< Sadržaj 2. Poglavlje >

 

POČNITE ISPOČETKA


Voda
Grickanje
Prekiniti s lošim navikama
Kako prestati sa lošim navikama?

Ako želite da napredujete, da budete bolja osoba, za to je potreban poseban um. Treba stalno učiti i rasti. Možda će vas nešto u ovom izlaganju iznenaditi, ili se nećete složiti sa nečim, ali se nemojte ljutiti. Razmišljajte o novim idejama, izadjite iz kalupa da bi bili bolja osoba. Vi to možete ako hoćete.

Ovaj materijal je vrlo jednostavan, dobro dokumentovan novim medicinskim istraživanjima. Nemojte da učite samo za sebe, nego i za porodicu, i za ljude oko vas.

Početi ponovo je izazov. Biće možda poteškoća, ali zato budite otvorenog uma i srca, i unesute reforme u život. Nemojte sve odjednom, nego one za šta ste sada spremni. Kasnije dodajte nove.

Odrastao sam na Aljasci. Imam 11 meseci starijeg brata. Imao sam mnoge bolesti kao dete (izvadjeno mi je slepo crevo, imao sam upale krajnika, itd.). Sa 23 godine odlučio sam da nešto promenim i to je potpuno izmenilo moj život. Imao sam loše navike (npr. jeo sam lošu hranu). Moj otac je bio poslastičar, pravio je najveće torte na svetu. Pravio je kolače za 5 predsednika SAD. Uvek smo imali mnogo slatkiša u kući. Rodio sam se debeo. Svi moji rodjaci su punački. Sa 23 godine uneo sam promene u moj život. Moj stariji brat nije uneo te promene i sada ima 150 kg, i jako pati zbog toga. Zdravlje mu je jako loše.

Takav sam mogao biti i ja, da nisam uneo ove promene u život. Ali ja sam odabrao promene, dakle, da ne budem kao ostatak moje porodice. Moji roditelji, deda i baba, svi su imali visok pritisak i srčane bolesti. Ja sam jedini u porodici koji ne koristim lekove. Ne osećam se kao da imam 45 godina. Ako se brinete za svoje telo, vaše telo ce se brinuti za vas.

U početku se cela moja porodica smejala ovim promenama, kao što biste mogli i vi da se smejete tome. Ali posle 23 godine takvog života, više se ne smeju nego slušaju.

Principi dobrog zdravlja i života postoje od pre više hiljada godina, ali su ljudi prestali da ih čitaju i slušaju. Mi moramo saznati o mašini u našem telu. Neki znaju da brinu o mašini u automobilu. Ali, u mašini našeg tela provodimo 24 sata dnevno, 7 dana sedmično. Toj mašini je potrebna dobra nega. Moramo da vidimo kako ona radi. To je najveličanstveniji aparat na planeti. Ako mu date šansu, on ce dati izvanredne rezultate.

Kada sam uneo ove promene, moja majka, medicinski radnik, bila je veoma nervozna. Moje ideje joj se nisu svidjale. Zato je insistirala da joj stalno šaljem rezultate moje krvne slike da bi bila sigurna da sam zdrav. Rezultati su uvek bili izvrsni, bolji od njenih. Sada mora da prihvati da sam vrlo zdrav.

Jednom sam, pre 10 godina, testirao krv uz pomoć 40 testova. Sve je bilo dobro. Moja krv je bila jako čista. Lekari su mislili da moji bubrezi preintenzivno rade, ali to je bilo zbog hrane koju sam jeo. Direktor bolnice koji je jeo istu hranu kao ja, imao je iste rezultate krvi.

Pogledaćemo sedam prirodnih lekara koji mogu da vas drže u ravnoteži. Ako držimo tri ili četiri, izgubićemo ravnotežu. Potrebno je držati se svih sedam lekara za novi početak.

  1. ISHRANA
  2. VEŽBANJE
  3. VODA
  4. SUNCE
  5. UMERENOST
  6. VAZDUH
  7. ODMOR

U Londonu, na testiranju, ustanovili su da se izuzetno zdravo hranim. Testirali su me na u svetu poznatom Enton medicinskom centru. Čuli su za predavanja koja sam držao i testirali su me besplatno (pregled inače kosta 150 funti) da bi proverili moje zdravlje. Stavili su mi elektrode i rekli da trčim na mašini. Svaka 3 minuta mašina je išla sve brže i sve se više dizala prednja strana (trčao sam uzbrdo). Rezultat je bio: "Veoma izuzetan". Rekli su da tu kategoriju imaju samo olimpijske atlete i da izgleda nemoguće da sam ja to učinio. Rekli su mi da sam prestar i da ne treniram dovoljno (6-8 časova dnevno). Rekli su: "Šta god radite gospodine Volk, nastavite tako".

Ja želim da i vi tako radite. Pitajte i svog lekara o ovom. Ali, proverite da li on čita novu literaturu. Neki lekari se jos drže udžbenika iz 60-tih i 70-tih godina. Potrebni su novi izveštaji. Nikad nije kasno da u svoj život unesemo promene. Samo svom telu moramo pružiti priliku.

 

VODA

 

Želeo bih da probate jednu jednostavnu stvar u toku samo dve sedmice. Da li pijete najmanje 1 litar vode dnevno? A 2 litra vode dnevno? Evo zadatka: U sledece 2 sedmice trebate da pijete najmanje 2 litra vode dnevno." To je mnogo vode. Ako niste navikli, počnite sa 1 - 1,5 litara vode. A posle 7 dana povećajte, dok ne dodjete do 2 litre. Morate biti sigurni da je ta voda čista. Možda će vam trebati filter. U Rusiji su ljudi posle 2 - 3 dana imali velike tegobe jer je njihova voda jako loša. Zato sam im rekao da prvo prokuvaju vodu, a onda da je sipaju u staklene posude. Zatim je treba izložiti suncu i pustiti da se par dana slegne, a onda onu na vrhu koristiti, a onu sa dna odbaciti. Pili su samo 1 litar, i to im je pomoglo. I mi bi, u mnogim slučajevima, trebali da je prokuvamo ili da nabavimo filter.

Nemojte piti vodu u isto vreme kada jedete. Ljudi to često rade, i zato im je urin uvek žut. Mi želimo da urin bude bezbojan. Kada pijemo vodu za vreme jela, razredjujemo želudačnu kiselinu i oslabljujemo je. Zato i varenje ne može biti dobro i ne mogu se izvući hranjljivi sastojci iz hrane, jer voda sve to ispere. Ne biste trebali piti vodu ni kratko vreme pre jela, već 15 - 30 minuta pre. Takodje treba sačekati 1-2 časa posle jela, da bi bilo vremena da se svari hrana. Voda ometa varenje, jer ona prva biva apsorbovana (upijena), a kada jedemo želimo da se absorbuje prvo hrana.

Počnite sa 2 litre vode u toku 2 sedmice, i prestanite da jedete izmedju obroka. Što se tiče temperature vode, ujutro možete piti toplu vodu. Ona prolazi brzo kroz sistem za varenje i dobro će vas isprati. Urin je najtamniji ujutro, a treba da se izbistri do podne. Možete piti i hladnu vodu, ali ne ledenu vodu, i to iz više razloga. Ledena voda oštećuje dentin naših zuba. U želudcu je 37 stepeni Celzijusovih, a ledena voda ima temperaturu 1 - 2 stepena, pa telo ne podnosi nešto tako hladno i troši energiju na zagrevanje vode koja je mogla bolje da se iskoristi. Zasto dodavati sebi teret ledenom vodom?

Probajte ovo 2 sedmice, vredno je truda. Jedna studentkinja iz Los Andjelesa činila je ovako mesec dana. Drugarica ju je pitala, koji je taj divni novi puder koji je stavila. Odgovorila je da nema šminku, nego da pije 2 litra vode dnevno. Drugarica je rekla: "Kaži mi istinu: Koja je marka pudera?" Devojka je ponovila: "2 litre vode dnevno, zaista." Drugarica je bila uporna: "Samo nas dve ćemo znati i biti tako lepe. Kaži mi ime? Izgledaš tako divno i prirodno." Devojka je opet ponovila: "2 litre vode dnevno. " Drugarica je ljutito uzviknula: "Dobro, ne moraš da mi kažeš." Nije verovala da je tako jednostavno.

Vašem telu je potrebna voda, i to mnogo vode. Probajte! Videćete kako ćete divno izgledati i kako ćete se osećati iznutra. Vaše telo će se oduševiti. Kada domaćica pere posudje da li uzima malo vode da bi oprala posudje? Ne, puno vode joj je potrebno. Jednom časom vode dnevno teško je oprati celo telo. Potrebno vam je bar 2 litra dnevno - pun rezervoar za dobro funkcionisanje. Pijte vodu u toku celog dana. Neki pokušaju da ujutru popiju sve. Vaše telo stalno mora da se ispira, celog dana. Kafa, čaj, mleko i sok nisu isto što i voda, jer moraju da prodju proces varenja. Oni ne funkcionišu kao voda - voda ispira. Zato ih ne možemo uračunati u one 2 litre vode.

Više vode treba piti kada je napolju vruće, ali 2 litre je sasvim dovoljno. U početku će izgledati kao da svaki čas treba ići u toalet, jer vam mehur nije navikao. Ali, mehur je mišić i može da se rastegne da bi zadržao vodu. I želudac može da se naduva. Ja obično ne pijem vodu posle 16 časova, jer ne volim da ustajem u toku noći kada spavam. Zato odlučite kada ćete prestati da pijete vodu. Neki ljudi mogu i pre spavanja da piju vodu, ja ne. Voda je divan izvor energije, vrlo jednostavna za upotrebu. To može biti vaš prvi korak za vas novi početak. Ako imate posebno oboljenje, posavetujte se sa vašim lekarom (ako prati novu literaturu). On će vam reći da vam to neće naškoditi, nego će vam biti mnogo bolje.

Ako želite da nešto promenite u životu, to je dobar znak. Ja vas ne poznajem, ne znam vaše loše navike. Neke ćete otkriti, ali nemojte da vam bude neprijatno. Ne želim nikoga da osudjujem. Želim samo da vam kažem činjenice. Vi odlučite kada ste spremni za promenu. Nemojte dugo da čekate. Što duže čekate, lošije će biti vašem telu. Zato počnite da sprovodite ove informacije u život, ali ne sve odjednom. Meni je trebalo nekoliko godina da bih sve ovo uneo u svoj život. Danas su istraživanja pomogla da bolje razumemo ono sto činimo.

 

GRICKANJE

 

Jedna od loših navika u ishrani je grickanje, jedenje izmedju obroka. Šta se dešava u vašem telu kada jedete izmedju obroka? Varenje počinje u ustima posebnim enzimima u pljuvački, koji razgradjuju skrob. Oni ne funkcionisu dobro u želudcu, već samo u ustima. Dok žvaćemo, hrana treba da ostane 30-60 sekundi u ustima pre no što se proguta, da se želudac ne bi pitao šta je s vama, da li ste izgubili zube. Morate koristiti mikser koji se nalazi u ustima.

Drugi stepen varenja je u želudcu. On je kao vodeni balon. Kada hrana počne da se razgradjuje, posebni mali mišići guraju hranu van želudca (kao kad muzete kravu). Varenje se nastavlja u tankom crevu. Ali, pre no što se želudac isprazni, mi malo gricnemo izmedju obroka (umesto pauze od 5 sati, da bi se varenje završilo). Ako je pauza manja od 5 sati, mišići želudca imaju probleme. Ovi mišići se zaustavljaju, ne izbacuju staru hranu, dok se nova prispela hrana ne svari u želudcu. Stara hrana čeka u želudcu, a tu je jako toplo, tamno i kiselo, i hrana se gnječi. To je kao kad ujutru zgnječite hranu na tanjiru i odete na posao. Šta se uveče dogodilo sa hranom? Ona je trula. Šta se dogadja sa hranom dok čeka u želudcu? I ona truli, i tako kvari našu krv. Uradjeni su mnogi testovi da bi se ovo potvrdilo. U jednoj bolnici su sve medicinske sestre učestvovale u testiranju. Jele su normalna 3 obroka, a izmedju obroka su trebale da nešto gricnu. Posle 3 dana bile su testirane. Posebni optički sistem sa kamerom unesen je u sistem za varenje da bi se videlo šta je u želudcu. Kada su izvadili hranu iz želudca, našli su hranu staru 3 dana, u veoma lošem stanju. Kao kad bi otišli na djubrište i jeli hranu odande. To se dogadja kada jedemo izmedju obroka. Hrana se kvari. Možda jedete zdravo voće i povrće, ali pazite da ne jedete izmedju obroka, pauzirajte 5 sati. Da bi se hrana razgradila potrebno je 2-3 sata, a želudcu je posle potreban odmor od 2 sata. Vaš želudac je mišić, a svi mišići tela moraju da se odmaraju (čak se i srce odmara izmedju 2 otkucaja).

Ako vas zamolim da 1000 puta preskočite konopac za 2 sata - to je vrlo teško. Ali, ako vas zamolim da 1000 puta preskočite konopac za 2 sedmice, to će vam uspeti, Zašto? Zato što ćete se odmarati. I vašem želudcu je potreban odmor izmedju jela. Varenje je posao i mišić želudca mora da se odmori. Zato odmarajte 5-7 sati izmedju jela, ali ne manje od 5 sati. Ako je pauza manja od 5 sati, želudac će oslabiti i neće dobro funkcionisati. Iz hrane treba izvući korisne sastojke, a 5 sati pauze pomoći će vam u tome.

Ako jedete kasno uveče, ostanite budni bar 3 sata pre spavanja. Ako ranije zaspete, nećete dobro spavati i probudićete se umorni. Većina ljudi se ujutro budi umorna. Zašto? Spavaju 8 sati, pa zašto su onda umorni? Ako se budite umorni, to je upozorenje da nešto nije u redu. Ako dobro postupate sa telom, budićete se sami bez problema, naglo, sami od sebe i odmorni za novi dan.

Ali, nama se ujutro još spava, protežemo se, idemo pred ogledalo i ne svidja nam se to što vidimo. Uštinemo se da proverimo da li još sanjamo. Zašto? Nešto nije u redu. Telo se nije odmorilo od jučerašnjeg lošeg postupanja s njim, i od prekjučerašnjeg, i od mnogo pre. I posle svega, telo ne želi da ustane. Budilnik zvoni, morate na posao, a telo kaže: "Ne! Ne mogu, pusti me na miru. Loše si postupao sa mnom, ne želim da ustanem. Ne želim da jedem, ne želim da pijem, želim samo da umrem." A sve zato što smo loše postupali s telom. Vi znate da je ovo istina. I ja sam se ranije budio takav. Jedan od 7 lekara nedostaje. Možda nemate pravu hranu ili dovoljno vode. Možda ne vežbate ili se ne odmarate dovoljno. Možda nedostaje nekoliko lekara. Potrebno je svih 7.

Da li želite da prestanete da jedete izmedju obroka? Pokušajte, videćete kako ćete se osećati. Na vama je da donesete odluku koliko dobro želite da se osećate. Da li želite da ustajete umorni ili odmorni - spremni za novi dan? Jednom prilikom sam bio gost na venčanju. Posle probe za venčanje otišli smo na večeru u piceriju. Za mene su spremili nešto dobro i zdravo. Bilo je 22 sata, a ja ne jedem tako kasno i nisam znao kako da se izvučem pred društvom. Moja pica je imala divno sveže povrće i svi su se njome oduševili, a ja sam gledao kako da se izvučem. Setio sam se i rekao: "Ko želi komad ove pice?" I za tren je nestala! Stric mi je rekao: "Vrlo si bistar momak, zašto nisi ništa jeo?" Odgovorio sam mu: "Ja više volim da se probudim odmoran i srećan, nego da par trenutaka uživam da jedem picu. Da sam je pojeo, imao bih užasnu noc, loše bih spavao i probudio bih se umoran, a ja to ne volim. Ja to toliko ne volim, da ću radije izostaviti picu da bi se mogao probuditi radostan." Kad počnete da činite ove dobre stvari, to će vas pokrenuti da nastavite dalje. Tako je bilo sa mnom, tako će biti i sa vama.

 

PREKINITE S LOŠIM NAVIKAMA

 

Kako prestati sa lošim navikama? Svi mi imamo loše navike. Navike se stalno razvijaju i mnoge su korisne, inače bi stalno morali da učimo nove stvari. Ali, neke naše navike su destruktivne, na primer pušenje. U SAD zakoni su vrlo strogi što se tiče pušenja, inače bi naš život bio vrlo težak. Čak i predsednik SAD mora da izadje napolje ako hoće da puši, ili da plati 1000 dolara, ali on ne puši.

Vodio sam seminare za odvikavanje od pušenja. Ljudi su očajnički pokušavali da ostave tu lošu naviku. Često mislimo da naše navike nisu tako loše, ali činjenica je da su neke mnogo lošije nego što mislimo. Neki vole da nešto gricnu kasno uveče, a nekad to predje u čitav ponoćni obrok i bude se umorni, imaju mamurluk od hrane. Neki ljudi imaju lošu naviku da jedu slatkiše, i to na kraju svakog obroka, bar nešto slatko, ili malo više slatkog. Moj prijatelj Džon bio je sladokusac. Jednom je izašao iz poslastičarnice sa punom kesom krofni. Bio je tako srećan. Smešio se svojoj kesi sa krofnama i onda ugledao mene. Pomislio je: "Ooo, ne!" Pogledao je u kesu, pa u mene, pa opet u krofne, pa u mene i rekao: "Sigurno se pitaš šta ću sa ovim krofnama?" Rekao sam: "Verovatno ćeš ih pojesti, iako znaš da je to loša hrana. To mnogi znaju, a naročito ti! Pogledaj, mast je procurela po kesi, unutra je samo belo brašno, šećer i veštačka aroma." Onda je on uzviknuo: "Ja to ne bih trebao da jedem!", i bacio je kesu u kantu! "Džone, zašto si to uradio?", upitao sam ga. On je kazao: "Zato što je to loše za mene." "Džone da li je to zato što stvarno to misliš ili zato što sam ja ovde? Šta kad ne budem ovde? Da li ćeš ih pojesti? Sve dok stvarno ne budes verovao da je to loše za tebe nećeš se osloboditi krofni. Postaćeš njihov rob."

Ja ne želim da ljudi prestanu sa lošim navikama iz pogrešnih razloga, jer će se vratiti tim navikama. Ono što činite kad nema nikoga oko vas, to ste stvarno vi. Tada govori ono što je unutar vas. Ja želim da imate prave razloge, da znate zaista šta vam te krofne mogu učiniti. Neki ljudi kažu da ishrana nije toliko važna: "Ako se ne drogiram, ne pijem alkohol, nije bitno koliko jedem. Nije bitno ono šta ulazi u telo, nego ono što izlazi." Da li to znači da možete uzeti i kokain i LSD jer nije bitno šta ulazi u telo nego šta izlazi? Ono što ulazi sigurno utiče na ono šta izlazi. Pitajte nekog alkoholičara ili narkomana. Ono što ulazi u telo je jako važno. Ono što danas pojedete, to sutra govori i živi kroz vas.

U SAD odrasta generacija bez kontrole, neuravnotežena, sa epidemijom suicida (samoubistava). Ljudi vrše lagano samoubistvo drogom i alkoholom. Nema dovoljno zatvora, a ni policajaca za sve takve. Medjutim, ni to nije rešenje. Rešenje je vratiti ih u ravnotežu. Kako? Stručnjaci kao Dr. Bernard (član Udruženja za sprečavanje bolesti na Univerzitetu Džordž Vašington) sa timom od 3000 lekara proučili su sve mogućnosti i shvatili da smo neuravnoteženi zbog loše ishrane. I oni su napravili jednu mapu. Najčešće je najbolji plan najjednostavniji. Ono što se dešava za stolom vrlo snažno utiče na naše izbore. Istraživanja na životinjama potvrdjuju ovo. Imam dve vrlo stručne studije koje pokazuju ovo:

Labaratorijskim pacovima je bilo ponudjeno da piju čistu vodu, a takodje im je bila ponudjena voda sa 10% alkohola. Nijedan pacov nije hteo da pije alkohol. Životinje znaju da je alkohol otrov. Čovek je jedino živo biće koje pije alkohol i tada postaje luda životinja. Dali su pacovima umesto njihove normalne ishrane tipično tinejdzersku hranu (hot-dog, pita od jabuka, ukiseljeno povrće, spageti, ćufte, čokoladne torte, slatkiši, kolači) na malim pločicama. Ova hrana ima mali procenat hranljivih sastojaka, a veliki procenat stimulativnih sastojaka kao što su jaki začini, meso, dok mleko i šećer zajedno prave alkohol. Pacovi su to jeli. Ubrzo su svi pacovi počeli da piju alkohol. Ispali su iz ravnoteže. I mi ljudi, kada nismo u ravnoteži, donosimo loše odluke, postajemo destruktivni.

Posle nekog vremena uklonjena im je takva ishrana, i vraćena normalna, uravnotežena ishrana. Vrlo brzo, oko 80% pacova počelo je ponovo da pije samo vodu, a 20% je uginulo od ciroze jetre koja je posledica alkoholizma! Rezultati u vezi sa ljudima su još gori, jer nama niko ne oduzima kafu, čokoladu, slatkiše, meso, jake začine i iritirajuću hranu. Mi to stalno jedemo, postajemo prestimulisani i agresivni. Roditelji se svadjaju sa decom: "Otkud odjednom da uzimaš droge? Zašto pijes alkohol?" A dete kaže: "Ti si razlog mama. Naučila si me da živim puneći me stimulansima."

Kada tinejdžeri postanu agresivni, seksualno aktivni i počnu da koriste droge, potrebno je prstom pokazati krivca: "Mama u kuhinji!" Nije sva krivica u kuhinji, ali ovih 3000 lekara tvrdi da ishrana utiče na ponašanje. Ako u sazrevanju živite na malo hranljivih sastojaka a na puno stimulansa, skoro je nemoguće kada ostarite da se oduprete stimulansima, bilo putem seksa, droge ili alkohola. Čelo telo ce jedva čekati da bude stimulisano sve jačim stimulansima, jačim od čokolade i mesa, i tada ne shvatamo zašto ne možemo da se zaustavimo. Zašto ne možemo da kontrolišemo naš seksualni nagon? Zašto ne možemo da ostavimo drogu, alkohol i cigarete? To je mnogima jako teško da ostave.

Medjutim, mi znamo šta je ono što možemo da jedemo. To je jako važno, zar ne? To je hrana sa vrlo malo stimulansa, a dosta hranljivih sastojaka - suprotno onome što postoji u prodavnicama. Zato je skoro nemoguće da mladi budu uravnoteženi, jer su naučeni da budu van ravnoteže. U zatvorima i domovima za maloletne delikvente prvo razgovaram sa kuvarom. Niko to ne može da shvati. Ne razgovaram ni sa upravnikom, ni psihologom, nego prvo razgovaram sa kuvarom, i tvrdim da će se za 30 dana dogoditi promena u ovoj ustanovi. Na žalost, kuvar je debeo stari čovek i često neće da promeni ni jedan recept koji je naučio još u vojsci (puno masnoće, puno mesa). Za neku hranu u vojsci postoje posebni nadimci. To sigurno nije uravnotežena hrana koja nam je potrebna.

Pomoći ljudima je zato težak zadatak. Mnogo ljudi ne veruju ovim studijama. Zato mladi gomilaju sve više loših navika. I sa suzama govore: "Ne mogu da prestanem. Pokušavao sam na sve načine i nisam uspeo." Ja im govorim o jednostavnim promenama: "Prestanite da slušate tu muziku bar mesec dana, vežbajte, jedite jednostavnu hranu (voće, povrće i žitarice)." I za mesec oni se osećaju drugacije, i mentalno i fizički. Mnogi se tome smeju, osim onih koji su probali. Oni znaju da je to za njih bio korak u pravom s meru. To nije potpun odgovor, ali je veliki korak unapred. Zato je važno da čovek proučava šta je zdravo, i mi danas tačno znamo šta se dešava kada nešto jedemo.

Jedan mladić je u SAD na rodjendanskoj proslavi jeo sladoled i tortu. To je mleko i šećer koji u telu stvaraju butil-alkohol. Kada se mladić vraćao kući kolima, policajac ga je zaustavio zbog čudne vožnje i dao mu balon za alko-test. Test je pokazao da u njegovoj krvi ima alkohola, i policajac ga je uhapsio. Taj mladić je bio hrišćanin koji nikada u životu nije pio alkohol. Mleko i šećer nas ne naprave pijanim kao alkohol, ali se u želudcu stvara loš stimulativni alkohol zbog kojeg alko-test može da bude pozitivan. Nećete pasti, niti će vam se spetljati jezik, ali će vas alkohol stimulisati.

Roditelji ovog mladića su doveli advokata i lekara na sud, jer mladić nikada nije pio alkohol. Doktor koji je poznavao novu literaturu doneo je sladoled i kolač. Pre nego što su ih pojeli, alko-test je bio negativan. Kada su pojeli mleko i šećer, kratko posle toga, alko-test je bio pozitivan. Sudija je bio šokiran. Taj slučaj je zabeležen u SAD kao dokaz da mleko i šećer u telu grade alkohol. Vrlo malo hranljivih sastojaka, a puno stimulirajućih. Onda se pitamo zašto nemamo kontrolu nad sobom. Razmislite o ovome. Možda imate agresivne misli ili namere. Vi ih ne izvršavate, ali stanje u kome se nalazite nije dobro. Jedina razlika je što se još nije pružila zgodna prilika da to učinite. Krivica je ista. Zato nije dobro da imamo ni takve misli, jer ćemo u odredjenim okolnostima popustiti.

 

KAKO PRESTATI SA LOSIM NAVIKAMA?

 

Postoje mnoge tehnike kojima se ljudi služe. Ponavljanje je jedna od najboljih. Što više ponavljamo dobre stvari, manje ćemo imati vremena za loše stvari, a ono što je dobro dublje se urezuje u naš um. Ako bolje shvatimo kako mozak radi, lakše ćemo doći do cilja.

Kako nastaje neka navika? Ćelije mozga su povezane linijama ili vezama. Svaka nova informacija koju naučimo predstavlja novu liniju ili vezu izmedju ćelija mozga. Pri svakom vezivanju cipela upisuju se novi detalji. Za govor su linije drugačije. Što više učimo da govorimo, linije su sve dublje. Ponavljanje je ovde jako bitno. Veza izmedju moždanih ćelija zove se sinapsa, i tu se dešava električni proces sličan pucketanju prstima. Kada impuls prolazi sa jedne na dugu ćeliju, na ćeliji mozga nastaje mala kvrga. Vremenom ova izbočenja rastu i smanjuju udaljenost izmedju dve ćelije mozga. Svaki put kada ponovimo tu aktivnost, udaljenost je sve manja i manja, a mi to možemo sve brže da ponovimo (npr. vezivanje pertli: deca to nespretno rade i pri tom prave pokrete jezikom, jer ovaj put nije uhodan. Kasnije mozak sam kaže da jezik ne pomaže pri vezivanju pertli i zato odrasli ne izbacuju jezik dok vezuju cipele).

Milijarde takvih veza nalazi se u mozgu. Pretpostavimo da je jedna takva veza loša navika, npr. pušenje. Što više pušite, razlika izmedju ćelija se smanjuje i vi pušite sve brže i više. Onda stisnete zube i odlučite da prestanete sa pušenjem, i razbijete jednu vezi izmedju moždanih ćelija, ali ostale veze čekaju novu cigaretu i to vas izludjuje, jer postoji još dosta veza koje vas teraju da pušite. I kada dodje trenutak slabosti, zna se šta se dešava - vraćamo se na lošu naviku, i nove veze ponovo nastaju. Šta sada učiniti da se oslobodimo ovih veza? Bilo bi dobro kad bi neurohirurg mogao da nam prekine sve ove veze, ali i najbolji neurohirurg ne može da raskine veze za naše loše navike. Potrebno je da što više ponavljamo dobre stvari.

Evo nekoliko korisnih saveta za ostavljanje pušenja. Zamislite da odjednom imate jaku želju za pušenjem, ili za nekom lošom navikom koju imate. Taj stari djavo vam viče na uvo: "Hajde, učini to!", i vi imate jaku potrebu da to učinite. Evo šta da radite: "Gledajte na sat jedan minut i mislite na nešto drugo, pozitivno i lepo (godišnji odmor ili telefonski poziv, neki radostan dogadjaj). Možete da pročitate nešto kratko i lepo. Ako posle jednog minuta još uvek imate jaku želju, ponovite ovo u toku još jednog minuta. Ja često slušam duhovnu muziku. U toku drugog minuta razmišljajte o nečem dobrom i pozitivnom. Na kraju drugog minuta, ako je taj nagon još u vama, gledajte na sat još jedan, poslednji minut. Doktori i psiholozi se slažu da ako ne odgovorite na neki nagon 3 minuta, potreba nestaje. Nagon funkcioniše samo ako mu odmah popustite. Zato se i zove nagon, jer vas nagoni da nešto odmah učinite. Ako uspete da se uzdržite 3 minuta, on će potpuno nestati.

Nekad to uradimo i ne znajući. Na primer, možda ste se vozili autobusom, a za 30 minuta stići ćete kuci. Odjednom vam se ide u toalet, ali kažete sebi da ćete to obaviti za 30 minuta. Iako imate taj nagon, mozak govori telu da nagon neće biti zadovoljen sada. I vi razmišljate o nečem drugom. Kad dodjete kući, mozak kaže: "Sada nema izvlačenja." Vaš mozak govori telu šta da čini. Što više vežbate vaš mozak da rukovodi telom, imaćete jači karakter. Slab um uvek popušta svemu. Ako se čvrsto ne založite za nešto, pašćete pod taj uticaj. Zato razvijajte um da bi imali pravilan izbor. Loš izbor automatski dolazi. Da bi bili na pravom putu, potrebno je uložiti napor. Zato je potrebno vreme i vežbanje, ali to nije tesko, treba to činiti. Ako to ne činimo, rezultati mogu biti katastrofalni.

Marko, moj cimer na koledžu, voleo je da ide na zabave, u noćne klubove i pije alkohol. Jednom se vratio kasno pijan i spreman za svadju. Ubrzo, Marko je pao na krevet. Ujutru sam učio u biblioteci. Kad sam se vratio, Marko se tek probudio i sedeo je na krevetu. Nismo ništa govorili. Marko je progovorio: "Pole, ja se bojim. Kao da je veliki taman oblak iznad mene. Izgleda da sam otišao predaleko. Ne znam šta da radim." Nakon što sam ga podsetio na ono što zna, on je uzviknuo: "Pole, znam, moram da prestanem da popuštam lošim navikama. Moram da svoj um ispunjavam lepim stvarima." Dakle, potrebno je da donosimo nove, dobre odluke u životu, da više vremena provedemo u korisnim i konstruktivnom aktivnostima.

 

< Sadržaj 2. Poglavlje >