Treće poglavlje

Kada se Sveti Duh useli

Iako su reči  kao "novorođenje" i "obraćenje" postale skoro kao fraze u hrišćanskom žargonu, one opisuju jedan stvaran događaj kao što je ljudsko rođenje. Niko ne sumnja u svoje rođenje, iako milioni ne znaju zašto su se rodili. Mnogi žele da se nisu rodili, a neki tinejxeri su toliko ozbiljni u tome da je u poslednjih nekoliko godina više od 500.000 tinejxera u Americi počinilo samoubistvo.

Bilo kako bilo, tokom svoje dvadesetopetogodišnje propovedničke službe ne mogu da se setim da je neko ozbiljno požalio što je predao svoje srce Isusu. Doživljavanje te zaista čudesne transformacije života o kojoj je Isus govorio kao o novorođenju, je nešto na šta pravi hrišćani stalno gledaju sa neizmernim divljenjem.

"Šta se dogodilo kada si se nanovo rodio?" pitao sam jednog mladog čoveka koji je bio uzbuđen zbog svog iskustva obraćenja. Njegov odgovor je bio tipičan odgovor mnogih hrišćana: "Isus je ušao u moj život."

Ograničenje Onoga koji je bezgraničan

To me dovodi do pitanja koje može da bude pomalo uznemiravajuće. Može li Isus, kao osoba, zaista ući u naš život? Razmislite o tome zajedno sa mnom. Kada je Isus došao na zemlju i prihvatio ljudsku prirodu, čini se kao da je On ograničio svoju sveprisutnost. Na zemlji je Isusova sila prevazilazila daljine. Setite se kako je sve znao o Natanailu (Jovan 1:43-50) i kako je mogao da izleči bolesnika, kao što je bio kapetanov sluga, iako nije bio u Njegovoj prisutnosti (Matej 8:5-13). Ipak, kada se Isus nalazio u Kapernaumu nije bio u Jerusalimu. Kada je Lazar umro u Vitaniji, Marija i Marta su tugovale jer je Isus bio na drugom kraju zemlje (Jovan 11). Da li  nekada mislite da je Isus na drugom kraju svemira?

Očigledno, kada se Isus uzneo na nebo zadržao je svoj ljudski oblik sa svojom ograničenom sveprisutnošću. Anđeli su rekli učenicima da će se isti Isus koji se uzneo vratiti prilikom Drugog dolaska (Dela 1:11). On će doći u istom telu koje ga je karakterisalo kao vaskrslog Spasitelja (Luka 24:36-53). Iako Isus sigurno poznaje svako svoje dete, On je dobrovoljno ograničen, govoreći ljudskim rečnikom, na svoju službu u nebeskoj svetinji gde On sada stalno prebiva posredujući za nas (Jevrejima 7:23-25).

Da je Isus u svom ljudskom obliku danas na zemlji, On ne bi mogao u isto vreme da bude i na Stenovitim planinama u Americi i da bude u pratnji planinara na prekrasnim Južnim Alpima na Novom Zelandu. On ne bi mogao u isto vreme da se nalazi u San Francisku i u Honolulu. Iako je ovakva vrsta razmišljanja prilično pojednostavljena, podrazumevanje je šokantno. Jesmo li sami? Da li je Isus pogrešio kada je rekao da će biti sa nama do kraja sveta?

To je verovatno jedan od razloga zašto je Isus rekao: "Bolje je za vas da ja idem" (Jovan 16:7). On je to objasnio govoreći da će u Njegovo ime doći Utešitelj koji će ostati sa Njegovim narodom zauvek (Jovan 14:16.26).

Nedavno sam razgovarao sa čovekom koji mi je sa dubokim uverenjem rekao da je on treće lice Božanstva. Kada sam izrazio svoj skepticizam, on me je podsetio da pokazujem prema njemu isti stav koji je pokazan prema Isusu dok je propovedao u svom gradu Nazaretu. Ali postoje kvaliteti koje Sveti Duh ima a koje ovaj čovek nikada ne bi mogao da poseduje. Dok se onaj koji je tvrdio da je Sveti Duh nalazio u Vašingtonu, nije mogao u isto vreme da se nalazi u celoj državi. Dok se vozao metroom, nije mogao u isto vreme da se šeta po parku. S druge strane, David, koji je pisao pod nadahnućem Svetog Duha, u Psalmu 139 kaže: "Kuda bih otišao od duha tvojega, i od lica tvojega kuda bih utekao? Da izađem na nebo, ti si onde. Da siđem u pakao, onde si. Da se dignem na krilima od zore, i preselim se na kraj mora: i onde će me ruka tvoja voditi, i držati me desnica tvoja. Da rečem: da ako me mrak sakrije; ali je i noć kao videlo oko mene. Ni mrak neće zamračiti od tebe, i noć je svetla kao dan: mrak je kao videlo" (stihovi 7-12).

Kada se Gost useli

Setite se da je Isus rekao da Sveti Duh "u vama stoji, i u vama će biti" (Jovan 14:17). Pitanje koje me je zbunjivalo pre nekoliko godina bilo je "Kada se dogodio prelazak?" Kada je Sveti Duh zaista došao u moj život, i kako se to odnosi prema Pavlovim rečima, koje jasno govore da će Isus verom nastavati u našim srcima (Efescima 3:17)?

Možda niste tehnički toliko analizirali značaj novorođenja ili možda to niste ni želeli, ali dozvolite mi da vam kažem kako mi je to razumevanje pomoglo. Bebe očigledno nemaju nikakvo biološko razumevanje svog dolaska na svet, ali posle nekoliko godina većina ljudi nauči neke osnovne principe rađanja, i veoma smo srećni što neke osobe postaju babice i akušeri. Pomoglo mi je nešto što se može nazvati duhovno akušersko proučavanje odnosa između Svetoga Duha i novorođenja.

Pavle, na jedan veoma jasan način, opisuje trenutak prelaska između situacija kada je Sveti Duh sa nekom osobom i kada ulazi u tu osobu. Pogledajte Efescima 1:13: "Kroz kojega i vi, čuvši reč istine, jevanđelje spasenja svojega, u kojemu i verovavši zapečatiste se svetim duhom obećanja." Kasnije on kaže, "Ne ožalošćavajte svetoga Duha Božjega kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja" (Efescima 4:30). Pavle veruje da su hrišćani zapečaćeni Duhom, i jasno je objasnio kako se to dešava.

Efescima 1:13 posebno opisuju put spasenja, korak po korak. Prvo, Reč se čuje i poveruje. Drugo, evanđelje spasenja se razume, i treće, pokajani grešnik preduzima korak vere.

U prilično svetovnom gradu Sidneju održao sam jednu seriju evanđeoskih predavanja koja je počela pokazivanjem verodostojnosti Biblije. Jedan mladi nastavnik u srednjoj školi, koji je tvrdio da je ateista, došao je na predavanja da bi pronašao materijal koji bi mogao da koristi da bi napadao hrišćane na svojim časovima nauke. Na svoje zaprepašćenje otkrio je da je Biblija zaista verodostojna i istinita. Istorija, arheologija i proročanstva kombinovani sa radom Svetog Duha na Gordonovom srcu, učinili su da on uskoro bude privučen Rečju. Kada mu je evanđelje postalo jasno, prihvatio je Isusa kao svog Spasitelja i konačno je bio kršten.

Ovo iskustvo korak po korak se ponavljalo mnogo puta. Kada sam na Univerzitetu u Ajdahu započeo seriju predavanja o istorijskoj i arheološkoj tačnosti proročanstava iz Danila 2, više od desetak studenata, od kojih su neki završavali doktorate, upoznali su Reč i prihvatili evanđelje i temelje vere. Konačno, kršteni su u ime Oca, Sina i Svetog Duha.

Očigledno, u trenutku novorođenja, ili obraćenja, Sveti Duh dolazi da živi u novootvorenom srcu. Pavle kaže da smo, ako verujemo, zapečaćeni Svetim Duhom obećanja. Ovo se zove "zalog", koji je, prema 2 Korinćanima 5.5 dar koji Sveti Duh donosi u život novog vernika.

Pavle ponovo naglašava ovo u 2 Korinćanima 1:21.22, kada kaže: "A Bog je koji nas utvrdi s vama u Hristu, i pomaza nas, koji nas i zapečati, i dade zalog Duha u srca naša." Zapazite ovde reč "zalog". Ista reč se spominje i u 2 Korinćanima 5:5 i u Efescima 1:14. U nekim drugim prevodima Biblije, npr. Čarnić, koristi se reč "kapara", koja je, prema Vujakliji, novac koji se pri sklapanju ugovora ili pogodbe daje unapred kao zaloga da će sve uslove ugovora ili pogodbe obe strane tačno ispuniti. Kada sam kupovao kuću u Oregonu, trgovac nekretninama je tražio $1.000 kapare, što je zadržao kao garanciju da će ostatak novca biti isplaćen u dogovoreno vreme.

Sveti Duh koji je došao u moj život prilikom obraćenja, nije samo Božji pečat vlasništva na meni da bih mogao s pravom da nosim ime hrišćanin, već Božje obećanje meni da ću primiti sve ono što je Bog pripremio za mene u večnosti. To je garancija.

Nekada sam govorio da su neki ljudi obraćeni hrišćani ali da još nisu primili Svetog Duha u svom životu. Sada primam veliku hrabrost iz saznanja da je svaki novorođeni hrišćanin mesto boravka Svetog Duha. "Ili ne znate da su telesa vaša crkva svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim, i u dušama svojim, što je Božje" (1 Korinćanima 6:19.20). Zato je Pavle mogao da kaže da oni koji nemaju Svetog Duha ne pripadaju Isusu (Rimljanima 8:9).

Nedavno je jedan moj prijatelj podelio sa mnom jednu rečenicu iz Duha Proroštva koja me je još više ohrabrila. "Sveti Duh je dolazio kao savetnik, prosvetitelj, vođa i svedok svima koji su primili Hrista kao ličnog Spasitelja."[1] To znači da sila koja se nalazi u svakom hrišćaninu ima neverovatne mogućnosti. Da upotrebim jednu automobilsku ilustraciju, rekli bismo da unutar sebe imamo jedan motor koji ima neograničenu količinu "konjskih snaga" koje samo čekaju da budu upotrebljene.

Kada je naša kćerka Šeron imala 16 godina, "zaljubila" se u Korvete. Kada god bi ugledala jedan od tih snažnih sportskih automobila, pokazivala bi na njega sa oduševljenjem. Jednog dana kada smo se vozili u obližnji supermarket, ona je iznenada vrisnula. Legao sam na kočnicu misleći da će nastati neka strašna automobilska nesreća. "Pogledaj!" povikala je pokazujući na jednu crvenu Korvetu koju je sporo vozila jedna sedokosa baka. "Kakva šteta! Sva ta sila i snaga, a ta stara žena je tako sporo vozi! Možda je pozajmila automobil od svog unuka?" Zamislite šta bi se dogodilo da starice pritisne pedalu za gas do kraja. Gume bi zaškripale i zadimile se, motor bi zaurlao,  i, nadam se da bi se saobraćaj pred njom razdvojio kao Crveno more pred Izrailjcima.

Mogućnost sile koja se nalazi u hrišćanskom životu je ograničena samo stepenom našeg predanja Bogu.

Sa Gostom dolazi i ostalo

Ponekad se ova sila koja dolazi u hrišćanski život prilikom obraćenja nazima Sila Trojstva. Bio sam zaprepašćen kada sam u Jovanu 14:16-23 pronašao da je, nakon što je obećao da će Sveti Duh nastavati u Njegovim učenicima, Isus rekao da će na taj način i On sam prebivati u njima. Prema tome, sa dolaskom Svetog Duha, hrišćanin ima u sebi i Svetog Duha i Sina. Govoreći o Isusovim učenicima, Holandski reformatorski pastor Endrju Marej kaže: "On je došao sa Svetim Duhom kao unutrašnji Hristos, da u njihovom biću na jedan veoma poseban unutrašnji način postane život njihovog života.

Isusa, koga su poznavali u Njegovoj zemaljskoj službi, sada su primili posredstvom Duha u Njegovoj nebeskoj slavi unutar njih."[2]

Ali to nije sve. Isus, u Jovanu 14 govori o Ocu i koristi množinu. On kaže za hrišćanina, "k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti". Na taj način novorođeni hrišćanin postaje Božje prebivalište u Duhu, stan Božji (Efescima 2:22). U prisutnosti Svetog Duha se podrazumeva prisustvo Oca i Sina.

Mnogi ljudi, kada postanu novorođeni hrišćani, veoma malo znaju o Svetom Duhu. Ja sam nisam znao skoro ništa. Moje znanje o Svetom Duhu je bilo ograničeno na osnovnu formulu "Otac, Sin i Sveti Duh" koji predstavljaju, tako mi je rečeno, Božanstvo, ili Božju porodicu. Tri bića, jedanka u Božanstvu, se nazivaju Trojstvo, ili Trojedinstvo. Nisam znao ko ili šta je Sveti Duh, ali On je ipak radio da me dovede da prihvatim Isusa kao svog Spasitelja i da pozovem Isusa u svoje srce. To iskustvo obraćenja je učinilo da Sveti Duh uđe u moj život.

Sveti Duh u mom životu prilikom obraćenja me je osposobio da budem siguran da sam primio večni život u trenutku kada sam prihvatio Isusa. "Po tom poznajemo da u njemu stojimo, i on u nama, što nam je dao od Duha svojega" (1 Jovanova 4:13). "I ovo je svedočanstvo da nam je Bog dao život večni; i ovaj život večni u sinu je njegovom. Ko ima sina Božjega ima život; ko nema sina Božjega nema života. Ovo pisah vama koji verujete u ime sina Božjega, da znate da imate život večni i da verujete u ime sina Božjega" (1 Jovanova 5:11-13).