala (stihovi 10, 11). Nagnuvši se u grobnicu, da baci pogled, videla je kako u njoj, na mestu na kojem se nalazilo Isusovo telo, sede dva anđela (stihovi 11, 12). Kada su je zapitali zašto plače, ona je izrazila svoje verovanje, ali ne u vaskrsenje, nego u pretpostavku da je neka nepoznata osoba, ili grupa, ukrala Isusovo telo (13. stih). U tom trenutku, osetila je da neko stoji iza nje. Okrenula se i videla Isusa, ali je pomislila da je to čuvar vrta oko groba (stihovi 14, 15). S primesom zbunjujuće ironije, Isus tačno ponavlja reči pitanja koje su joj pre toga postavili anđeli: “Ženo! što plačeš?“
Ali Isus više nije mogao da se uzdrži. Morao je da joj kaže šta se dogodilo. Rekao je samo: “Marija“, i ona je odmah shvatila da je to On (16. stih). Marijino ponašanje podseća nas na citat u “Čežnji vekova“, str. 297, orig.: “Ima duša koje su uznemirene sumnjom; opterećene slabostima; slabe u veri i nemoćne da sebi predstave Nevidljivog. Ipak, neki prijatelj koga mogu da vide i koji im pristupa umesto Hrista, može da postane karika koja će njihovu uzdrhtalu veru učvrstiti na Hristu.“
U očima pripadnika druge generacije poruka ovog malog prizora je veoma snažna. Iako je Marija u ličnoj Isusovoj prisutnosti, njene oči su toliko zaslepljene od suza, da nije u stanju da razabere s kim razgovara. Za nju lična Isusova prisutnost nije nikakva prednost, sve do trenutka kad je obratila pažnju na Njegovu reč. U slučaju druge generacije, karika povezivanja s Isusom nastaje u rečima Jovanovog Jevanđelja. Zahvaljujući rečima Jevanđelja vera postaje stvarnost, a suze su osušene.
U 17. stihu naglašava se tema: “Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svojemu.“ Suština hrišćanskog života nije hvatanje za Isusovu fizičku prisutnost, nego gledanje u veri na odnos koji je postao dostupan u Duhu posle Isusovog vaznesenja i odlaska na mesto s desne strane Oca. Reči Jevanđelja — kroz Duha — donose život koji je svojevremeno došao putem Njegove fizičke prisutnosti. Marija trči da učenicima odnese vest (18. stih).
Isus u 17. stihu koristi izuzetno dragocen opis za svoje učenike. Mariji kaže: “Idi k braći mojoj, i kaži im: vraćam se k Ocu svojemu i Ocu vašemu, i Bogu svojemu i Bogu vašemu.“ Ovo je u Četvrtom Jevanđelju prvi i jedini put da Isus sebe dovodi u vezu sa svojim učenicima tako prisnim rečima. Jednom ranijom prilikom nazvao ih je “slugama“ (13,16), a onda “učenicima“ (13,35). Jednim kasnijim povodom, nazvao ih je “prijateljima“ (15,15). Ali sada, uprkos njihovom neshvatljivom neverstvu, kad su ga se odrekli u času Njegove velike potrebe (činjenica koju Jovan marginalizuje, za razliku od drugih pisaca Jevanđelja), Isus napreduje ka jednom još prisnijem označavavanju. Naziva ih “braćom“, zajedno s Njime — decom svoga Oca (Jameison, Fauset, and Brown, 1076)!
Te večeri se učenici okupljaju iza zaključanih vrata, za slučaj da bi jevrejske vođe htele da ih uklone, kako su učinile s Isusom. Zar je moguće da, uprkos svedočanstvu i ljubljenog učenika i Marije Magdalene, oni još uvek ne veruju da je Isus ustao iz mrtvih? U svakom slučaju, među njima se pojavljuje Isus i dva puta kaže: “Mir vam“ (stihovi 19, 21). Posle toga čini gest koji je podsetnik na stvaranje sveta (1. Mojsijeva 2,7) — i “dunu“ prema njima, u činu simboličnog prenošenja Svetoga Duha; možda kao predukusa doživljaja na Dan duhova/ pedesetnice, koji je trebalo da se dogodi kroz pedeset dana (Jovan 20,22).
Strah koji su učenici osetili tom prilikom još jednom je ponovio saznanje da ih Isusova fizička prisutnost na Zemlji ni na koji način nije štitila od sumnje i uznemirenosti. S druge strane, prisutnost Duha podići će učenike na mesto službe praštanja svetu (23. stih). Stih ne kazuje da će učenici imati pravo da ponude ili uskrate praštanje po nekom svom hiru, nego će, kao i u Isusovom slučaju, njihovo objavljivanje jevanđelja doneti i videlo i tamu, i život i smrt, i praštanje i sud (vidi 3,16-21; 2. Korinćanima 2,15.16).
U veče dana vaskrsenja Toma nije bio u društvu ostalih učenika (24. stih). U tekstu nema nagoveštaja da je Toma izostao zbog neke svesne malodušnosti. Moguće je da je samo bio zauzet nekim drugim poslom. Ali očigledno je da nije spreman da prihvati realnost vaskrsenja samo na osnovu svedočenja učenika. U tekstu pred nama, kombinacija reči “Dok ne vidim …“, sa snažnom dvostrukom negacijom (u Grčkom), apsolutno neću verovati (slobodan prevod), upućuje na krajnje tvrdo neverstvo (25. stih).
Okolnosti se ponavljaju sedmicu dana kasnije, ovom prilikom je tu i Toma. Vrata su ponovo zaključana i ponovo se Isus pojavljuje među okupljenim učenicima i ponovo kaže: “Mir vam!“ (26 stih). Zatim se obraća Tomi, ponavlja i proširuje Tomine reči iz 25. stiha i poziva ga da ispitivanjem Njegovog tela zadovolji svoje sumnje (27. stih).
Pokazuje se da je Tomina izjava bila samo prazna priča. Zaista, Toma nema stvarnu potrebu da stavi prst u ožiljke od klinova ili da dodirne ožiljak od rane među Isusovim rebrima. Sâm pogled na Isusa je dovoljan da izmami jednu od najuzvišenijih potvrda Isusovog Božanstva u Novom zavetu: “Gospod moj i Bog moj!“ (28. stih). Ovaj izraz je prikladna dopuna Prologu Jevanđelja, u kojem Reč postoji od večnosti kao Bog i sa Bogom, a ipak silazi na Zemlju da bi postala telo (1,1.2.14).
Tomina izjava (20,28) dovodi do kulminacije hristologije u Jevanđelju. Isus ne kaže da je Toma preterao. Naprotiv, pohvaljuje ga zbog potvrde svoje vere, ali svoj blagoslov rezerviše za one (druga generacija) koji će doći do istog zaključka kao Toma, ali bez doživljavanja Isusove fizičke prisutnosti (29. stih). “Neverni Toma slika je svih onih u Jevanđelju čija je vera zavisila od fizičkih znakova i doživljavanja čuda. Ono snažnije i vrednije iskustvo rezervisano je za generaciju onih koji će poverovati na osnovu svedočanstva drugih ljudi, na osnovu žive Reči Jevanđelja.
To je, u stvari, razlog pisanja Jevanđelja po Jovanu. Trideseti stih, u izvornom jeziku, počinje rečju “prema tome“ [therefore]. Svrhu Jevanđelja treba da vidimo u kontekstu sekvence s Tomom. Iako je “fizički“ Isus učinio mnoga druga “čudesa“, pored onih koja su navedena u Jevanđelju, Jevanđelje sadrži “dovoljno uzoraka“ (Jameison, Fausset, and Brown, 1077) za formiranje vrste vere kakvom je poverovao Toma i bez “inspekcije“ Isusovog vaskrslog tela! Najvrednije u ovome je što će pripadnici druge generacije, koji poveruju tom verom naći, u Njegovo ime, život, život u izobilju (31. stih)!
Svrha Jovanovog Jevanđelja jeste da čitalac prihvati Isusa kao Mesiju (jevrejsko označenje) i Božjeg Sina (neznabožačko označenje), čime se formira slika jedne sveobuhvatne misije (31. stih). Druga generacija nije ograničena rasom, polom, kulturom ili geografskim određenjem. Svi oni koji rado primaju Isusove reči onako kako su zapisane u ovom Jevanđelju, mogu da dobiju život koji On nudi.
Glavne teme teksta
Učenici spori da veruju
Primarna tema u ovoj glavi je, čini se, sporost kojom Isusovi sledbenici počinju da veruju u vaskrsenje, uprkos obilju fizičkih dokaza. Prvo, Petar i Jovan dolaze da vide dokaze i tada, iako Jovan veruje, to kao da ne dotiče Petra (stihovi 1-9). Potom Marija, posrćući, dolazi do prihvatanja činjenice (10-18) i to tek posle ličnog i fizičkog susreta s Isusom. Bez obzira na njeno i Jovanovo svedočanstvo, učenici se tiskaju iza zaključanih vrata, kao ovce bez pastira (stihovi 19-23). Na kraju i Toma, posrćući, nalazi svoj put u verovanje (stihovi 24-29).
Cela glava kao da je jedna velika preporuka drugoj generaciji, čiji pripadnici se se osećaju veoma inferiornim u odnosu na prvu, a ipak su učinili nešto što je, čini se, mogao i umeo samo “ljubljeni učenik“ iz prve generacije — da potpuno poveruje i bez ličnog dodira s Isusom. Prva generacija, s izuzetkom autora Jevanđelja, nije spremna da prihvati vest na osnovu tuđeg svedočanstva. Druga generacija je već učinila više od toga. Čuvajući veru posle smrti “ljubljenog učenika“, oni će nadmašiti veru prvih učenika. Zaista, nije čudo što će upravo oni biti primaoci posebnih blagoslova (29. stih)!
Može biti da nije fer govoriti o “nevernom Tomi“. Više nego u jednoj prilici on je pokazao izuzetnu veru i hrabrost (11,7-16). Jedina razlika između njega i drugih učenika u 20. glavi je u tome što nije imao priliku da vidi Isusa kao oni. Učenik koji je izrazio sumnje i u Isusovoj prisutnosti, bio je Filip (6,5-7; 14,8-11), ali Jevanđelje od Filipovih sumnji ne pravi veliku raspravu. Na osnovu primera o Tomi jasno je da Isus ne odbacuje ljude koji sumnjaju, ako su te sumnje poštene i ako osoba nije zatvorila sve prilaze kojima Isus može da joj pristupi. Sumnje mogu da odigraju značajnu ulogu u postupku ponovnog pretresanja teških pitanja. Možda je bolje glasno sumnjati, kao što je učinio Toma, nego klizati u tiho neverstvo (Barton, 1927). Barkli (Barclay) napominje da je više vere u osobi koja hoće da bude potpuno sigurna, nego u nekome ko samo ponavlja nešto o čemu nikada nije razmišljao.
U ovom poglavlju se možda nalazi pouka za one koji žele da pristupe ljudima sekularnog uma. Ljudima koji za Isusovo vaskrsenje čuju danas prvi put, verovatno će trebati mnogo vremena da ga shvate, kao što je trebalo Mariji, Petru i Tomi (Barton 1925). Možda će u početku pokušati da se bave drugim objašnjenjima za prazan grob, kao što je učinila Marija (stihovi 2, 13-15). Posle toga će možda proveravati činjenice, ali neće doći do osvedočenja, vrlo slično onome kako je učinio Petar (stihovi 6, 7). Značaj tog neshvatljivog događaja moći će potpuno da shvate tek kada se lično sretnu s Isusom i predaju mu se (stihovi 16-18, 26-28).
Ispunjenje oproštajne propovedi
Jedan od glavnih ciljeva pripovedanja o Isusovim pojavljivanjima u Jovanovom Jevanđelju je, čini se, da pokažu da je većina onoga što je Isus obećao u svojoj oproštajnoj propovedi (glave 13 do 17) bilo ispunjeno u danima Njegove smrti i vaskrsenja (Talbert, Reading John, 253-255). Isus se vraća učenicima, kao što je obećao (20,19; uporedi 14,18; 16,22). Donosi im svoj mir (20,21; uporedi 14,27). Donosi radost i veselje njihovim srcima (20,20; uporedi 16,22). On donosi Duha koga im je obećao (20,22; uporedi 16,7). Nastupilo je vreme za uzajamno praštanje (20,22.23; uporedi 13,14.15). U okviru ponovnog susreta s Isusom učenici su ušli u period ispunjenja.
l
Primena Reči
Jovan, 20. glava
1. Sećaš li se perioda u
prošlosti u kojem ti je bilo teško da veruješ? Kako si došao do rešenja
problema? Kakve vrste je bio tvoj “susret “ s Isusom? Kakve implikacije bi
mogao da izvučeš iz tog iskustva, one koje bi tebi i drugima mogle
pomoći da održite veru, uprkos sumnjama sadašnjosti?
2. Kakav značaj za tebe
ima izraz brat?
Šta je preko tog izraza Isus
pokušao da poruči svojim učenicima? Kako tvoj odnos s tvojom
braćom ili sestrama utiče na to kako se odnosiš prema Isusu?
3. Gde bi, u ovom trenutku,
mogao da upotrebiš Isusov mir? Ima li unutrašnjih strahova koji remete tvoje
pouzdanje? Postoje li ljudi koji ti život čine teško podnošljivim? Ima li
situacija na poslu, u školi ili u kući koji izazivaju pometnju u tvom
životu? Na koji način možeš delotvornije da uživaš u Isusovom miru usred
različitih prepreka? Na koje posebne načine će se menjati tvoj
život, ako bi većom dubinom posedovao Isusov mir?
4. Kakvim se metodima/
strategijama koristiš, da bi za tebe, u tvom sadašnjem iskustvu, Isus postao
veća stvarnost? Kako možeš danas da “dodirneš“ Njegove ruke i rebra?
l
Istraživanje Reči
1. Ovu glavu pažljivo uporedi
s Matejem 28, Markom 16, Lukom 24, Jovanom 21, Delima 1 i 1. Korinćanima
15. glavom. Navedi sva Isusova pojavljivanja posle vaskrsenja koja se pominju u
Novom zavetu. Na koje načine se izveštaji iz Jovana 20. glave slažu ili
razlikuju od izveštaja u drugim novozavetnim knjigama? Kakve informacije možeš
da dodaš rečima iz ove glave?
2. Uz pomoć konkordancije potraži sva mesta na kojima se, u Novom zavetu, izvan Jevanđelja, pojavljuje reč vaskrsenje. Načini posebne spiskove tih pojavljivanja koja se odnose na Hristovo vaskrsenje i onih koja se odnose na vaskrsenje Božjeg naroda prilikom Drugog dolaska. Ponovo prouči svoje spiskove i pogledaj svaki tekst u njegovom kontekstu, pa odgovori na sledeća dva pitanja: kakvo teološko značenje Novi zavet daje Isusovom vaskrsenju i — kakav je odnos između Njegovog vaskrsenja i vaskrsenja Njegovog naroda prilikom Drugog dolaska? Konačno, napiši i jednu do dve strane o tome šta tebi lično znači Isusovo vaskrsenje.
| < 14. Poglavlje | Sadržaj | 16. Poglavlje > |