< 1. Poglavlje
Sadržaj
3. Poglavlje >
ZAPANJUJUĆA
OTKRIĆA O ISHRANI
Anatomija
Šta jesti?
Riba
Hrana zivotinjskog porekla
Bolesti viška
Sirće
Sada ćemo zaviriti u vaš frižider da vidimo šta
tamo ima. Ako se ne slažete sa mnom - u redu, ali izneću vam onda rezultate
svojih istraživanja. Nemojte samo da kažete: "Ne verujem." Koristite mozak,
recite mi zašto ne verujete. Ako je tačno ono što mi budete rekli, promeniću
svoje stavove. Ali, pokažite mi činjenice kao što ću pokazati ja vama. Neke će
biti iznenadjujuće, ali to čini život zanimljivijim. Zapamtite: Ovo vam govorim
jer vas volim. Ne želim da vas napadam i da se loše osećate. Želim da vam bude
dobro.
Pogledajmo ljudski organizam. Kakva je to mašina?
Da li je ta mašina stvorena da jede biljke ili mrtve životinje? Počnimo od usne
duplje, od mišića žvakača. Da li možete da pomerate donju vilicu s leva na
desno? Možete. Možete li da pomerate donju vilicu dole-gore i napred-nazad?
Možete. Vilicu možete pomerati u 3 smera kao i svi biljojedi. Mesojedi mogu da
otvaraju usta samo gore-dole. Na primer, pas može da otvara usta samo gore-dole,
ne može u stranu i napred-nazad, jer je on mesojed. Svaki zubar može da nam kaže
da su ljudski zubi namenjeni za jedenje biljaka. Nisu oštri i veliki kao kod
medveda ili vuka. Naši zubi nisu stvoreni da zagrizu meso ni da ga otkinu. Naši
zubi su stvoreni za biljke.
Pogledajmo sada organe za varenje. Naša creva su
veoma dugačka i zavijena. Deset puta su duža od poprsja. To je sasvim dovoljno
za varenje biljnih vlakana. Danas se mnogo govori o vlaknima kojih ima u
biljkama, a kojih nema u mesu. Sistem za varenje mesojeda se dosta razlikuje od
našeg. Vrlo je kratak, samo 3 dužine poprsja životinje, jer meso mora vrlo brzo
da izadje iz digestivnog trakta, pošto može lako da se zaglavi u nekom zavoju,
pa na tom mestu nastaju tumori. Želudačna HCL (hloro-vodonična kiselina)
mesojeda je 10 puta jača od naše HCL. Naša želudačna kiselina nije dovoljno jaka
da neutrališe otrove koje sadrži meso. Naše telo ne može lako da izadje na kraj
sa toliko holesterola iz mesa. Ljudi su pokušali da podignu nivo holesterola kod
mesojeda hraneći ih svinjskom mašću. To nije uspelo, jer mesojedi eliminišu
višak holesterola iz tela. Ali kod ljudi, koji imaju probavni trakt za biljnu
ishranu, holesterol se taloži u arterijama. Kod mesojeda je nepoznata
arterioskleroza, i oni nemaju tegobe sa krvnim sudovima. Samo biljojedi koji se
hrane mesom dobijaju bolesti arterija. Biljojedi se znoje preko kože, a mesojedi
preko jezika. Naše sredstvo za sakupljanje ploda su 4 prsta i palac sa strane,
da bi nežno ubrali voće i povrće a da ih ne uništimo. Kad bi smo imali šape kao
lav, to ne bi uspeli. Njegove šape su za hvatanje životinja, a ne za hvatanje
plodova. Mi nemamo kandže, ali su ljudi izmislili noževe i viljuške da bi jeli
meso. Većina ljudi koji se uguše zalogajem hrane, uguši se komadom mesa. To kažu
u hitnoj pomoći. Od banane se niko nije ugušio.
Ovo su samo činjenice. Mi smo stvoreni da jedemo
voće, povrće, orašaste plodove i žitarice. To preporučuju iz Odbora za
preventivnu medicinu. Setimo se doktora Bernarda i projekta 3000 lekara. Dr.
Bernard je član Udruženja za prevenciju bolesti na Univerzitetu Vašington.
Većina naše hrane, po njima, treba da bude voće, povrće, orašasti plodovi i
žitarice. Ako nemate ovu hranu, onda se koristi meso, mesni proizvodi, ulje,
šećer i maslac. Meso se i ne smatra vrstom hrane, nego nečim što ljudi vole da
jedu, a li ljudima to nije potrebno za jelo. Koristite živu, prirodnu hranu da
bi imali živo, prirodno telo.
Dr. Ruben Mesi, prvi predsednik Americkog
medicinskog društva, imao je veliku odgovornost da čuva zdravlje nacije i bude
predstavnik medicinskog zvanja u svetu. Zato je mnogo istraživao. Otišao je na
sednicu kongresa SAD sa velikim predlogom da Amerikanci postanu nacija koja će
se hraniti biljkama, ali problem je bio što industrija mesa poseduje veliki
biznis sa mnogo novca i mnogo advokata. Oni su odbili predlog. Dr. Ruben Mesi
video je da većina ljudi u svetu jede biljnu hranu. U Indiji ljudi jedu samo
sočivo i pirinač. Na dalekom Istoku ljudi jedu soju i pirinač. U Centralnoj i
Južnoj Americi jedu kukuruz i pasulj. U vrlo malo zemalja se jede puno mesa.
Samo u bogatim zemljama Evrope i u Severnoj Americi se jede puno mesa. Veliki
mesojedi - velike bolnice, to ide zajedno. Žurnal američkog medicinskog društva
tvrdi da se biljnom ishranom može sprečiti 97% začepljenja u koronarnim
arterijama. To je ubica broj jedan u SAD, a može se sprečiti biljnom hranom. U
junu 1961. godine dat je ovaj podatak.
Mi znamo ko je najveći ubica u Americi. Zašto to
ne sprečimo? Zbog novca! Prehrambena industrija nije toliko zainteresovana za
naše zdravlje koliko za naš novac. Ne želim da se osećate neugodno, i u mojoj
porodici rade sa mesom i jedu ga, puše i piju šta god im se svidja. Ja ih još
uvek volim, ali to ne ublažava činjenice. Njihove bolesti u životu su sve veće i
teže, i mogućnost da ranije umru je sve veća. Mnogi dokumenti to potvrdjuju.
Kako da dodjemo do uravnotežene ishrane? To je
vrlo jednostavno. Medicinski fakultet u Harvardu je potrošio mnogo vremena da bi
došao do tog odgovora. Sve što treba da učinimo jeste da jedemo raznobojno voće,
povrće, orašaste plodove i žitarice. Tako ćemo dobiti sve potrebne hranljive
sastojke.
Postoje 4 grupe biljne hrane: voće, povrće,
orašasti plodovi i žitarice. Neki kažu: "Ja ne jedem meso, jedem samo ribu", i
misle da se zdravo hrane. Pitam se: Sa kojeg drveta su ubrali tu ribu? Riba nije
biljna hrana. Želim da vam iznesem rezultate nedavnih istraživanja Američkog
udruženja za ribe i životinje koje žive slobodno u prirodi. Ta istraživanja je
sprovela vlada u SAD-u bez uticaja biznismena. Neka istraživanja se danas
naručuju novcem neke kompanije. Tih informacija treba da se čuvamo. Oni
proglašavaju da je dobro ono što oni prodaju. Postoje divni izveštaji o čokoladi
koje su objavile fabrike čokolade. Oni vam neće reći da čokolada sadrži 12
otrova (kofein, pa zatim obromin koji napada nervni sistem, kombinaciju mleka i
šećera koja stvara butil-alkohol, itd.)
Ali, šta je sa ribom? Ako još uvek berete ribu sa
vaših drveća, reći ću vam u šta se upuštate. Svaki put kada jedete manje
preporučljivu hranu unosite više otrova u organizam. U biljnoj hrani otrovi su
prisutni u najminimalnijim količinama. To su otkrili ljudi iz vlade SAD. Oni su
otkrili da se neke ptice hrane samo orašastim plodovima (semenjem i bobičastim
voćem) koji se i nama preporučuju da jedemo. Praćena je koncentracija PCP u
jetri ovih ptica. To je vrlo opasan pesticid koji se lako ugradjuje u jetri
životinja. U drugoj grupi su bile ptice koje su jele crve i insekte. Treća grupa
su bile ptice koje jedu male životinje i ribu. Ptice iz prve grupe sa biljnom
ishranom imale su koncentraciju PCP u jetri 0,2. To je jako malo. Ptice koje su
jele crve i insekte imale su 0,65 PCP u jetri, što je 3 puta više. Ptice koje su
jele male životinje imale su PCP 50 sto je 250 puta više od ptica koje se hrane
biljnom hranom. Ptice koje su jele ribu imale su PCP 900. To je jako, jako
opasno. Taj nivo je 4.500 puta veći od onoga kod ptica koje se hrane biljnom
hranom. Da li shvatate šta ovo znači?
Ljudi kažu: "Pa i voće je prskano." To je tačno.
Ali, ako moram da jedem hranu koja je prskana, ješću onu koja je najmanje
prskana. Kada buba pojede taj pesticid, on se koncentriše u telu, i kada ptica
pojede bubu, u njenoj jetri se nadje još više otrova, i kada nju pojede još veća
životinja, u njenom telu je otrov 4.500 puta jači nego na početku.
Vi ćete reći: "Pa i Isus Hristos je jeo ribu." To
je tačno. Ali riba koju je on jeo nije bila zagadjena industrijskim otrovom. Vi
ćete reći da su vaše reke ovde čiste. Poučavao sam ribe koje jedu eskimi iznad
Arktičkog pojasa. Ribe koje tamo žive imaju puno živinog otrova u sebi. Tamo
nema fabrika, ali postoji kiša koja dolazi sa mesta gde postoje fabrike.
Naravno da postoje odredjeni slučajevi kada se
meso mora koristiti, a to je kada ne možemo da nabavimo biljnu hranu. Ali, i
tada bi trebali da pazimo, jer su neke životinje čistači - kao žive kante za
smeće u vodi, na zemlji i u vazduhu. U takvim slučajevima ne bi trebali da
jedemo te žive "kante za smeće". Lešinare, pacove i dr. zato ne diramo i ne
jedemo.
Postoje, dakle, životinje koje možemo jesti u
izuzetnim slučajevima. Medjutim, pre nego što bi se koristilo meso u ishrani,
treba uraditi dve stvari: ukloniti mast i krv. Zašto? Time se znatno smanjuje
nivo holesterola i uzročnika bolesti. Ako je meso jedino što imamo za hranu, ono
treba da bude sigurno i čisto. Izvadite svu masnoću i svu krv. Takvo meso se
zove "koser meso" ili "jevrejsko meso". U njemu nema nikakvog ukusa. Ono što je
ukusno u mesu je mokraća, krv i masnoća. Kada to izdvojimo iz mesa, to je kao da
jedemo gumu.
Šta sa drugim životinjskim proizvodima? "Jaja, sir
i mleko su nam potrebni da bi nam kosti bile čvrste." Tako kaže industrija tih
proizvoda. Da li znate da ljudi koji imaju najčvršće kosti jedu najmanje mlečnih
proizvoda? Ljudi u Africi skoro ne jedu mlečne proizvode, a osteoporoza je tamo
nepoznata bolest. Oni imaju prekrasne zube. Ljudi koji imaju najlošije kosti su
Eskimi koji jedu sušenu ribu zajedno sa kostima. Tu ima mnogo kalcijuma i mnogo
proteina. Kako doći do kalcijuma ako ne pijemo mleko?
Pogledajmo životinje sa najvećim kostima: slonovi,
žirafe, nosorozi. Oni imaju velike i čvrste kosti. Da li ste ih nekada videli
kako piju mleko? Oni ne piju mleko. Odakle im kalcijum? Iz istog mesta odakle se
i nama preporučuje da ga uzimamo. Kalcijum nećemo jesti iz zemlje, mada su neki
kao deca pokušavali da jedu zemlju. Telo ne može da iskoristi taj kalcijum. Ali
biljka koristi kalcijum iz zemlje preko korena. Kada jedemo biljke, dobijamo
kalcijum koristan za naše telo. Odatle slonovi, žirafe i nosorozi i maju tako
čvrste i velike kosti.
Pogledajmo koja je razlika izmedju majčinog i
kravljeg mleka. Imaju potpuno drugačiji hemijski sastav. Proteina ima 3 puta
više u kravljem mleku, nego u majčinom. Ugljenih hidrata ima duplo manje nego u
kravljem mleku, a to nama ljudima treba. Natrijuma i kalcijuma ima isto 3 puta
više. To je vrlo jak sastav. Ovo mleko je namenjeno za telad koja imaju 25 kg
kad se rode. U prvoj godini života njihova težina se 10 puta poveća. Tele se
brzo razvija. Zato mu i treba jaka hrana. Sa druge strane, u prvoj godini života
čovek se vrlo sporo razvija - samo 2-3 puta je teži. Zato je majčino mleko mnogo
slabije. Dakle, kravlje mleko je za krave.
Sisari doje svoju mladunčad. Kada mladunce jednom
bude odbijeno od sisanja, ono više nikad ne traži mleko. Ljudi su jedini sisari
koji piju mleko i kada ih majka odbije od sise. Kravlje mleko nije stvoreno za
nas. Stručnjaci se u tome slažu. Dr Osti je šef pedijatrije u bolnici Džons
Hopkins. Ova bolnica je proglašena za najbolju u oblasti medicinskog
istraživanja. Dr Osti je objavio 19 medicinskih knjiga o hematologiji i
pedijatriji, i oko 250 naučnih radova. On kao direktor najvećeg centra za
istraživanje kaže: "Nemojte piti mleko." On je stručnjak i lekari se s njim ne
raspravljaju. Ostavimo mlečne proizvode ako ne želimo da se razbolimo od
osteoporoze, infrakta i ako ne želimo da ubrzamo proces starenja. Preko mleka
ćete doći do tih bolesti.
Ja ne želim da vas naljutim, dajem vam činjenice.
Kada sam prvi put ovo čuo, mislio sam da je to ludo. Odrastao sam u porodici
medicinskih radnika koji su čitali zastarelu literaturu (iz 40-tih i 50-tih
godina). Potrebne su nam knjige iz 90-tih godina za dobar izgled i zdravlje.
Možda ove informacije brišu iz vaše ishrane ono
što najviše volite. Čime to može da se zameni? Imam oko 40 recepata. Ako jedemo
sve različite boje u različitim grupama (voće, povrće, žitarice, orašasti
plodovi) dobićemo sve. Ne dajte da vas industrija mlečnih proizvoda zaplaši da
nećete imato dovoljno kalcijuma. Pokažite im sliku slona koji ima velike kosti,
a koristi biljnu hranu.
Potrebno je jesti šaku orašastih plodova dnevno.
Dve šake su previše jer su oni suviše koncentrisani za telo. Hrana koju ne treba
previše da jedemo ima tvrdu ljusku. Medju najboljom hranom jesu bademi. Oni su
alkalni. Većina hrane koja je nama preporučljiva je alkalna. Meso i mlečni
proizvodi imaju mnogo kiseline. PH vrednost naše krvi je alkalna, a ne kisela.
Kada uzimamo hranu koja je kisela, naše telo se trudi da krv održi alkalnom.
Telo izvlači iz naših kostiju alkalne materije da bi krv održala alkalnom. Mnogo
mesa i mlečnih proizvoda zato može upropastiti naše kosti. Zato jedite različito
obojenu hranu. Žitarice moraju biti dosta zastupljene u ishrani (crni hleb,
pirinač, proja, kačamak i dr.). Tu hranu naše telo najviše voli.
Svetska zdravstvena organizacija je dala listu
saveta za 90-te godine koja će vas iznenaditi. Ona se razlikuje od pre 20-30
godina, jer je naš svet sve bolesniji. Cela Evropa pati od istih bolesti. To
nisu bolesti zbog nedostatka, nego bolesti zbog viška. Uzima se previše hrane,
previše masti i proteina, previše kalcijuma, šećera, kafe, cigareta, alkohola,
preradjevina. To su bolesti usled preteranog korišćenja. Ima ih svuda. Ljudi u
prodavnicama kupuju uzroke svojih bolesti prekomernog uživanja (meso, mlečne
proizvode, čokolade, alkohol, koka-kolu, slatkiše...) i umiru zbog prekomernog
uživanja, a ne zbog nedostatka hrane. Naše telo nije dizajnirano za hranu sa
mnogo proteina i kalcijuma. Vi možete to odabrati kao i članovi moje porodice.
Ali ja želim da budemo prijatelji bez obzira šta jedete i pijete duže vreme.
Želim da se vidjamo u kućnim posetama, a ne u bolnicama i na groblju. Uživajte u
zdravom životu, bez bolesti prekomernog uživanja. Mudro izaberite šta ćete
jesti. Ako ta hrana odlazi u toalet, nju nemojte jesti jer je puna otrova.
Ako morate da trčite da bi stigli svoju hranu,
bolje je pustite da pobegne. Nisam sreo krompir ili jabuku koja beži od mene. To
je moja hrana. To je možda velika promena za vas. Ne preporučujem vam da je
odmah sprovedete. Telu je potrebno vreme da se prilagodi. Vaše telo je moralo da
se prilagodjava i na jedenje mesa. Novorodjenčad to sigurno ne jedu. Zašto? Njih
biste ubili mesom. Njihov imuni sistem ne može da neutrališe sve otrove iz mesa.
Pedijatri preporučuju da dete hranite vašim mlekom i žitaricama. Kad dete
poraste smete mu dati malo povrća, pa tek onda malo mesa. Ako dete dobije
proliv, povraćanje ili bolove, prestajete sa tim. Dete i dalje ostaje na biljnoj
hrani dok ne ojača i prestane da povraća i odbacuje meso u ishrani.
Ovde treba razmisliti: Zašto dete kljukamo hranom
od koje dobija proliv, grčeve i povraćanje? Ljudsko telo odbacuje otrove kao i
kod cigareta. Kada prvi put zapalite cigaretu, telo to odbacuje (kašalj, muka,
povraćanje). Ali ako se uporno nastavi sa pušenjem, telo se na to navikne. Isto
je i sa alkoholom. Meso, cigarete i alkohol su otrov za telo. Ukoliko stalno
terate telo da ih uzima, telo će prestati da ih odbacuje i postaće potreba:
"Moram da zapalim. Moram da popijem piće. Moram da pojedem meso." Otrovi! - to
je medicinska činjenica.
Ako želite da odbacite otrove, morate se sa mesne
ishrane polako prebacivati na nešto bolje. Za mesec dana možete upola smanjiti
količinu mesa. Tako sam ja uradio u januaru 1974. za Novu Godinu. Na kraju
meseca sam se osećao bolje, pa sam u februaru smanjio još za pola, i budio sam
se sa više energije ujutru. U martu sam ponovo smanjio količinu mesa za pola i
još bolje sam se osećao. U aprilu sam jeo biljnu hranu. Želudac mi se
prilagodio. Vratio sam se u stanje u kojem moje telo kao mašina najbolje radi.
Možda mislite da ne možete da dobijete dovoljno
energije ako ne jedete meso. To je daleko od istine. Najbolji sportisti na
Olimpijadi ne jedu meso pre takmičenja (govorim o Olimpijadi 1984. u Los
Andjelesu). U olimpijskoj kuhinji pripremaju složene ugljene hidrate, a ne
kuvaju meso.
Postoji takmičenje na Havajima - "Mister
gvozdeni". Jednom godišnje muškarci iz celog sveta ceo dan voze bicikl, trče i
plivaju. To je jako naporno. Samo najjači učestvuju. Samo jedan čovek je pobedio
više od 2 puta - Dejvid Kot, i to 5 puta. Tri puta je oborio svetski rekord. Kot
jede samo biljnu hranu. Edvin Mozes je najbrži čovek na svetu na 400 m sa
preponama. Njega 7 godina niko nije pobedio. I on jede samo biljnu hranu. Ovaj
spisak može da se nastavi.
U Ginisovoj knjizi rekorda najuspešniji su ljudi
koji jedu samo biljnu hranu ili oni koji jedu vrlo malo mesa. U laboratorijama
su napravili naučni test: Devet sportista na biciklama je testirano. Prva 3 dana
hranili su se teškom hranom (mesom i mlečnim proizvodima). Vozili su bicikle što
su duže mogli. Izdržali su 57 minuta u prva 3 dana. Sledeća 3 dana dali su im
kombinaciju mesa i povrća. Sada su vozili 116 minuta - 2 puta duže nego ranije.
Poslednja 3 dana jeli su samo biljnu hranu i vozili su 168 minuta. Velika
razlika, zar ne? Skoro 3 puta duže nego sa mesnom ishranom. Medicina poručuje:
"Meso nas čini sporima". Mlečni proizvodi proizvode u nama bolesti prekomernog
uživanja. Stručnjaci govore o tome, ali nas je industrija mesa i mlečnih
proizvoda tako istrenirala da nam je teško da se promenimo. Ali, ja vas izazivam
da pokušate. Probajte da li ćete se osećati bolje. U sledećih mesec dana
smanjite količinu mesa na pola. Sledeći mesec opet smanjite na pola. Kad budete
shvatili da vam je bolje, daćete vašem telu ono što mu treba, a to su: voće,
žitarice, orašasti plodovi i povrće.
Pre 20 godina ljudi su mi se smejali na
predavanjima. Posle 20 godina ljudi se više ne smeju. Kada govorim u medicinskim
centrima i na univerzitetima, oni to potvrdjuju jer poznaju novu medicinsku
literaturu. I vi možete koristeći nove informacije postati bolja osoba. Možete
pomoći i porodici da bude zdravija i bolja. Imate izbor. Što donosimo više
dobrih odluka, biće nam bolje. Izazivam vas da probate ovo i postanete bolja
osoba. Naše telo je mašina na biljni pogon, i ako stavite meso u nju, telo će se
razboleti i proces starenja će se ubrzati.
Šta je sa proteinima? Našem telu su potrebne 22
aminokiseline. Kada kombinujemo pasulj sa žitaricama dobijamo svih 22
aminokiselina, zajedno sa 8 aminokiselina koje telo ne može samo da proizvede, a
može se naći u biljnom carstvu. Ispitivane su populacione grupe različite po
načinu ishrane. Ljudi sa istoka imaju jednostavnu ishranu, pa ne pate od mnogih
bolesti koje imaju ljudi sa zapada. Ali, kada se presele u SAD i prihvate
zapadni način ishrane, njihove bolesti se umnžavaju. Univerzitet sa Havaja je
napravio zanimljivu studiju o njihovim stanovnicima koji su se preselili u
Ameriku i prihvatili zapadnjački nacin ishrane. Zaključak je da baš zapadnjačka
ishrana utiče na nastanak kancerogenih i drugih bolesti. Zato ostavite proizvode
zapada u prodavnicama, i oni će vas ostaviti na miru.
Jabukovo sirće je jaka kiselina koja uništava vitamin C u telu, i zato se ne preporučuje. Ranije su ljudi koristili sirće da bi prebrisali metalne police sa hranom. Police su posle toga bile sjajne. Kada sirće tako deluje na metal, zamislite šta onda čini u vašem telu. Preporuka je da se koristi limun umesto sirćeta. Dobićemo isti ukus hrane, a izbeci loše efekte sirćeta.
| < 1. Poglavlje | Sadržaj | 3. Poglavlje > |