Četvrto poglavlje

Kriza identiteta

Da li ste ikada pokušali da se upoznate sa nekim uticajem ili nekom silom? To je prilično teško, sasvim bezlično. "Dozvolite mi da vas upoznam sa magnetizmom." rekao je moj nastavnik fizike. "Hajde da vidimo kako on deluje i kako ga možemo koristiti." Moja žena, Barbara, već 20 godina sakuplja magente iz frižidera, i njena internacionalna kolekcija sada vredi više od našeg frižidera. Ali magneti za nas nemaju nikakvog ličnog značaja. Upotrebio sam magnet privezan za nit konca da bi upecao jedan mali šraf koji je zapao na nezgodno mesto u motoru mog automobila. Uspelo je i ja sam bio zahvalan.

Mnogi ljudi misle da je Sveti Duh sličan magnetizmu ili elektricitetu. "Kako ga mogu nabaviti? Kako ga mogu koristiti?" Ipak, Biblija je nedvosmisleno jasna da je Sveti Duh osoba, stvaran kao i Otac i Sin. Veliki evanđelista D. L. Mudi je jednom napisao: "Dugo sam bio hrišćanin pre nego što sam shvatio da je Sveti Duh osoba. To je nešto što veliki deo ljudi ne shvata, ali ako samo uzmete Bibliju i vidite šta je Hristos imao da kaže o Svetom Duhu, videćete da je o Njemu uvek govorio kao o osobi. On nikada nije govorio o Njemu kao o nekom uticaju."[1]

Isusove reči o Svetom Duhu kao osobi su veoma značajne. Zapazite ovo u sledećim stihovima: "A kad dođe on, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti što čuje, i javiće vam što će biti unapredak. On će me proslaviti, jer će se od mojega uzeti, i javiće vam" (Jovan 16:13.14).

Mi koristimo Njega ili On koristi nas?

Kada god se na Svetog Duha misli kao na neku silu ili uticaj, ljudi su skloni da manipulišu tom silom prema svojim potrebama. Moram priznati da je bilo trenutaka kada sam se i ja molio za silu da uradim neki svoj važan posao umesto da tražim da postanem svestan prisutnosti Svetog Duha u meni. On ne samo što daje silu, već sa Njim dolazi i sve ostalo što mi je potrebno.

O Svetom Duhu se često razmišlja na jedan bezličan način, baš kao što ljudi nekada raznišljaju o crkvi. Jednom prilikom je jedan čovek nazvao telefonom našu crkvu i tražio pastora. Kada sam se javio, on je počeo da napada crkvu i da govori da mu ona duguje novac. U stvari, želeo je da mu bude vraćena izvesna svota novca koju je pre više godina dao crkvi kao dar. Objasnio sam mu da crkva nije ni građevina ni verovispovest, već da crkvu čine ljudi. "Da li bi želeo da se sretneš sa vernicima i da on njih tražiš novac?" upitao sam. "Ako želiš od crkve da dobiješ novac, to je jedini način da to postigneš."

"Ne," rekao je. "Neću da uzmem novac od vernika. Hoću da mi ga crkva da."

Slično ovom primeru, ljudi veruju da im Bog nešto duguje. Oni ne žele Boga, ali žele Njegovu pomoć, Njegovu silu. Da bismo upoznali crkvu moramo upoznati vernike. Da bismo dobili Božju silu, moramo Ga upoznati kao osobu.

Simon, u drevnoj Samariji, je mislio da se sila Svetog Duha može kupiti novcem (Dela 8:18-22). Danas neki pokušavaju da kupe silu Svetog Duha ambicioznim planovima i programima koji bi trebali da daju slavu Bogu, ali su ustvari otkrivanje ljudske sile i jednog srca koje nije ispravno pred Bogom (stih 21). Pre mnogo godina podvukao sam ove reči u Čežnji vekova: "Mi ne možemo da upotrebljavamo Svetog Duha. Duh treba nas da upotrebi."[2]

Dok sam održavao seminare o Svetom Duhu širom sveta, otkrio sam da mnogi ljudi umeju da citiraju ove reči, ali veoma malo shvata njihov značaj. Kada sam ih nedavno ponovo pročitao, njihov kontekst me je zaista izazvao: "Ima mnogo onih koji tvrde i veruju da polažu pravo na Gospodnje obećanje; oni govore o Hristu i o Svetom Duhu, ali od toga nemaju nikakve koristi. Oni ne pokoravaju svoju dušu božanskim silama da je vode i upravljaju njome. Mi ne možemo da upotrebljavamo Svetog Duha. Duh treba nas da upotrebi. Bog svojim Duhom deluje na svoj narod da hoće i učini "kao što mu je ugodno" (Filibljanima 2:13). Ali mnogi ne žele da se potčine ovome. Oni žele da upravljaju sami sobom. To je razlog što ne primaju ovaj nebeski dar."[3]

Ne samo što se u Bibliji govori o Svetom Duhu kao o osobi, već se spominju i neki Njegovi lični kvaliteti koji opisuju aktivnosti koje obično rade ljudi. Duh traži (1 Korinćanima 2:10), poznaje (stih 11), poučava (stih 13), daje darove po svojoj želji (1 Korinćanima 12:7-11), voli (Rimljanima 15:30). On može da govori (Dela 8:29). Njemu se može lagati (Dela 5:3.4). Sveti Duh se može ožalostiti (Efescima 4:30), pa čak i uvrediti (Matej 12:31).

U svom govoru studentima na Adventističkom kolexu u Avondejlu, Jelena Vajt je rekla: "Potrebno je da shvatimo da Sveti Duh, koji je ličnost kao što je Bog ličnost, hoda po ovom tlu."[4] U Čežnji vekova, koja je završena u vreme kada je prethodna rečenica izrečena, isti pisac kaže: "Sveti Duh je Hristov predstavnik, ali ne u ljudskom obličju pa je od tog obličja nezavisan. Zato što je nosio ljudsku prirodu, Hristos nije mogao biti lično na svakom mestu. Zato je za njih bilo bolje da ode Ocu i pošalje Duha da bude njegov naslednik na zemlji. Tada niko neće imati nikakvu prednost koju mu donosi prebivalište ili lični dodir sa Hristom. Posredstvom Duha svi će moći da pristupe Spasitelju. U ovom smislu On će im biti bliži nego da se nije vazneo na nebo."[5]

Poslednji deo ovog pasusa podržava našu diskusiju o sveprisutnosti iz prethodnog poglavlja, a prvi deo iznosi jednu interesantnu perspektivu o Duhu. Iako je on osoba koja je stvarna kao vi ili kao vaša majka, on ipak nema ljudski oblik. Zbog ovoga nam je teže da zamislimo ili vizuelno predstavimo Svetog Duha nego Oca i Sina, jer smo navikli da u svojoj sopstvenoj mašti stvaramo Božji lik. Ipak, Sveto Pismo je jasno da je Sveti Duh osoba isto koliko i Otac i Sin.

On je dobar; ali da li je On Bog?

Kada sam jednom postao svestan činjenice da je Sveti Duh osoba, pitao sam se, Kakva je On osoba? Ko je On? Kada se danas neka osoba kandiduje za predsednika Sjedinjenih Država, čitav njegov život dolazi pod mikroskop. Hoće li položiti sve testove masmedija koji će pretraživati njegovu verodostojnost i moral u svakom području njegovog života? Kada proučavamo Svetog Duha koji "ispituje srce i misli", šta možemo pronaći? Hajde da ispitamo verodostojnost Onoga koji se nastanio u našem životu prilikom našeg obraćenja.

Značajno je zapaziti da Sveti Duh ima jednu pokorniju ulogu u odnosu na ostala dva člana Trojstva. Baš kao što je Isus rekao, On nije došao da ispunjava svoju volju već volju onih koji su Ga poslali (Jovan 6:38). Prema tome, Sveti Duh, koji dolazi da služi u Božjem narodu i kroz njega, je isto tako poslat. "A kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od oca, Duh istine, koji od oca izlazi, on će svedočiti za mene" (Jovan 15:26).

Zanimljivo je da je baš ovaj tekst doveo do konačnog prekida između Istočnih i Zapadnih Ortodoksnih crkava 1054 godina. Originalni kredo ranih hrišćanskih crkava, poznat kao Nikejski kredo (325 posle Hrista), je tvrdio da je Sveti Duh poslat od Oca. Jedna kasnija greška u prepisivanju je ubacila frazu da je Sveti Duh poslat od Oca i od Sina. Istočna Ortodoksna crkva je odbila da prihvati ovu tvrdnju, ali Pismo jasno naglašava da Sveti Duh nije samo Očev Duh, već i Sinovljev Duh (Rimljanima 8:9; Filibljanima 1:19; 1 Petrova 1:11; Jovan 20:22; Dela 2:33).

Biblija jasno uči da je Sveti Duh Bog, ili kako mi kažemo, deo Trojstva. Jednakost Svetog Duha u Trojstvu se vidi u rečenici koja se izgovara prilikom krštenja: "U ime Oca i Sina i Svetoga Duha" (Matej 28:19). Očigledno se ovome može dodati ime Bog, kao porodično ime, pa tako kažemo: "Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh."

U priči o Ananiji i Safiri, Petar naglašava da kada lažemo Svetom Duhu mi ustvari lažemo Bogu (Dela 5:1-4.9). Otac, Sin i Sveti Duh su tako čvrsto ujedinjeni kao jedan Bog da je rečeno "Bog je Duh" (Jovan 4:24) i "Gospod je Duh" (2 Korinćanima 3:17). Kvaliteti Svetog Duha da bude sveprisutan i svemoguć su ustvari Božje osobine.

Sada kada smo prošli kroz sve ovo, dolazimo do jednog najradosnijeg saznanja. Sveti Duh koji prebiva u nama, novorođenim hrišćanima, je ustvari Bog u nama. Aliluja! Ne samo što imam Božju silu u sebi, već imam Boga u sebi. Kao što jedan moj prijatelj kaže: "Bog je prisutan i On je predsednik", kada se potpuno otvorim Duhu.

Dopada mi se način na koji Samjuel Čadvik opisuje bliskost kada govori o inkarnaciji Duha: ""Ovde će nam pomoći stih iz Sudija 6:34 (prevod Stvarnost), posebno ako ga čitamo u svetlosti Novozavetnog iskustva. "A Duh Gospodnji obuze Gedeona". To što je Sveti Duh uzeo na sebe ljudskost je čudo inkarnacije. Duhu je telo neophodno, kao što je bilo neophodno i Sinu. Za Sina je telo bilo pripremljeno posredstvom Duha; za Duha je telo omogućeno preko Sina. Duh je živeo u Gedeonu i radio kroz njega. Gedeonov život je postao život Duha. Duh se obukao u čoveka. Duh je mislio kroz Gedeonov mozak, osećao kroz Gedeonovo srce, gledao kroz Gedeonove oči, govorio Gedeonovim glasom, kovao je Gedeonovom rukom, a celo to vreme Gedeon je ipak bio Gedeon, a Duh je još uvek bio Duh."[6]

Sveti Duh ne ulazi u nas prilikom obraćenja koristeći taktiku okupacije, već dolazi u ljubavi, kao prijatelj, ili kao bračni drug na dan srećnog venčanja. Ustvari, "jer se ljubav Božja izli u srca naša Duhom svetim koji je dat nama" (Rimljanima 5:5). Veza koju imamo sa Duhom koji živi u nama može biti mnogo intimnija i mnogo značajnija od bilo koje druge veze koju imamo na zemlji. Pavle o tome govori kao o "zajednici Duha" (Filibljanima 2:1).

Prijateljstvo i druženje

Ako ste prihvatili Isusa kao svog Spasitelja i tako postali mesto prebivanja Svetog Duha, da li zaista provodite vreme u druženju sa Njim? Kroz molitvu i razmišljanje o Božjoj reči mi stvarno imamo jednu prekrasnu vezu sa Svetim Duhom. Nastaje neraskidivo prijateljstvo.

Preko puta moje kancelarije nalazi se centar službe za žene, u kome je Ruti Jakobsen predsednik. Ruti, supruga predsednika oblasti i bivša medicinska sestra, je bila upotrebljena od Boga na mnogo posebnih i zadivljujućih načina. Ona ima tu prednost da sa pastorima i vođama laicima deli Božju silu. Mnogo puta mi je Ruti pričala o zadivljujućim odgovorima na njene molitve vere. Njene molitve su sakupile hiljade dolara za propovedničku službu, i sastanci koje je održala za crkvene vođe i grupe žena su hiljadama bile na blagoslov. Ali ono što me najviše oduševljava kod Ruti je jedno tiha sigurnost koja ukazuje na jednu posebnu vezu sa Svetim Duhom. Slučajno sam otkrio koliko je ta veza važna Ruti kad mi je jednog dana njen suprug, Ron, rekao da se ona moli u 4:30 ujutro. Da li se to dogodilo samo jednom u njenom životu? Ne, to je njena svakodnevna praksa.

Nedavno sam čuo kako Ruti pred jednom grupom pastora i njihovih supruga govori kako je Sveti Duh, tog jutra dok je razgovarala sa njim,  podsetio na jedan greh koji je učinila. Bila je iznenađena kada je osetila da je Sveti Duh nagovara da podeli taj greh sa onima koji će biti prisutni na sastanku. Kakva borba! "Ko će uopšte želeti da sluša o tome? Šta će misliti o meni?" Godine provedene u svakodnevnom druženju sa Svetim Duhom su učinile da Ruti dobije poslušno srce. Oči su se punile suzama dok je pričala svoju priču. Po svetovnim standardima, to nije bio neki veliki greh, ali u Božjim očima greh je greh. Njena spremnost da bude poslušna glasu Svetog Duha dovela je mnoge druge, uključujući i mene, do toga da jedni drugima priznamo svoje krivice i da se molimo jedni za druge.

Ako imamo vezu sa Svetim Duhom veoma lako ćemo prepoznati Božji glas. Nedavno, dok sam se vozio automobilom, slušao sam neke kasete snimljene na raznim seminarima. Često su postavljana pitanja i ponekada bih odmah prepoznao neki glas. Čuj ovo pitanje od Alfonsa MekKartija, pomislio sam dok je grupa razgovarala sa Donom Jakobsenom o nekim vidovima pripreme za proučavanje Biblije. Poznavao sam pastora MekKartija 8 godina. Radili smo zajedno u propovedničkoj službi. Njegov glas mi je bio prepoznatljiv.

Isus je rekao: "Ovce moje slušaju glas moj" (vidi Jovan 10:1-16). Božji glas se čuje kroz posebne pozive Svetog Duha koji ostavlja utisak na našem srcu. Kako mogu da prepoznam razliku između mog sopstvenog razmišljanja i glasa Svetog Duha? Jedino kroz svakodnevnu zajednicu sa Njim.

Jednom sam počeo da provodim po jedan sat u molitvi svakog dana, stvarno komunicirajući sa Bogom i moleći se u Duhu (Juda 20), dozvoljavajući Duhu da me upućuje na ono za šta treba da se molim (Rimljanima 8:26.27). Sveti Duh je počeo da me vodi kao nikada ranije (stih 14). Iz ovoga su nastali razni seminari za male grupe, Homes of Hope, Njindonj to Revelation, Trinity Ponjer Ministry, Holy Spirit Felloships, idr. Ovo je dramatično uticalo na hiljade života, pa i na čitave crkve, ali slava i čast ide Bogu a ne čoveku. Duboko sam ubeđen, da kroz druženje sa Bogom koji živi u nama, možemo biti upotrebljeni kao Njegove sluge na način koji mi sami nikada ne bismo mogli da vidimo bez prisutnosti Njegove ličnosti u našem srcu.